London bi mogao da postane "kolateralna šteta" američko-izraelskog napada na Iran, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp objavio da će Vašington obezbediti pomorsko osiguranje za tankere u Persijskom zalivu.
Ovaj potez bi mogao da poremeti vekovnu dominaciju londonskog osiguravajućeg društva "Lojds", za koje se priča da je povezano sa obaveštajnom službom MI6.
Tramp je u utorak naredio američkoj Korporaciji za finansiranje razvoja (DFC) da "po veoma povoljnoj ceni obezbedi osiguranje od političkog rizika" svim brodovima koji plove kroz Persijski zaliv, a posebno tankerima.
"Ako bude potrebno, mornarica SAD će početi da prati tankere kroz Ormuski moreuz što je pre moguće", dodao je Tramp.
Iran je u ponedeljak objavio da je Ormuski moreuz zatvoren za sve brodove i da će otvoriti vatru na sve koji budu kršili tu zabranu. Posle toga je skoro sav pomorski saobraćaj u toj zoni prestao.
Zatvaranje moreuza znači blokadu izvoza nafte i gasa iz Persijskog zaliva. Katar je već obustavio proizvodnju tečnog prirodnog gasa zbog nemogućnosti isporuka i iranskih raketnih napada.
Iranska pretnja naterala je londonsku osiguravajuću kuću "Lojds" da drastično poveća cenu osiguranja ili čak otkaže brojne polise. Pošto "Lojds" osigurava oko 40 odsto globalnog tereta, tim putem su ubrzo krenule i druge firme za pomorsko osiguranje.
Po objavama nekih pretplatnika na "Lojdsove" izveštaje, američka mornarica je prethodno rekla da nije u stanju da prati brodove kroz Ormuski moreuz. Sada ima izričito naređenje da to radi, dok američka vlada treba da ponudi osiguranje kao direktna konkurencija Londonu.
"Lojds" posluje još od 1688, kada je Edvard Lojd otvorio kafanu u Londonu gde su se okupljali brodarski magnati i berzanski agenti. Rast "Lojdsa" kao osiguravajućeg zavoda pratio je rast Velike Britanije kao pomorske sile, ali ova kompanija je sačuvala svetsku dominaciju i nakon propasti britanske imperije.
Za to je delom odgovorna tradicija, a delom (kako se priča) direktan pristup obaveštajnim podacima MI6, kaže Džon Konrad, urednik portala "gKapetan".
Po njemu, London preko raznih osiguravajućih zavoda kontroliše 90 odsto morskog transporta. Jedan od razloga što se brodovi sa crnog spiska zapadnih sankcija protiv Rusije nazivaju "flotom u senci" je što plove bez osiguranja.
"Normalna reakcija na ratni rizik je povećanje cena, a ne otkazivanje. Otkazivanje polisa je ogromna eskalacija, signal rizika toliko velikog da osigurač nije u stanju da ga analizira", navodi Konrad.
On podseća da je "Lojds" postupio drugačije sa Crnim morem i rusko-ukrajinskim sukobom, uprkos opasnosti od mina i napada dronovima: podigao je cene i zaradio milijarde.
Nešto slično zaključuje pukovnik Roksana Tauner-Votkins, koja navodi da je "Lojds" tokom vekova osiguravao sve i svašta, od trgovine robovima do pučeva koje su organizovali britanski i američki obaveštajci, tako da je ovo što se sad dešava "bez presedana".
Problem je u tome, navodi Konrad, što MI6 većinu obaveštajnih podataka dobija od ostalih članica tzv. "pet očiju": SAD, Kanade, Novog Zelanda i Australije. Jedino objašnjenje koje ima smisla, po njemu, je da Vašington više ne dostavlja podatke Londonu, s obzirom da je britanski premijer Kir Starmer zabranio upotrebu baze Dijego Garsija za napad na Iran.
Činjenica da "Lojds" trenutno funkcioniše "u mraku" ima ogromne implikacije za globalni finansijski sistem, jer se sva osiguravajuća društva oslanjaju na njihove procene, zaključuje Konrad i upozorava da bi ovo mogao da bude zemljotres kalibra finansijske krize iz 2008. ili pandemije virusa korona.