Ahilova peta Trampovog rata protiv Irana: "Epski bes" ili epska greška?

Američki novinari, koji pripadaju liberalnim, mejnstrim medijima, nisu poznati kao oni sa visokim koeficijentom inteligencije. Zapravo, to i nisu pravi novinari; oni samo pišu ono šta im se kaže. Pitanje koje su postavili iranskom ministru spoljnih poslova Abasu Aragčiju, zašto Iran napada američke vojne baze, jasno demonstrira ovu upravo elementarnu glupost.

Posle samo 24 sata novog američko-iranskog rata, piše slavni britanski novinar Martin Džej za sajt "Fondacija strateške kulture", pokazalo se da je Iran spreman na dugotrajni rat, koji bi mogao potrajati godinama.

Nasuprot tome, vašingtonski stratezi su planirali brzu, munjevitu akciju, svojevrsni blickrig, koji je trebalo da izazove svrgavanje režima u Teheranu.

U Trampovoj "munjevitoj" strategiji su se posle samo 24 rata već pojavile ozbiljne pukotine. Iran je faktički ostvario niz pobeda za samo 24 sata, tvrdi ovaj novinar, a njihova spremnost je ovog puta, za razliku od dvanaestodnevnog rata, očigledna.  

Naš izbor

"Trampovo ludilo": Iran nije Venecuela

Zašto je Bibi pobegao u Nemačku

Zaista, zašto su Iranci napali američke vojne baze, počev od američke pomorske baze u Bahreinu? Baza u Bahreinu je, između ostalog, bila kritična tačka za snabdevanje bojnih brodova, koji mogu da nose samo 90 raketa. Razarači koji su sada zarobljeni unutar Ormuskog moreuza više ne mogu da se snabdeju novim naoružanjem.

Brodovi sa druge strane blokade mogu da se snabdevaju samo u američkoj bazi Dijego Garsija, koja je udaljena tri dana plovidbe. Kako primećuje Džej, to je posledica izuzetno lošeg planiranja stratega iz Pentagona.

Odluka da se baza u Bahreinu napadne već prvog dana rata bila je potez nekog iranskog vojnog genija, kaže ovaj novinar. Još jedna katastrofalno pogrešna procena je logistika američkih bojnih brodova koji operišu unutar Ormuskog moreuza. Američka mornarica je sada blokirana unutar Ormuskog tesnaca.

Američki "džihad": Rat u Iranu je Božji plan, a Tramp je Isusov izaslanik

Nasuprot tome, SAD su zabeležile samo jednu, veoma sumnjivu pobedu: svirepo ubistvo iranskog verskog vođe ajatolaha Hamneija i nekolicine visokih zvaničnika. Sada su svi pobijeni šehidi, mučenici, na čelu sa pokojnim ajatolahom, oko kojih se ujedinjuje čitav Iran.

Vrhovni iranski verski ubijen je u svojoj rezidenciji. Za razliku od ubijenog ajatolaha, piše britanski novinar, izraelski premijer Netanjahu je pobegao u Nemačku, u zemlju koja je počinila Holokaust, odakle Bibi može mirno da posmatra raspad svoje zemlje – države Izrael.

Kolosalne greške vašingtonskih stratega

Teheran je očigledno spreman na dugotrajni rat, koji će se voditi na nekoliko frontova. Otuda i samouverena izjava iranskog ministra Aragčija: rat su započeli SAD i Izrael, ali Iran će odlučiti o tome kada će i kako biti završen. 

Osim toga, Teheran još nije iskoristio svoje najjače adute. Jedan od njih je trgovina energentima. Cene gasa su u ponedeljak u Evropskoj uniji skočile za približno 30 odsto, usledila su prva poskupljenja nafte. Prema ekonomskim analitičarima, nafta će uskoro dostići cenu od preko 120 dolara po barelu.

Nafta će, predviđa on, biti kritičan, odlučujući faktor koji će odrediti koliko dugo Izrael i SAD mogu da nastave ovaj rat. Američka flota je bila prisiljena da mirno posmatra ovakav razvoj događaja. Zatvaranje jednog od najkritičnijih moreuza, koji obezbeđuje 20 procenata svetskih zaliha nafte, samo je deo užasne priče koju Iran sprema i Trampu i Bibiju, tvrdi Džej.

Takve procene bile su kolosalne greške, Ahilova peta čitave američke operacije, koje idu naruku Iranu. Ove "epske" greške bi na kraju, dodaje Džej, mogle da primoraju SAD i Izrael na kapitulaciju.

Mornarske majice u odvodu toaleta

Što se tiče obećanja pojedinih zemalja Perzijskog zaliva, da će se i one uključiti u vojne operacije na strani SAD, na to Teheran ima spreman odgovor: Iran može da uništi njihovu kompletnu energetsku industriju za samo sat vremena, kaže Džej. Za sada, Teheran ne mora da ide tako daleko. Ali, ako zemlje Zaliva nastave da podržavaju SAD, Iranu neće ostati mnogo izbora.

Problem je u tome što je Iran planirao ovaj rat godinama, a Tramp je očekivao brzu pobedu, kao u Venecueli, za jednu, dve ili, možda, nekoliko nedelja. Prema proceni samog Trampa, rat će trajati najviše četiri nedelje. Ali, opcija brze smene režima, ako je ikad i bila, jednostavno nije na stolu.

Tramp se u Pentagonu okružio nekompetentnim poslušnicima, koje je on sam birao. Sada svi oni izgledaju zatečeni i zbunjeni tokom dogaćaja.

Da li je onda čudno, pita Džej, što su mornari na nosaču aviona "Džerald Ford" sabotirali sistem toaleta na brodu, koji su blokirali majicama, kako bi odložili putovanje do Zaliva?

Kraj diplomatije obmana

Slično predviđanje o toku rata iznosi i bivši britanski diplomata i obaveštajac Alister Kruk. To je, tvrdi ovaj analitičar, "kraj Trampove diplomatije obmana", koje se zasnovala na blefu.

Za početak, previđa Kruk, rat će biti dugotrajan. Priča o "nikad slabijem Iranu" je bajka. Druga opcija je da se posle četiri nedelje Amerikanci spakuju i pobegnu, i proglase "veliku pobedu".

Uopšte, američke ideje o Iranu počivaju na duboko ukorenjenoj pretpostavci o iranskoj slabosti, za koji se očekivalo da će sigurno kapitularati, suočen sa pukom demonstaracijom američke vojne sile. To je prilično arogantna i pogrešna pretpostavka o Iranu kao zemlji kojom upravljaju "nepismene mule".

Iran je, tokom poslednje runde pregovora odbacio sve ili ogromnu većinu američkih uslovljavanja. Kako piše Kruk, iransko rukovodstvo je dobro razumelo da bilo kakvi ustupci koje bi Iran ponudio u razgovorima ne bi doneli Trampu toliki željenu "brzu političku pobedu".

I da će se zato Tramp odlučiti za rat.

Posle ubistva Hamneija: CIA procenila uspon Revolucionarne garde

Sve Trampove frustracije

O gomilanju američkih snaga nadomak obala Irana, Tramp je mislio kao o dovoljno zastrašujućoj pretnji za Iran, toliko da je kapitulacija već bila predodređena. Vitkof je to jasno rekao na "Foks njuzu": Tramp je bio zbunjen i frustriran zbog toga što Iran nije kapitulirao bez borbe.

Ipak, Tramp je ostao nepokolebljiv u tome da, bez obzira na ishod iranskog sukoba – bilo da bude postignut kapitulacijom Irana, bilo vojnom silom – on lično mora da izađe iz sukoba kao "snažan vođa", sa istorijskim "dostignućem" iza sebe.

Sve se razvija po planu, izjavio je, i dodao: "Prašimo ih". Ili: "SAD su dobro snabdevene i spremne za veliku pobedu".

Zapravo, Tramp živi od grandioznih obećanja o neverovatnoj američkoj vojnoj sili, dodaje Kruk. On je zamišljao kratak i krvavi rat od nekoliko dana, nakon kojeg bi proglasio pobedu, a potom otpočeo pregovore sa "umerenim Irancima", uz odgovarajuće medijske naslove.

Naš izbor

Tramp i Netanjahu: Dvojac koji je zapalio čitav Bliski istok

Legenda o kralju Knutu

Tramp se sada našao zaglavljen u "cuncvangu", kaže Kruk. Cuncvang je šahovski termin koji označava poziciju igrača na potezu pred kojim stoje samo loše opcije. Bilo bi bolje da Tramp nije uradio ništa.

Teheran ga je upozorio da će, ukoliko bude napadnut, pokrenuti sveopšti rat, ne samo u Iranu, već i u celom regionu. To je ono što je Iran upravo radi, napadima na američke baze širom Persijskog zaliva. Američke vojne baze i ambasade gore pred očima celog sveta. Velike naftne kompanije su obustavile isporuke kroz Ormuski moreuz.

Zapravo, Tramp je pokrenuo lanac događaja od kojih će zavisiti ne samo budućnost Kine, Rusije i Irana, već je do temelja potresao i globalni ekonomski poredak.

A kada je već pokrenuo globalno odmeravanje snaga, Tramp neće moći da, poput danskog kralja Knuta, zapovedi plimi da se povuče, dodaje Kruk. Legenda kaže da je Knut naučio lekciju: ima sila kojima se ne može suprotstaviti čak ni kraljevska moć.

Tramp (još) nije.