Evropski parlament vatreno se zalaže za teritorijalni integritet Ukrajine, dok istovremeno prstom nije mrdnuo da sačuva teritorijalni intergritet Srbije, a sada je krenuo da rasparčava i Rusiju.
Grupa Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) organizovala je u Evropskom parlamentu konferenciju o mogućnostima "deimperijalizacije i dekolonizacije" Rusije, navodeći da je "dužnost" međunarodne zajednice da podrži prava i slobodu "starosedelačkih" naroda koji žive unutar Ruske Federacije.
Pokušaj balkanizacije Rusije, na način na koji je NATO rasturio bivšu Jugoslaviju, nije ništa novo.
Bivši šef američke tajne službe (CIA) Robert Gejts je u svojim memoarima naveo da nekadašnji potpredsednik SAD Dik Čejni, inače vodeći arhitekta rata u Iraku, ne samo da je želeo raspad Sovjetskog Saveza već i rasparčavanje same Rusije, kako nikada više ne bi bila značajna politička sila.
"Kada se Sovjetski Savez raspadao krajem 1991, Dik je želeo da vidi raspad ne samo Sovjetskog Saveza i Ruske imperije, već i same Rusije, tako da više nikada ne bi mogla da bude pretnja", naveo je Gejts u svojim memoarima.
Činjenica da je jedna tako moćna figura na čelu američke vlade ne tako tajno tražila trajni raspad Rusije kao zemlje, i to direktno prenela kolegama poput Roberta Gejtsa, delimično objašnjava agresivni stav Vašingtona prema Ruskoj Federaciji od rušenja SSSR-a.
Realnost je da američka imperija jednostavno nikada neće dozvoliti Rusiji da ospori njenu jednostranu dominaciju nad Evroazijom i zbog toga nije iznenađujuće što je Vašington potpuno ignorisao zabrinutost Rusije za bezbednost, prekršivši svoje obećanje da neće širiti NATO "ni jedan centimetar na istok" nakon ponovnog ujedinjenja Nemačke, okružujući Moskvu militarizovanim protivnicima koji su spremni da je destabilizuju, ukazao je svojevremeno portal "Geopolitička ekonomija".
Vašington je morao da "spreči pojavu dominantne i antagonističke evroazijske sile", naveo je jedan bivši američki zvaničnik, kako bi zadržao američki "globalni primat".
Današnja Ruska Federacija se sastoji od 89 federalnih subjekata na svojoj ogromnoj teritoriji. Moskva već dugo optužuje Vašington da podržava secesionističke pokrete unutar svojih granica, čiji je cilj otcepljenje nekih od ovih regiona, sa ciljem destabilizacije i konačnog razbijanja Rusije.
Tome u prilog govori i izveštaj RAND korporacije, Pentagonovog "tink-tenka" iz 2019. pod naslovom "Razapinjanje Rusije" koji je razmatrao različite načine iskorišćavanja "slabosti" Moskve i opkoljavanja Rusije.
Krajem juna 2022. godine američka Komisija za bezbednost i saradnju u Evropi, poznatija kao "Helsinška komisija" organizovala je brifing u Kongresu na temu rasparčavanja Rusije i otvoreno pozivala na davanje nezavisnosti brojnim republikama u Ruskoj Federaciji i "obuzdavanje Rusije".
A sada je i Evropski parlament odlučio da razmotri slične mere uz učešće samozvanih predstavnika brojnih "starosedelačkih" regiona i oblasti.
Tako su na panelima, od "imperijalne ideologije", preko "posledica moskovskih napada na Ukrajinu i nacije i regione Ruske Federacije", do dekolonizacije Rusije i "politike Zapada prema Rusiji", učestvovali predstavnici SAD, Sibira, Poljske, Čerkezije, nepriznate "Čečenske Republike Ičkerije", Pskovske i Novgodske republike, Laponije/Murmanska, Tatarstana, Donske oblasti, Ingrije, Austrije, Ukrajine, Baškortostana (poznatog i kao Baškirija)...
"Forumu slobodnih naroda Rusije", koji je održan u Briselu, kako prenose ruski mediji, prisustvovali su lokalni internet aktivisti koji se predstavljaju kao predstavnici ruskih regiona koji žele nezavisnost, uključujući i čečenskog separatistu Ahmeda Zakajeva koji se predstavlja kao premijer Ičkerije.
Panelima je prisustvovala i bivša poljska šefica diplomatije Ana Fotiga koja je jedan od pokretača foruma i koja je pozvala na nezavisnost Čečenije, Tatarstana, Baškortostana, upozoravajući da je "Rusija po EU jednako opasna kao ISIS".
Tu su bili i lobisti iz Austrije, uključujuči Karla Habsburga i Gintera Felingera koji se zalažu za podelu Rusije po ugledu na Jugoslaviju.
Felinger je jedan od aktivnih zagovornika nezavisnosti "Kosova" i ulaska Severne Makedonije u EU i BiH u NATO kako bi ih "zaštitio od marionete Ruske Federacije - Srbije".
Na panelima su diskutovali, pored ostalih, i predstavnici uralskog regona, Ingušetije, kao i Međunarodnog komiteta starosedelačkih naroda Rusije - koga u okviru međunarodnog tink-tenka "Polarna konekcija" finansira Velika Britanija.
Posebno krilo Foruma činili su angloamerički novinari i stručnjaci koji takođe sprovode subverzivni informativni rad protiv Rusije.
Tako su na temu "politika Zapada prema Rusiji - van statusa kvo", učestvovali su predstavnici Velike Britanije, Ukrajine, Španije i Amerike, uključujući američkog stručnjaka Januša Bugajskog koji je "stručnjak" i za Balkan, pa je u tom svojstvu prošle godine komentarisao da je "Kosovo", hapšenjem i proterivanjem ruske novinarke Darije Aslamove, pokazalo da je na prvoj liniji fronta "protiv ruskog imperijalizma"
Bugajski je tada na Tviteru poručio i da je, sa druge strane, Srbija na prvoj liniji fronta "za ruski imperijalizam".
"Kosovo na prvoj liniji fronta protiv ruskog imperijalizma, Srbija na prvoj liniji fronta za ruski imperijalizam", naveo je on.
Srbija je, inače, verovatno jedina evropska zemlja koja pod Staljingrad nije poslala nikoga. Ali vremena se, na žalost, menjaju. Na panelu za rasparčavanje Rusije, zajedno sa Janušom Bugajskim, učestvovao je i izvesni Čedomir Stojković.