Svet
Nemačka se vraća u vreme Gestapoa, SS i Štazija: Obaveštajne službe dobijaju odrešene ruke
Nemački BND je istorijski bio mnogo više pravno ograničen od obaveštajnih agencija u drugim zemljama, zbog namernih zaštitnih mera uvedenih posle Drugog svetskog rata, kako bi se sprečilo ponavljanje zloupotreba koje su počinile nacističke špijunske i bezbednosne službe – Gestapo i SS
Nemačka institucija zadužena za zaštitu podataka u četvrtak je upozorila da ne može na odgovarajući način da zaštiti građane od nadzora obaveštajnih službi, upravo u trenutku kada Nemačka nastoji da svoju obaveštajnu agenciju ojača širokim novim ovlašćenjima.
"Građani praktično nemaju nikakva sredstva da se odbrane od obaveštajnih mera koje mogu duboko da naruše njihovu privatnost", upozorila je Luiza Špeht-Rimenšnajder, šefica Saveznog poverenika za zaštitu podataka i slobodu informisanja (BFDI), nakon što je sud odbio zahtev poverenika da dobije podatke o špijunskim aktivnostima.
Nemačka trenutno priprema zakone kojima bi svojim obaveštajnim službama dala veoma široka nova ovlašćenja, što predstavlja istorijski zaokret i raskid sa decenijama strogih ograničenja njihovih špijunskih sposobnosti, koja su bila uslovljena nacističkom prošlošću i periodom Hladnog rata.
Plan Berlina da ojača obaveštajne službe dolazi u trenutku kada evropski lideri sve više strahuju da bi predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogao da obustavi razmenu obaveštajnih podataka između Amerike i Evrope.
Da bi držao nemačke špijune pod kontrolom, državni regulator za zaštitu privatnosti pokrenuo je pravni postupak protiv Savezne obaveštajne službe (BND), nakon što je ona odbila da podeli detalje o tome kako je hakovala elektronske uređaje stranaca u inostranstvu i prikupljala podatke.
U četvrtak je upravni sud presudio da regulator za zaštitu privatnosti nema pravni osnov da vodi ovaj slučaj i uputio ga da, umesto toga, podnese žalbu nemačkoj kancelariji kancelara.
Prema rečima Špeht-Rimenšnajder, ova presuda znači da će se unutar nemačkih obaveštajnih službi pojaviti "zone bez nadzora", a prakse obrade podataka tih agencija nazvala je "tajnovitim".
Nemački BND je istorijski bio mnogo više pravno ograničen od obaveštajnih agencija u drugim zemljama, zbog namernih zaštitnih mera uvedenih posle Drugog svetskog rata kako bi se sprečilo ponavljanje zloupotreba koje su počinile nacističke špijunske i bezbednosne službe – Gestapo i SS.
Agencija je stavljena pod nadzor kancelarske službe i podvrgnuta strogom parlamentarnom mehanizmu kontrole.
Strogi nemački zakoni o zaštiti podataka – koji su takođe u velikoj meri reakcija na nasleđe istočnonemačke tajne policije Štazi – dodatno ograničavaju BND. Na primer, agencija mora da ukloni lične podatke iz dokumenata pre nego što ih prosledi drugim obaveštajnim službama, izvestio je "Politiko".
Nemačka vlada sada preispituje ta ograničenja i priprema sveobuhvatnu reformu ovlašćenja obaveštajnih službi.
Kancelar Fridrih Merc želi da ojača i oslobodi ograničenja nemačku spoljnu obaveštajnu službu, dajući joj mnogo šira ovlašćenja za izvođenje sabotaža, sprovođenje ofanzivnih sajber operacija i agresivnije špijuniranje.
Špeht-Rimenšnajder je pozvala zakonodavce da izmene zakone o obaveštajnim službama kako bi njena institucija mogla da osporava način na koji agencije obrađuju podatke, jer obaveštajna služba "sada u suštini može sama da odluči šta je meni dozvoljeno da kontrolišem, a šta nije", rekla je ona.
Live
