Iran se, za razliku od SAD, pripremio za dug rat: Teheran sprovodi Hamneijev plan

Iranske snage su pokrenule plan koji su osmislili ajatolah Ali Hamnei i vrhovni komandanti Teherana da poseju haos širom Bliskog istoka, stvore nemire na globalnim tržištima i podignu uloge u nadi da će izvršiti pritisak na SAD i Izrael da zaustave svoj napad.

Izvor režima rekao je za "Fajnenšel tajms" da su vrhovni vođa - koji je ubijen u prvom talasu udara na Teheran u subotu - i njegovi poručnici počeli da rade na "detaljnom" planu nakon razornog 12-dnevnog rata sa Izraelom prošlog juna.

Ovaj plan je uključivao napade na energetska postrojenja i udare koji bi izazvali poremećaje vazdušnog saobraćaja u regionu, rekao je on.

"Nismo imali drugog izbora nego da eskaliramo i zapalimo veliki požar kako bi svi videli", rekao je izvor režima. "Kada su naše crvene linije pređene kršeći sve međunarodne zakone, više nismo mogli da se pridržavamo pravila igre."

Plan je sproveden uprkos Hamneijevoj smrti i smrti najmanje pola tuceta visokih iranskih vojnih i obaveštajnih zvaničnika, uključujući ministra odbrane i komandanta elitne Revolucionarne garde, tokom masovnog američkog i izraelskog bombardovanja.

U ponedeljak, kada su se tržišta ponovo otvorila posle vikenda, Iran je dramatično eskalirao svoj odgovor ciljajući energetska postrojenja u naftom bogatom Zalivu, ispaljujući dronove na važno gasno postrojenje u Kataru i jednu od najvećih rafinerija u Saudijskoj Arabiji.

Naš izbor

Zašto je Ormuski moreuz toliko važan i kako bi njegovo zatvaranje moglo da utiče na Srbiju

To je dovelo do toga da Katar, jedan od najvećih svetskih dobavljača tečnog prirodnog gasa, obustavi isporuke. Cene nafte i gasa su skočile, jer je prolaz kroz Ormuski moreuz, uski plovni put kroz koji prolazi oko petine svetske energije i gasa, zaustavljen.

U danima otkako su SAD i Izrael započeli svoj rat, iranski dronovi su takođe pogodili hotele, aerodrome i luke u zalivskim zemljama, uključujući Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt, Irak, Oman i Bahrein.

Teheran je lansirao baraž raketa i dronova na američke baze širom regiona, a pogodio je i britansku bazu na Kipru.

Šta su očekivali?

"Ovo će se nastaviti i doći će do dalje eskalacije", rekao je izvor. "Šta su očekivali? Ako je šef Islamske republike meta, da li misle da se ništa neće desiti?".

Deo strategije Irana bio je decentralizacija vojnog donošenja odluka kako bi se sprečilo da njegove snage budu onesposobljene atentatima na visoke komandante, a iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči sugerisao je da su teheranske snage delovale nezavisno.

"Naše vojne jedinice su sada, zapravo, nezavisne i donekle izolovane, i deluju na osnovu opštih instrukcija koje su im unapred date", rekao je televizijskoj mreži Al Džazira u nedelju.

Iranska taktika je rezultat naučenih lekcija iz rata u junu, kada je Teheran bio šokiran dubinom obaveštajnog prodora Izraela i njegovom sposobnošću da cilja najviše vojne komandante u prvim satima tog sukoba.

Ovog puta, Iran je počeo brzo da uzvraća nakon što su Hamnei i visoki zvaničnici odbrane ubijeni.

Izvor iz režima rekao je da je tokom junskog rata "komanda dolazila sa visokog nivoa". Ali "sada, snage na terenu već znaju šta treba da rade, a i dalje su u potpunoj koordinaciji sa komandnim centrom".

Borba za opstanak

Ovi žestoki napadi su odgovor na ono što Islamska republika vidi kao borbu za opstanak. Tokom junskog rata, režim je ograničio svoju odmazdu na napad na Izrael i jedan napad na američku bazu u Kataru nakon što su SAD bombardovale njegove nuklearne objekte, uzrokujući ograničenu štetu.

Naš izbor

Tramp i Netanjahu: Dvojac koji je zapalio čitav Bliski istok

Ovog puta se veruje da je Iran ispalio skoro isto, ako ne i više, dronova i raketa na UAE - regionalno dominantno trgovinsko i turističko središte - nego na Izrael, ubivši tri osobe.

Njegovi posrednici, koji su izbegli junski rat, takođe su se pridružili sukobu.

Hezbolah je lansirao rakete na severni Izrael, preteći novim ratom u Libanu, dok su iračke milicije ciljale američku bazu na severu Iraka i tvrdile da su ciljale Amerikance na aerodromu u Bagdadu. Proiranske pristalice su takođe pokušale da upadnu u Zelenu zonu, u kojoj se nalaze zapadne ambasade u iračkoj prestonici.

Širenje regionalnog sukoba je ono čega su se mnogi plašili da je najgori mogući scenario nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, u kojem je ubijeno 1.200 ljudi.

Iako je to izazvalo talase sukoba u Gazi, Libanu, Jemenu i između Izraela i Irana, Islamska republika je nastojala da kalibriše svoje učešće, računajući da je držanje borbe dalje od njenih obala najbolji način da se osigura opstanak režima. Ali analitičari kažu da se njena računica promenila nakon izraelskih i američkih udara u junu.

"Iran se, za razliku od Sjedinjenih Država, pripremio za dug rat", rekao je Ali Laridžani, visoki iranski bezbednosni zvaničnik.