UŽIVO "Epski bes" SAD: Pogođeno 2.000 ciljeva u Iranu, Revolucionarna garda kontroliše Ormuski moreuz

Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da će svaki lider kojeg iranski režim postavi da zameni ubijenog ajatolaha Alija Hamneija biti "nedvosmislena meta za eliminaciju".

"Svaki lider koga je imenovao iranski režim da vodi plan uništenja Izraela, preti Sjedinjenim Američkim Državama, slobodnom svetu i zemljama regiona i ugnjetava iranski narod, biće nedvosmislena meta za eliminaciju", naveo je Kac u saopštenju, preneo je "Tajms of Izrael".

On je dodao da "nije bitno kako se zove ili gde se krije" naslednik i poručio da će Izrael, zajedno sa američkim partnerima, nastaviti da deluje punom snagom kako bi "demontirao kapacitete režima i stvorio uslove da iranski narod svrgne i zameni taj režim".

Iranski Savet za vođstvo izabrao je za novog ajatolaha i vrhovnog lidera Irana Modžtabu Hamenija, sina ubijenog ajatolaha, preneo je Iran Internešenel.

Američko-izraelski rat protiv Irana izazvao je ozbiljne poremećaje u izvozu nafte i prirodnog gasa sa Bliskog istoka, uključujući obustave proizvodnje i prekide u pomorskom saobraćaju, preneo je Rojters.

Naš izbor

Zašto je Ormuski moreuz toliko važan i kako bi njegovo zatvaranje moglo da utiče na Srbiju

Saobraćaj kroz Ormuski moreuz zatvoren je četvrti dan nakon što je Iran napao pet brodova, blokirajući rutu kroz koju prolazi oko 20 odsto svetskih zaliha nafte i tečnog prirodnog gasa.

Iranska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je danas da ima "potpunu kontrolu" nad Ormuskim moreuzom, ključnom transportnom rutom za naftu i gas, i upozorila da svaki brod koji pokuša da prođe rizikuje oštećenje od raketa ili zalutalih dronova.

Opširnije na RT Balkan.

Vrhovni vođa Irana, ubijeni ajatolah Ali Hamnei, biće ispraćen na ceremoniji koja počinje večeras u 22 časa po lokalnom vremenu na molitvenom mestu Imama Homeinija u Teheranu, objavili su državni mediji.

Savet za koordinaciju islamskog razvoja saopštio je da će ceremonija početi u 22 časa po lokalnom vremenu i da će trajati tri dana, prenosi Tasnim.

Rukovodilac Saveta je rekao da su planovi o organzaciji Hamneijeve sahrane u toku.

Trodnevna komemorativna ceremonija počeće okupljanjem pristalica u molitvenoj sali Velike Mosale u Teheranu, a detalji o pogrebnoj povorci i sahrani još nisu poznati.

Ali Hamnei, koji je 37 godina bio vođa Irana, ubijen je u izraelskom vazdušnom napadu na Teheran u subotu. On će biti sahranjen pored svog oca.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Jordanu saopštila je da otkazuje sastanke sa američkim građanskim službama i naložila je svom osoblju da pronađe sklonište iz bezbednosnih razloga.

Ambasada je u obaveštenju navela da američki državljani u Jordanu, koji se graniči sa Izraelom na istoku, takođe treba da se sklone gde god je to moguće..

Pakistan: Potvrđeno ko je pucao na demonstrante u Karačiju

U utorak je ambasada naložila odlazak osoblja koje nije uključeno u hitne slučajeve i njihovih porodica. Trenutni savet za putovanja za Jordan je "ponovo razmotriti", jedan nivo ispod najvišeg upozorenja "ne putujte". Razlozi za mere su "terorizam i oružani sukob".

Ambasada SAD je, takođe, izdvojila oblasti sa najvišim rizikom, uključujući Manšejat al Gajat, Ruvajšid, granice sa Sirijom i Irakom, grad Rusajfa i naselje Baka u Ajn Baši.

Istovremeno, američki Stejt department je saopštio da je naložio osoblju čije prisustvo nije neophodno u konzulatima u Karačiju i Lahoreu u Pakistanu da napuste zemlju sa svojim porodicama.

Američki "džihad": Rat u Iranu je Božji plan, a Tramp je Isusov izaslanik

Njihova evakuacija sledi nakon što je 10 ljudi ubijeno, a 60 povređeno tokom protesta ispred američkog konzulata u Karačiju, u koji su neki demonstranti pokušali da provale posle ubistva iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Hamneija, prenosi Al Džazira.

Ukupno je 24 ljudi ubijeno u Pakistanu u sukobima između demonstranata i bezbednosnih snaga.

SAD su saopštile da nema promena statusa američke ambasade u prestonici Pakistana, Islamabadu.

Takođe, Amerikanci su preporučili službenicima koji nisu uključeni u hitne zadatke na Kipru da napuste tu ostrvsku državu.

Iranska revolucionarna garda saopštila je da su kopnene snage pokrenule tri velike operacije kao odgovor na američko-izraelske napade.

U okviru najave nove faze operacije "Pravo obećanje 4", Odeljenje za odnose s javnošću IRGC-a navelo je da je odmah nakon napada lansirano više od 230 jurišnih dronova prema ciljevima na okupiranim teritorijama i američkim bazama u regionu, preneo je iranski Press tv.

"Ispaljivanje desetina dronova u nekoliko talasa ka američkim vojnim bazama u Erbilu i Kuvajtu i uništavanje nekoliko sedišta terorističkih grupa na severu Iraka bile su prve akcije hrabrih vojnika IRGC-a", navedeno je u saopštenju.

Iranski zvaničnici ističu da su napadi na američke baze "legitimna samoodbrana" i pozivaju se na Član 51 Povelje Ujedinjenih nacija, naglašavajući pravo Irana da se brani od "akta agresije" SAD i Izraela.

Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je da su iranski napadi na države Persijskog zaliva, kao odgovor na napade Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, "neverovatno pogrešna strategija", zbog koje je povećana nestabilnost u regionu.

"Iransko neselektivno bombardovanje svih ovih mesta je neverovatno pogrešna strategija", rekao je Fidan turskom državnom emiteru TRT Haber, prenosi Rojters.

On je ocenio da Teheran koristi strategiju "ako se ja udavim, udaviću i region".

Fidan je rekao da zemlje koje je Iran napao možda neće moći da ćute ako se napadi nastave, i da je rizik od daljeg širenja sukoba zabrinjavajući.

Ukrajina je spremna da sarađuje sa zemljama Bliskog istoka po pitanjima zaštite neba od iranskih dronova "šahed" izjavio je šef kijevskog režima Vladimir Zelenski.

Zelenski je razgovarao sa predsednikom Ujedinjenih Arapskih Emirata Muhamedom bin Zajedom el Nahjanom o ključnim aspektima situacije na Bliskom istoku i u regionu Zaliva.

Dodao je da Ukrajina, kao niko drugi, zna šta su masovni vazdušni napadi i spremna je da podeli svoje iskustvo.

Istovremeno, istakao je, Kijev nema mogućnost da pomogne oružjem ili timovima instruktora, pošto masovni napadi na Ukrajinu ne prestaju.

"Kao što sam juče rekao, ako lideri Bliskog istoka uspeju da se dogovore sa (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom, i budu u dobrim ekonomskim odnosima, bar da se dogovore sa Rusijom o prekidu vatre, onda ovi momci koji danas brane naše nebo mogu da idu i brane ili da obučavaju kako da se brani svet od iranskih napada. Ali ako nam lete rakete, pa, uz svo dužno poštovanje, mi ostajemo ovde i branićemo našu državu", istakao je Zelenski.

Podsetio je da Ukrajina ima sporazume o strateškom partnerstvu sa nizom evropskih zemalja i Sjedinjenim Američkim Državama, tako da bi, dodao je, u slučaju pretnji tim zemljama "naša država pružila svu moguću pomoć".

Ovo je jedan od najmonstruoznijih trenutaka u istoriji Bliskog istoka, izjavila je Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije za radio "Sputnjik".

"To su karakteristike koje smo koristili kada se strašna tragedija odvijala u Gazi skoro dve godine, ali ipak, uprkos svim epitetima koji su dati, sada ponovo govorimo o neviđenoj tragediji situacije, s obzirom na razmere, brzinu širenja zone sukoba i, naravno, žrtve", ocenila je Zaharova.

Dodala je da su već date ocene ovog konflikta i još jednom ponovila da je ovo agresija. 

Iranske kurdske milicije poslednjih dana su se konsultovale sa Sjedinjenim Američkim Državama o mogućoj operaciji protiv iranskih snaga bezbednosti u zapadnom Iranu, saopštili su izvori upoznati sa tim pitanjem.

Kurdske grupe sa sedištem na iransko-iračkoj granici u poluautonomnom regionu iračkog Kurdistana vežbale su vojnu akciju u nadi da će oslabiti iransku vojsku, dok Sjedinjene Američke Države i Izrael već gađaju iranske mete bombama i raketama, preneo je Rojters.

Cilj bi bio stvaranje prostora za pobunu Iranaca protiv islamskog režima nakon smrti visokih zvaničnika, uključujući vrhovnog vođu Ali Hamneija, od početka američko-izraelskih napada.

Konačna odluka o operaciji i njenom vremenu još nije doneta, a kurdske grupe su zatražile američku vojnu podršku, uključujući pomoć Centralne obaveštajne agencije (CIA) u obezbeđivanju oružja.

Analitičari upozoravaju da bi oružani ustanak iranskih Kurda mogao ozbiljno da naruši stabilnost Irana i podstakne separatističke pokrete, uključujući etničke Baludže povezane sa susednim Pakistanom.

Takođe postoji mogućnost regionalnih tenzija, jer Turska posmatra kurdske snage u Siriji kroz prizmu svojih bezbednosnih interesa i dugogodišnje borbe protiv Radničke partije Kurdistana, ocenili su analitičari.

Američki predsednik Donald Tramp najavio je da će Sjedinjene Američke Države prekinuti svu trgovinu sa Španijom, nakon što ta zemlja nije dozvolila američkoj vojsci da koristi njene baze za misije povezane sa napadima na Iran.

Sančez stavio rampu SAD na američke vojne baze u Španiji: Neće da se meša u sukob sa Iranom

"Španija je bila užasna. rekao sam (ministru finansija SAD) Skotu Besentu da prekine sve poslove sa Španijom. Ne želimo da imamo nikakve veze sa Španijom", rekao je predsednik SAD Donald Tramp.

Tramp je, tokom zajedničkog obraćanja sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, poručio da će prekinuti kompletnu trgovinu sa Španijom.

"Pais" je preneo da je španski premijer Pedro Sančez odlučio da ne dozvoli SAD da koriste američke vojne baze u Španiji za operacije protiv Irana, uprkos mogućim političkim posledicama takve odluke.

Tramp je rekao da bi SAD jednostavno mogle da koriste španske baze, uprkos neslaganju španske vlade.

"Španija je rekla da ne smemo da koristimo njihove baze. Ali mogli bismo da ih upotrebimo ako budemo želeli. Mogli bismo jednostavno da doletimo i upotrebimo ih. Niko nam neće reći da ih ne koristimo. Ali, ne moramo to da uradimo. Španija nema apsolutno ništa što nam je potrebno, osim sjajnih ljudi. Ali, oni nemaju sjajne lidere", rekao je Tramp.