UŽIVO Iran poručuje: Proterajte američke i izraelske ambasadore i otvorićemo Ormuski moreuz

Najveći svetski izvoznik nafte, saudijski "Aramko", saopštio je da će doći do "katastrofalnih posledica" po svetska tržišta nafte ako rat u Iranu nastavi da remeti plovidbu u Ormuskom moreuzu.

"Poremećaj nije samo preokrenuo sektore brodarstva i osiguranja, već obećava i drastičan domino efekat na avijaciju, poljoprivredu, automobilsku i druge industrije", rekao je novinarima izvršni direktor "Aramka" Amin Naser, prenosi Rojters.

Naser je napomenuo da su globalne zalihe nafte na najnižem nivou u poslednjih pet godina i rekao da će kriza dovesti do bržeg smanjenja zaliha, dodajući da je ključno da se plovidba u moreuzu nastavi.

"Biće katastrofalnih posledica po svetska tržišta nafte i što duže traju poremećaji, što će drastično uticati i na globalnu ekonomiju", ocenio je Naser.

Naser je takođe rekao da je manji požar kao posledica napada prošle nedelje na Aramkovu rafineriju "Ras Tanura", najveću na domaćem tržištu, brzo ugašen i stavljen pod kontrolu, dodajući da je to postrojenje u procesu ponovnog pokretanja.

Iranska Revolucionarna garda je saopštila da neće dozvoliti isporuku "nijednog litra nafte" sa Bliskog istoka ako se napadi SAD i Izraela nastave, što je izazvalo upozorenje Donalda Trampa da će SAD mnogo jače udariti Iran ako blokira izvoz iz vitalnog regiona za proizvodnju crnog zlata.

Kako napominje britanska agencija, Aramko je prijavio pad godišnjeg profita od 12 odsto, uglavnom zbog nižih cena sirove nafte.

Tursko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je jedan američki sistem protivvazdušne odbrane "patriot" raspoređen u jugoistočnoj provinciji Malatija kao deo mera NATO-a za jačanje protivvazdušne odbrane saveznika zbog raketnih pretnji iz rata u Iranu.

Radarska baza NATO-a Kuredžik, koja pruža vitalne podatke za alijansu i pomogla je u identifikaciji dve iranske balističke rakete koje se kreću ka Turskoj, nalazi se u Malatiji, objavio je portal lista Sabah.

U saopštenju, ministarstvo je navelo da će Turska nastaviti da sarađuje i procenjuje regionalni razvoj sa saveznicima NATO-a.

"Turska održava svoje odbrambene i bezbednosne kapacitete na najvišem nivou, nastaviće da procenjuje razvoj saradnje i konsultacija sa NATO-om i našim saveznicima i da teži regionalnom miru i stabilnosti", saopštilo je tursko ministarstvo odbrane.

Iran je pokrenuo nove napade na zemlje oko Persijskog zaliva, a sirene za uzbunu zbog dolazećih raketa oglasile su se rano jutros u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu, prenosi AP.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahraina saopštilo je da je 29-godišnja žena poginula kada je pogođena stambena zgrada u Manami. Najmanje osam drugih osoba je povređeno u napadu.

Saudijska Arabija je saopštila da je uništila dva drona iznad svog istočnog regiona bogatog naftom, a Nacionalna garda Kuvajta saopštila je da je oborila šest dronova.

Pored ispaljivanja raketa i dronova na Izrael i američke baze u regionu, Iran je od početka rata 28. februara gađao i energetsku infrastrukturu u susednim zemljama, što je, u kombinaciji sa njegovim kontrolom nad Ormuskim moreuzom, dovelo do rasta cena nafte u svetu.

U vazdušnom napadu jutros je pogođena jedna od proiranskih milicija u Iraku, 40. brigada Narodnih mobilizacionih snaga u gradu Kirkuku. Tom prilikom je ubijeno najmanje pet pripadnika milicije, a četvoro je ranjeno, saopštili su anonimni zvaničnici.

Prema rečima zvaničnika, od početka rata, najmanje 1.230 ljudi je ubijeno u Iranu, najmanje 397 u Libanu i 11 u Izraelu.

Stradalo je i ukupno sedam pripadnika američke vojske.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je poručio da je Iran spreman da nastavi raketne napade, "onoliko dugo koliko bude potrebno" i isključio mogućnost pregovora, čime je odgovorio na izjavu predsednika Donalda Trampa da će sukob biti završen "ubrzo".

"Napadi se nastavljaju, a mi smo dobro pripremljeni da nastavimo da ih napadamo našim raketama dokle god bude potrebno i dokle god bude trajalo", rekao Aragči za američku televiziju PBS News.

On je takođe istakao da pregovori sa Sjedinjenim Američkim Državama više nisu na dnevnom redu.

"Imamo veoma gorko iskustvo iz razgovora sa Amerikancima", rekao je on, napominjući da su oba američka napada na Iran, u junu i sada, usledila nakon neuspešnih pregovora između zemalja.

Prema njegovim rečima, SAD i Izrael nisu uspeli da ostvare promenu režima u prvim danima rata i sada deluju potpuno bez cilja.

Javna ceremonija polaganja zakletve vernosti građana novom vrhovnom vođi Irana, Sajedu Modžtabu Hamneiju održana je istovremeno na Trgu islamske revolucije u Teheranu, kao i u svim gradovima i pokrajinama, prenosi danas iranska agencija Tasnim.

Ceremoniji polaganja zakletve prisustvovali su različiti segmenti stanovništva, koji su javno izjavili svoju odanost i podršku ajatolahu Sejedu Modžtabi Hamneiju, koga je pre dva dana izabrao verski Savet stručnjaka.

Učesnici ceremonije, pored iranskih zastava, držali su slike prethodnog vrhovnog vođe imama, ajatolaha Alija Hamneija, kao i statuu novog vođe revolucije.

Tokom ceremonije javno je pročitana zakletva vernosti novom vrhovnom vođi izabranom na tu funkciju nakon smrti njegovog oca, ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen prvog dana američko-izraelskih napada na Iran, 28. februara.

Iranski predsednik Masud Pezeškijan  je u telefonskom razgovoru sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdogananom rekao da je Teheran spreman da formira zajednički tim za istragu navoda o iranskim raketnim napadima na Tursku, objavili su iranski mediji.

Turska je saopštila da je protivvazdušna odbrana NATO-a oborila drugu iransku balističku raketu koja je ušla u turski vazdušni prostor.

Ankara je upozorila da će preduzeti mere protiv svake takve pretnje i pozvala je iranskog ambasadora Mohameda Hasana Habibolahzadea na razgovor da bi mu uložila protest zbog balističke rakete ispaljene iz Irana, a koja je ušla u turski vazdušni prostor.

Američka diplomatija je lažna, samo je mamac za iznenadni napad, izjavio je američki novinar Taker Karlson o napadu Amerike na Iran.

On je kritikovao spoljnu politiku Sjedinjenih Država, smatrajući da se diplomatski napori koriste kao pokriće za agresivne akcije. Karlson je naglasio da ovakav pristup nije bolji od iznenadnog napada na Pearl Harbor.

"Kako je ovo bolje od Pearl Harbora? To je ispod nivoa SAD — uništava diplomatiju", naglasio je Karlson