Džefri Saks: Bliže smo nuklearnom ratu nego u vreme Kubanske krize

NATO je prekršio obećanje dato pre više od 30 godina da se neće širiti na Istok i to je dovelo do sukoba u Ukrajini, izjavio je za RTS američki ekonomista Džefri Saks.

"Širenje NATO-a se nastavljalo sve dalje i dalje i onda je Džordž Buš Mlađi 2008. godine napravio zaista strašnu grešku insistirajući da se NATO proširi na Ukrajinu i Gruziju. Zanimljivo je da su evropski lideri u to vreme znali da je ideja užasna, mnogi od njih i dalje su aktivni, ali o tome ne govore javno. To je gurnulo SAD i Rusiju u ovaj sukob. Krajem 2021. godine rat u Ukrajini mogao je - i morao je - da bude izbegnut. Predsednik Putin izneo je neke primedbe sa kojima se ja u velikoj meri slažem i koje su bile razumne. Na primer: 'Nemojte širiti NATO na Ukrajinu'. Da se o tome pregovaralo, ovaj rat bi bio izbegnut", rekao je on.

Saks, koji je profesor na prestižnom Kolumbija univerzitetu, istakao je da rat nije odgovarajući odgovor na NATO pretnje, ali i da oružani sukob ne bi bio moguć da SAD nisu naoružale Ukrajince "do zuba".

"Ne tražim izgovore za rat, ali ne treba tražiti izgovore ni za krah američke diplomatije - jer ona jeste doživela krah. Kad je Putin izneo svoje primedbe 2021. godine, ja sam nazvao američke lidere i rekao: 'Pregovarajte kako biste izbegli rat'. Međutim, oni su odbili da pregovaraju", naveo je američki profesor.

Saks dodaje da je Zapad obećao da neće širiti NATO ka Istoku ni za jedan inč, ali da je obećanje prekršeno, te da su "pametni ljudi znali da je to strahovita greška".

"Oni su nastavili da krše obećanja i širili su NATO dalje ka Istoku, sve dalje i dalje dok se nisu sapleli o žicu sa Ukrajinom i Gruzijom. Putin je vrlo jasno rekao 2007. i 2008. godine: 'Stanite, ovo je naša crvena linija, prestanite da pretite proširenjem NATO-a. Mi ne želimo vojne baze u našoj blizini, ne želimo da budemo okruženi NATO-om: Ukrajina, Rumunija, Bugarska, Turska, Gruzija, potpuno ste nas okružili u Crnom moru'. On je to objasnio. Trebalo je da znamo da to vodi u rat, ali nismo imali dovoljno osećaja", ukazuje jedan od najpoznatijih ekonomista.

Srbija na strani većine, 150 zemalja nije uvelo sankcije Rusiji 

Džefri Saks je u razgovoru za RTS naveo da oko 150 zemalja nije uvelo sankcije Moskvi, te da su u režimu sankcija Amerika i njeni saveznici.

"Dakle, SAD, Kanada, Velika Britanija, Evropska unija, Japan, Koreja, Australija, Novi Zeland, Singapur. I to je skoro cela lista, ali 150 zemalja sveta je na drugoj strani. One samo žele da ovaj rat prestane, ne žele da zauzimaju stranu u sukobu: za Rusiju ili za Ukrajinu. One samo ističu kako trguju sa obe strane, kako ne mrze nikoga, kako nisu ni na strani Zapada, ni na strani Rusije, već su na strani mira", rekao je Saks.

On je napomenuo da je ukrajinski sukob pretnja za ceo svet, kao i da podriva svetsku ekonomiju.

"Postoji velika opasnost od uništenja koja može da eskalira svakog dana. Srbija je na strani većine, to je sigurno. Ali o tome se ne čuje mnogo jer zapadni mediji dominiraju, a oni su u skladu sa pogledima američke vlade", ukazuje Saks.

Na pitanje novinarke RTS-a da li bi Srbija mogla da se suoči sa ekonomskim uništenjem, ukoliko odbije evropski plan za Kosovo i Metohiju, kao Rusija devedesetih, Saks je istakao da niko ne bi trebalo da ucenjuje bilo koga u današnje vreme.

"Bilo bi neverovatno pogrešno od Evropske unije da uvede sankcije kako bi pokušala da diktira nečiji odgovor u veoma komplikovanoj diplomatskoj situaciji. To je smešno, nadam se da ćete nešto uspeti da učinite. Ne verujem da oni to i mogu, zato što je za to neophodna većina u Evropskoj uniji. Tako da nisam siguran. U praksi ne bih brinuo, ali, u principu, to bi bio neverovatno pogrešan pristup".

Kriza gora od one iz 2008. godine

Saks navodi da aktuelna kriza nije primarno ekonomska, već geopolitička.

"Verovali ili ne, bliži smo nuklearnom ratu nego u oktobru 1962. godine, u vreme Kubanske krize. Mala grupa ljudi u nekoliko zemalja ceo svet je izložila pretnji nuklearnim ratom".

Dodaje da će ekonomska kriza trajati sve dok bude trajao sukob u Ukrajini.

"Ako rat eskalira, ekonomska kriza biće još gora. Ako tenzije između Kine i Amerike nastave da rastu situacija će biti sve gora i gora", navodi Saks.

On je istakao da je svetska ekonomija uništena zbog geopolitičkog konflikta.

"Ovo je globalna geopolitička kriza. Rat u Ukrajini, tenzije između Amerike i Kine, deo su iste priče. SAD je u sukobu sa dve zemlje koje smatra neprijateljima i to razbija svetsku ekonomiju. Naravno, svako plaća cenu toga".

Saks napominje da su svetske sile te koje bi trebalo da pokažu odgovornost, ali da to do sada nisu pokazale.

"Da li je predsednik Bajden bar jednom pozvao predsednika Putina od 24. februara prošle godine? Koliko ja znam, nije. Nijednom nisu razgovarali. Nijednom jedan drugome nisu rekli: kako da izbegnemo katastrofu? Oni međusobno ne razgovaraju. To je neodgovorno prema ostatku sveta", zaključio je ekonomista.