Ugovori o kovid vakcinama: Evropska komisija čuva svoje zvaničnike od "teoretičara zavere"

Evropska komisija nije želela da otkrije koji su zaposleni radili na pregovorima o ugovorima o vakcini protiv kovida sa farmaceutskim kompanijama kako bi izbegla da budu meta "teoretičara zavere", rekli su njeni advokati.

"Nedostatak poverenja" u ugovore značio je da bi zvaničnici mogli da budu izloženi "fizičkom ili psihološkom" uznemiravanju, objasnio je Antonios Bušagijar, advokat Komisije. "To je stvarni rizik u ovom slučaju", dodao je.

Komisija se bori protiv presude Opšteg suda EU (nižeg suda bloka) iz 2024. godine, u kojoj se navodi da je trebalo da pruži više detalja o unosnim ugovorima – i ljudima koji su o njima pregovarali – kada je to zatražila grupa poslanika Evropskog parlamenta iz redova Zelenih i javnost.

Naš izbor

Unija nekažnjivosti: Briselski raj u kom skandali umiru u tišini

Sud je presudio da je postojao dovoljan javni interes za otkrivanje tih informacija: "Samo uz imena, prezimena i detalje o profesionalnoj ili institucionalnoj ulozi članova dotičnog tima može se utvrditi da li su članovi tog tima imali sukob interesa."

Komisija se, očekivano, ne slaže sa presudom i slučaj se sada nalazi na najvišem sudu bloka, Sudu pravde EU.

Komisija je potpisala šest unapred dogovorenih ugovora sa farmaceutskim kompanijama na vrhuncu pandemije kovida 2020. i 2021. godine, obećavajući da će kupiti određenu količinu vakcina za evropske građane kao deo borbe EU protiv virusa.

Zeleni poslanici su rekli da javnost zaslužuje da sazna više o tome kako su ti ugovori – vredni milione evra – pregovarani. Kada su poslanici Evropskog parlamenta podneli zahteve za pristup dokumentima, Komisija je objavila redigovane informacije.

Više od 3.000 članova javnosti, od kojih su mnogi skeptični prema pristupu EU, a neki neprijateljski nastrojeni prema politikama masovne vakcinacije, pokrenuli su posebnu tužbu protiv Komisije. Advokati poslanika Evropskog parlamenta i građana EU bili su na sudu u Luksemburgu, tvrdeći pred punom sudnicom da Komisija treba da poštuje najviše standarde transparentnosti.

"To nije neka apstraktna težnja", rekla je Raluka Gerginaru, advokatica poslanika Evropskog parlamenta, već "ustavna vrednost".

"U krizi bismo mogli očekivati da lideri budu odgovorniji", dodala je.

Advokati Komisije tvrde da je izvršna vlast EU već pokazala visok nivo odgovornosti. Evropski revizorski sud je proučio neredigovane dokumente koji dokazuju da pregovarački tim nije imao sukob interesa, tvrde advokati, dodajući da bi agencija za borbu protiv prevara (OLAF) i Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) mogli da ispitaju ugovore ako smatraju da je to potrebno.

Arno Diran, advokat građana koji su pokrenuli slučaj, tvrdio je da EPPO nije dovoljno nezavisan jer njegov budžet odobrava Komisija.

Komisija se takođe suočila sa teškim ispitivanjem predsednika suda, Koena Lenartsa, koji je pitao "da li to zaista mislite?" kada su advokati Komisije rekli da ne bi trebalo udovoljiti javnosti koja traži informacije zato što - kako su rekli advokati - zvaničnici imaju "pravo da rade u miru".

Kada je reč o argumentu Komisije da bi otkrivanje imena zaposlenih moglo dovesti do uznemiravanja, "posebno od strane teoretičara zavere", sudija Lenarts je upitao: Zar otkrivanje tih imena "ne bi bio najbolji način za borbu protiv ovih teoretičara zavere?"

Sledeći korak u slučaju biće pravno mišljenje 11. juna koje će izneti generalni pravobranioc Atanasio Rantos, koje će voditi sudije u njihovoj konačnoj presudi. Još nije određen datum za tu presudu.

Afera "Fajzergejt": Ursula fon der Lajen proglašena krivom

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen našla se na meti kritika zbog svojih SMS poruka sa izvršnim direktorom kompanije "Fajzer", što je obezbedilo sporazum sa Komisijom vredan više milijardi evra.

Odbijanje Komisije da objavi poruke Fon der Lajenove postalo je poznato kao "Fajzergejt". Opšti sud je presudio da je Komisija na kraju pogrešila što nije otkrila poruke.