Zemlje članice EU upozorile su Brisel da ne daje Ukrajini nerealne nade i potkrepljuje očekivanja da će ta država brzo postati članica bloka, objavio je "Fajnenšl tajms".
Ta informacija stiže uoči dolaska zvaničnika Evropske unije Ursule fon der Lajen i Šarla Mišela u Kijev, gde se očekuje da će ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski lobirati za što brže članstvo zemlje u EU, korišćenje zamrznute ruske imovine za finansiranje rekonstrukcije Ukrajine i tražiti da bude osnovan sud koji bi Rusima sudio za navodne ratne zločine.
Diplomate iz članica EU zabrinute su što su neostvariva ukrajinska očekivanja, uključujući pristupanje EU do 2026, ohrabrili, umesto da ih ublaže, najviši zvaničnici Brisela.
"Nijedan politički lider ne želi da bude na pogrešnoj strani istorije... Niko ne želi da bude okrivljen da ne čini dovoljno", objavio je "Fajnenšl tajms" reči neimenovanog diplomate EU.
Evropska unija je, osim slanja vojne, humanitarne i finansijske pomoći, obećala Kijevu ulazak u taj blok iako ne ispunjava standarde koji se zahtevaju od ostalih zemalja kandidata. Brisel je čak uveo brojne sankcije Rusiji koje su više naškodile ekonomijama zemalja članica.
Ali dok su neke države članice centralne i istočne Evrope prihvatale ukrajinske zahteve, druge severne i zapadne prestonice brinu o tome kako bi ukrajinsko brojno, a siromašno stanovništvo i ogroman poljoprivredni sektor mogli da budu integrisani u EU, piše "Fajnenšl tajms".
I dok je francuski predsednik Emanuel Makron bio oprezan u pogledu brzine pridruživanja Ukrajine, upozoravajući da bi proces mogao da potraje "nekoliko decenija", rukovodstvo EU je ohrabrivalo Kijev u nerealnim zahtevima.
Fon der Lajen rekla je tokom posete Kijevu u septembru rekla da je "proces pristupanja na dobrom putu". "Impresivno je videti brzinu, odlučnost, preciznost kojom napredujete", dodala je ona.
Predsednik Evropskog saveta Mišel rekao je ovog meseca da "ne treba štedeti napore da ovo obećanje pretvorimo u stvarnost što je brže moguće". "Ukrajina je EU, a EU je Ukrajina", rekao je on u ukrajinskom parlamentu.
Ta retorika je stvorila očekivanja u Kijevu da zaslužuje posebne privilegije i brz ulazak u blok.
"Neće biti brzog puta za članstvo Ukrajine u EU", rekao je drugi diplomata EU. "Postoji rizik da se retorika sukobi sa stvarnošću.
Više zvaničnika država članica izjavilo je za "Fajnenšel tajms" da bi Evropska komisija trebalo da jasno stavi do znanja Ukrajini da postoje ogromne prepreke pred početak formalnih pregovora o pristupanju, koji sami po sebi mogu da potraju deceniju ili više.
"Taj jaz, između obećanja i stvarnosti, već neko vreme raste. I dolazimo do tačke u kojoj je previše širok", rekao je treći diplomata EU. "Izgleda da veruju da tek sutra mogu postati članovi. A to očigledno nije realno."
Takmiče se ko će više biti "proukrajinski", a samo daju lažne nade Kijevu
Fon der Lajen i drugi zvaničnici sastaće se sa predstavnicima ukrajinske vlade u okviru putovanja, sa Mišelom, koji predstavlja 27 država članica, koji će u petak održati samit sa Zelenskim.
"Svi smo primetili reformski zamah koji je u toku u Ukrajini", rekao je jedan visoki zvaničnik EU uoči sastanaka, ukazujući, na primer, na rad na vladavini zakona i naporima za borbu protiv korupcije.
Kako je najavljeno, u razgovorima u Kijevu biće istaknuta potreba za daljim reformama, dok će se dotaknuti i ekonomska saradnja i smanjenje trgovinskih barijera sa EU.
Mišel i fon der Lajen su insistirali na pozivu državama članicama da istraže načine da iskoriste sredstva ruske centralne banke zamrznute u evropskim bankama i da taj novac iskoriste u rekonstrukciji Ukrajine.
"Fon der Lajen i Mišel možda nadmašuju jedni druge u tome ko može da se pokaže kao više proukrajinski", rekao je jedan od diplomata EU.
Ukrajina, Brisel i Svetska banka prošlog septembra procenili su da bi trošak rekonstrukcije Ukrajine bio skoro 350 milijardi evra, a cena je od tada samo rasla jer su ruski raketni i napadi dronovima dodatno oštetili infrastrukturu.
Ali ti pozivi za slanje novca upućeni su uprkos velikim pitanjima unutar same Komisije o tome koliko bi takva preraspodela sredstava bila izvodljiva.
Didier Reinders, evropski komesar za pravosuđe, rekao je za FT ove nedelje da je ideja o korišćenju imovine ruske vlade "veoma složeno pitanje". "Rekao bih ne samo zbog pravne strane, već i zbog funkcionisanja monetarnog sistema", kazao je on.
U EU je takođe ne postoji dogovor o pravljenju tribunala za navodne ratne zločine ruskih vojnika u Ukrajini.