Zašto je Pedro Sančez jedini evropski lider koji se suprotstavlja Trampu?

U sredu ujutru, Pedro Sančez je održao 10-minutni televizijski govor sa prilično blagim naslovom "Institucionalna deklaracija premijera za procenu nedavnih međunarodnih događaja".

Međutim, reči govora bile su sve samo ne blage. Nekoliko sati nakon što je Donald Tramp zapretio da će prekinuti trgovinu sa Španijom zbog odbijanja njene vlade da dozvoli da se dve zajednički upravljane baze u Andaluziji koriste za napad na Iran, Sančez je pojasnio svoj stav.

Čineći to, postao je jedan od retkih (evropskih) lidera koji otvoreno odbacuju zahteve američkog predsednika čiji je prepoznatljivi stil pregovaranja nepredvidiva mešavina maltretiranja, ponižavanja i samohvalisanja.

Suština argumenta španskog premijera bila je da bi još jedan rat na Bliskom istoku odneo brojne živote, dodatno destabilizovao svet i imao strašne ekonomske posledice – ali mnogi njegovi paragrafi bili su nedvosmisleno lični.

Sančez neće da Španija ponovi greške iz rata sa Irakom 2003. godine

Najvažnija dužnost vlade, rekao je Sančez, jeste da zaštiti i poboljša živote svojih građana, a ne da manipuliše ili profitira od globalnih sukoba.

"Apsolutno je neprihvatljivo da oni lideri koji nisu sposobni da ispune ovu dužnost koriste dimnu zavesu rata da sakriju svoj neuspeh i, time, pune džepove odabranih nekoliko – istih kao i uvek; jedini koji profitiraju kada svet prestane da gradi bolnice i počne da gradi rakete", rekao je.

Zatim je usledilo: "Naivno je verovati da demokratije ili poštovanje među narodima mogu nastati iz ruševina. Ili misliti da je praktikovanje slepe i servilne poslušnosti oblik vođstva... Nećemo biti saučesnici u nečemu što je loše za svet i što je takođe suprotno našim vrednostima i interesima, jednostavno iz straha od odmazde od nekoga."

Iako je Sančezovo obraćanje obradovalo njegovu levičarsku bazu, izazvalo je i predvidljivu reakciju političkih protivnika.

Alberto Nunjez Feihoo, lider konzervativne Narodne stranke, optužio je premijera da se igra partijskom politikom i ugrožava odnose Španije sa SAD. Santijago Abaskal, koji predvodi krajnje desničarsku, pro-Trampovu stranku Voks, sugerisao je da su odluku doneli "ajatolasi" i premijer odlučan da ostane na vlasti, uprkos nizu korupcijskih skandala sa kojima se suočava njegov unutrašnji krug, njegova socijalistička stranka i njegova administracija.

Usamljeni glas

Ali Sančezov jezik, iako oštar, nije bio nekarakterističan za njega. Pored toga što je bio jedan od najglasnijih evropskih kritičara ponašanja Izraela u Gazi – optužio je zemlju za "istrebljenje bespomoćnog naroda" bombardovanjem bolnica i "ubijanjem nevinih dečaka i devojčica glađu" – bio je i protiv američke otmice Nikolasa Madura u Venecueli.

Takođe se suprotstavio globalnim trendovima braneći i promovišući prednosti migracije u vreme kada većina političara širom kontinenta preferira radikalnu retoriku i bodljikavu žicu, podseća "Gardijan".

Njegov glas je sve glasniji, ali, barem za sada, usamljen. Dok je danska premijerka, Mete Frederiksen, dobila pohvale i izgradila svoj profil okupljajući evropske lidere protiv pokušaja Donalda Trampa da uzme Grenland, Sančez nije našao podršku u glavnim evropskim prestonicama.

Iz razloga koji su ponekad domaći, ponekad globalni, ponekad ideološki, a ponekad praktični, njegove kolege u Berlinu, Parizu i Rimu nisu voljne ili nisu u mogućnosti da se javno izjasne protiv Trampa.

Francuski predsednik Emanuel Makron, kontaktirao je Sančeza kako bi izrazio "evropsku solidarnost" Francuske u vezi sa trgovinskim pretnjama SAD.

Šta traži nosač aviona "Šarl de Gol" u Sredozemnom moru

Makron, kome je ostala samo jedna godina na funkciji i koji se gotovo u potpunosti fokusira na spoljnu politiku, sada se suočava sa izazovom pokušaja deeskalacije još jednog međunarodnog sukoba koji je, čini se, daleko van kontrole Francuske.

Pariz, koji se čvrsto protivio ratu u Iraku 2003. godine koje su predvodile SAD pod tadašnjim glasnim predsednikom Žakom Širakom, sada hoda po žici pragmatizma.

Makron je jasno rekao da američki i izraelski napadi na Iran nisu bili u skladu sa međunarodnim pravom. Ali je takođe rekao da iransko rukovodstvo snosi odgovornost zanemarujući međunarodno pravo svojim nuklearnim programom, finansirajući terorističke grupe i kršeći ljudska prava.

U televizijskom obraćanju, Makron je o ubistvima vrhovnog vođe Irana i visokih zvaničnika rekao: "Istorija nikada ne plače za dželatima sopstvenog naroda, i niko od njih neće biti oplakan."

Francuska je premestila svoj nosač aviona "Šarl de Gol", u istočni Mediteran, kao i druge kapacitete protivvazdušne odbrane, za ono što je Makron nazvao "strogo odbrambenim" prisustvom u podršci svojim regionalnim saveznicima, uključujući Kipar, ali i Katar, Kuvajt i UAE, gde Francuska ima značajnu vojnu bazu.

Jedan od glavnih prioriteta Francuske je "rad na pronalaženju izlaza iz ove krize", rekao je francuski zvaničnik.

Razočaranje zvano Merc

Međutim, od nemačkog kancelara Fridriha Merca, Evropa je videla retoriku koja se najviše razlikuje od Sančezove. U nedelju, dok se spremao da krene u Vašington, Merc je zauzeo izuzetno pomirljiv ton.

"Kategorizacija događaja (u Iranu) prema međunarodnom pravu imaće relativno mali efekat", izjavio je Merc. "Stoga, sada nije vreme da držimo predavanja našim partnerima i saveznicima. Uprkos našim rezervama, delimo mnoge njihove ciljeve, a da ih sami nismo u mogućnosti da ostvarimo."

Mercova strategija za dugo planirani sastanak u Beloj kući bila je da koristi pragmatizam kako bi obezbedio najveći mogući manevarski prostor po pitanju najhitnijih evropskih problema: Ukrajine i Trampovih haotičnih carina.

Nepopularni kancelar, koji pokušava da se suprotstavi sve popularnijoj Alternativi za Nemačku na pokrajinskim izborima kasnije ove godine i istovremeno oživi najveću evropsku ekonomiju, teško može sebi da priušti frontalni sudar sa Trampom.

Zato, kada mu je u utorak, ubrzo nakon što je američki predsednik objavio svoje planove da prekine trgovinu sa Španijom, novinar ponudio priliku da brani Španiju, Merc je podržao Trampov obnovljeni napad na Madrid zbog odbijanja da prihvati predlog NATO-a da države članice povećaju svoje vojne izdatke na pet posto svog BDP-a.

Merc je kasnije nemačkim novinarima rekao da nije želeo da protivreči Trampu "na otvorenoj sceni", već da je u privatnim razgovorima stao u odbranu Španije i Velike Britanije za čijeg je premijera Kira Starmera Tramp ranije rekao da "nije Vinston Čerčil" i koji je ove nedelje bio primoran da insistira da je "poseban odnos" između SAD i Velike Britanije još uvek živ.

Bilo kako bilo, šteta je već bila načinjena, što je Trampu omogućilo da još malo razjedini evropske saveznike.

Italija

Rat na Bliskom istoku, čupanje za kosu u Briselu: Kako je Kaja zabila Ursuli jatagan u leđa

Ako je Sančez tražio podršku za svoj stav o ratu u Iranu, verovatno nije gledao u Rim. Stav Italije deluje namerno dvosmisleno. Premijerka Đorđa Meloni, pokušala je da jednom nogom ostane u Trampovom taboru – često se hvaleći svojim ličnim i političkim vezama sa njim – a drugom u Evropi.

Ovaj balansirajuća tačka postala je ključna karakteristika spoljne politike Đorđe Meloni. Kao i kod Trampovih carinskih ratova i rata u Gazi, Meloni je pazila da otvoreno ne prekine sa Vašingtonom, ali je podjednako nerado obavezala Italiju na jasno nezavisnu liniju.

"Nismo u ratu i ne nameravamo da u njega uđemo", rekla je Meloni italijanskoj radio stanici RTL. "Situacija je zabrinjavajuća, rekla bih na nekoliko frontova. Zabrinuta sam zbog sve očiglednije krize međunarodnog prava. Svetom sve više vlada haos."

Dan kasnije, italijanski ministar odbrane Gvido Kroseto zauzeo je direktniji stav, rekavši donjem domu parlamenta da je odluka o pokretanju udara na Iran "naravno, nepotrebno je reći, bila van pravila međunarodnog prava".

Kroseto je dodao: "To je rat koji je započet, a da niko u svetu nije znao. Rat u kome se mi, kao i ostatak sveta, nalazimo u situaciji da moramo da se nosimo sa posledicama."

Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani, rekao je da Rim još nije dobio nikakve zahteve SAD za korišćenje vojnih baza na italijanskom tlu za operacije protiv Irana i da će proceniti sve zahteve ako stignu.

U međuvremenu, usamljeni duel Španije sa Vašingtonom se nastavlja – posebno nakon što je portparolka Bele kuće, Kerolajn Levit u sredu tvrdila da je Madrid promenio mišljenje i da je sada voljan da sarađuje u ofanzivi.

Španski ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares, brzo i oštro je odbacio tu tvrdnju. "Naš stav 'ne ratu' ostaje jasan i nedvosmislen", rekao je. Levit " možda jeste portparolka Bele kuće, ali ja sam ministar spoljnih poslova Španije i poručujem joj da se naš stav uopšte nije promenio."