Svet
Dok SAD razaraju Bliski istok, Kina jača saradnju sa zemljama ASEAN-a
Kina razvija suptilnu i ambicioznu strategiju: institucionalno otvaranje, preoblikovanje pravila, usklađivanje sa globalnim normama i izgradnja novih platformi za prekograničnu trgovinu i investicije
Napadom na Iran, SAD i Izrael zapalili su Bliski istok, budući da Iran na agresiju uzvraća napadima na američke i izraelske ciljeve u okolnim zemljama. Dok Bliski istok gori na granici regionalnog rata, Kina očekuje početak primene novog petogodišnjeg plana, 15. po redu.
Otuda se postavlja pitanje šta "druga ekonomija sveta" namerava da radi, dok je Donald Tramp posvećen raketiranju ciljeva u Iranu.
U prvom redu, u Peking postupa inkluzivno. On pokušava da gradi partnere. Ministar spoljnih poslova, Vang Ji, upravo je to i nagovestio u svom obraćanju javnostu tokom zasedanja Svekineskog narodnog kongresa.
U autorskom tekstu u listu "Čajna dejli", Sivage Darma Negara, vodeći istraživač ISEAS-Jusof Ipak instituta u Singapuru navodi da, sa 15. petogodišnjim planom, Kina zapravo razvija suptilniju i ambiciozniju strategiju: institucionalno otvaranje, preoblikovanje pravila, usklađivanje sa globalnim normama i izgradnja novih platformi za prekograničnu trgovinu i investicije.
Zaokret od smanjenja carina ka dubljim reformama upravljanja
Za trgovinske partnere Kine, od suseda iz ASEAN-a do većih aktera kao što su Evropska unija i članice Sveobuhvatnog i progresivnog sporazuma o transpacifičkom partnerstvu, to obećava nove mogućnosti, navodi Sivage Darma Negara.
"Ali istovremeno otvara i strateške i praktične izazove u primeni. Ono što je upadljivo u sadašnjem kineskom pristupu jeste zaokret sa smanjenja carina ka dubljim reformama upravljanja. Umesto spektakularnih snižavanja carina kakva su obeležila devedesete godine i period pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Peking se danas usredsređuje na usklađivanje domaćih regulatornih struktura sa platformama trgovinskih pravila visokog standarda, kao što su Sporazum o sveobuhvatnom i naprednom transpacifičkom partnerstvu i Sporazum o partnerstvu u digitalnoj ekonomiji. To ukazuje na nameru da se ne otvore samo tržišta, već da se otvorenost institucionalizuje na način koji može da opstane uprkos spoljnim šokovima i geopolitičkim pritiscima", ističe Sivage Darma Negara.
Kako navodi, zato su institucionalne reforme, a ne samo jednostavno doterivanje carinskih stopa, postale glavni (kineski) fokus. "Kina želi da bude odgovoran kreator pravila, a ne samo moćan sledbenik već postojećih pravila", naglašava on.
Imajući ovo u vidu, postaje jasno da bi Kina, zahvaljujući mekim promenama na koje ukazuje Sivage Darma Negara, mogla da postane novi međunarodni oslonac u obnovi ideje o otvaranju i slobodnom protoku ljudi i kapitala.
Carinama opterećene i "reketaški" nastrojene SAD, naročito nakon ucene saveznika da za "odbranu" moraju da izdvajaju enormne svote novca, nametanja izmeštanja visokotehnoloških proizvodnih postrojenja u SAD, otmice predsednika Nikolasa Madura i ubistva ajatolaha Ali Hamneija, to više nisu.
Peking naročitu pažnju poklanja zemljama ASEAN-a
U Pekingu, a na to svakako treba obratiti pažnju, naročitu pažnju poklanjaju saradnji sa zemljama ASEAN-a. Susedstvo Kine sa ovim zemljama, posmatrano iz ugla Kolektivnog zapada, doživljavano je kao potencijalni izvor nestabilnosti, pa su se zapadni mediji i NVO sektor, sve do nedavno, upinjali da "upozore" zemlje ASEAN-a na „kinesku opasnost“. Ali, umesto sukoba i nestabilnosti na jugoistoku Azije i u Kini, zemlje ASEAN-a postale su u zbiru najveći spoljnotrgovinski partner Kine.
"Odluka da se (Kina) uskladi sa Sporazumom o sveobuhvatnom i naprednom transpacifičkom partnerstvu i Sporazumom o partnerstvu u digitalnoj ekonomiji, priznanje je da samo veliko tržište nije dovoljno da privuče globalne tokove trgovine i investicija. Usklađivanje sa trgovinskim pravilima visokog standarda podrazumeva bolju zaštitu intelektualne svojine, transparentnije procedure javnih nabavki, jača pravila konkurencije i jasnije upravljanje prekograničnim tokovima podataka. Iz perspektive stranih kompanija, a posebno firmi iz ASEAN-a, to bi moglo biti transformativno. Zamislimo, na primer, indonežansku kompaniju za digitalne usluge koja pokušava da izvozi softver, ili malezijskog dobavljača u proizvodnom sektoru koji pregovara o zaštiti intelektualne svojine i mehanizmima rešavanja sporova koji su predvidljivi i međunarodno prepoznatljivi. Upravo takve promene treba da obezbede trgovinska pravila visokog standarda", ističe Sivage Darma Negara.
On kao primer navodi južnu kinesku ostrvsku provinciju Hajnan, usmerenu upravo na jugoistok Azije, na kojoj funkcioniše svojevrsna bescarinska zona, odnosno luka, koja izuzima oko 74 odsto carinskih kategorija i omogućava slobodan ulazak robe u matični ("kopneni") deo Kine.
"Za izvoznike iz ASEAN-a, kao što su vijetnamski proizvođači delova ili singapurske logističke kompanije, Hajnan predstavlja neku vrstu laboratorije u kojoj se mogu testirati novi modeli saradnje u lancima snabdevanja. Luka se takođe priprema kao čvorište za trgovinu uslugama, digitalnu trgovinu i logistiku. To je trgovinska platforma XXI veka koja ne samo da ubrzava kretanje robe već i čvršće prepliće regionalne lance snabdevanja", navodi Sivage Darma Negara, napominjući da su neke od barijera, ipak, i dalje prisutne.
Slično i prema Evropskoj uniji, Rusiji, Africi...
U više navrata tokom poslednjih godina, a naročito nakon što je Donald Tramp Kini i ostatku sveta pokušavao da nametne visoke carine, služeći se carinskim ucenama prilikom dogovaranja trgovinskih, ekonomskih i "odbrambenih" aranžmana, Kina je ka Evropskoj uniji slala signale koji su jasno isticali volju Pekinga da Brisel uvaži kao ravnopravnog partnera sa kojim sarađuje u obostranom interesu. Na koncu, prava parada evropskih lidera iz Evropske unije i Velike Britanije zapljusnula je Kinu krajem prošle i početkom ove godine.
U isto vreme, Kina je objavila da ukida carine za 53 afričke zemlje, što jasno govori u prilog poziciji koju Kina gradi u odnosu na politiku SAD.
Live
