Iranska revolucionarna garda saopštila je da će svaka arapska ili evropska zemlja koja protera izraelske i američke ambasadore sa svoje teritorije dobiti neograničen prolaz kroz Ormuski moreuz od danas.
Kako javlja iranska državna televizija, IRGC je saopštio da bi te zemlje imale "puno pravo i slobodu" prolaska kroz ovaj strateški plovni put ukoliko prekinu diplomatske odnose sa Izraelom i Sjedinjenim Američkim Državama, prenosi Si-En-En.
Američki predsednik Donald Tramp upozorio je Iran da će ga Sjedinjene Američke Države "gađati 20 puta jače nego do sada", ako "učini bilo šta što bi zaustavilo protok nafte unutar Ormuskog moreuza".
Kroz ovaj moreuz, širok oko 34 kilometra, prolazi gotovo petina svetske ponude nafte, što ga čini ključnim i visokorizičnim uskim grlom za globalna tržišta. Rat između SAD i Izraela sa Iran doveo je do rasta cena nafte iz dva glavna razloga: gotovo potpunog zatvaranja Ormuskog moreuza i usporavanja proizvodnje nafte na Bliskom istoku.
Tramp je nazvao sukob u Iranu "kratkoročnim izletom".
On je hvalio američku vojsku, kao "vojsku bez premca", preneli su američki mediji.
"Svet nas trenutno poštuje više nego ikada ranije", ocenio je Tramp i dodao da SAD "neće popustiti dok neprijatelj ne bude odlučno poražen", poručio je Tramp.
Izjavio je i da "ne zna dovoljno" o napadu na iransku osnovnu školu, gde je prema informacijama iz Irana poginulo poginulo najmanje 168 osoba, ali da je "spreman da živi" sa nalazima američke istrage o tom incidentu.
"Ali to se trenutno istražuje. Jednostavno ne znam dovoljno o tome. Mislim da je to nešto što mi je rečeno da je pod istragom. Ali 'tomahavke' koriste i drugi, kao što znate. Brojne druge nacije imaju 'tomahavke'. Kupuju ih od nas. Ali svakako sam, šta god izveštaj pokaže, spreman da živim sa tim izveštajem", rekao je Tramp.
Američka vojska je 28. februara počela napad sa Izraelom na Iran i gađala mete u Iranu, u području gde se nalazi i osnovna škola. Tada su ubijena deca.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je odbacio Trampove tvrdnje da Iran stoji iza napada na osnovnu školu za devojčice.
Dešavanja pratite uživo na RT Balkan.
10. mar 2026 • 10:42
Izraelski ambasador u Francuskoj: Modžtaba Hamnei mora da promeni režim ili će biti eliminisan
Izraelski ambasador u Francuskoj Džošua Zarka izjavio je danas da novi vrhovni vođa Irana Modžtaba Hamnei mora "fundamentalno" da promeniti režim, ili rizikuje da bude "eliminisan" poput svog oca, prehodnog vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Hamneija.
Zarka je za francusku televiziju BFM rekao da je cilj Izraela u ratu protiv Irana da se režim te zemlje "fundamentalno promeni", tako što će pristati da "živi u miru" sa Izraelom i njegovim susedima.
"Svi prvi slojevi rukovodstva ovog režima su pali, eliminisani su. Modžtaba (Hamenei), koji je sin prethodnog vrhovnog vođe, nije onaj koga su Iranci želeli da izaberu za naslednika (Alija Hamneija)", rekao je ambasador.
On je dodao da će Modžtaba Hamnei, "ako nastavi da sledi istu liniju kao njegov otac", takođe "biti na listi onih koji moraju biti eliminisani".
Izraelski ambasador je kazao da je šef kabineta Modžtabe Hamneija već "eliminisan" pre imenovanja novog vrhovnog vođe.
"Ako se ciljevi Izraela postignu, a da on ne bude eliminisan, to je veoma dobro", kazao je Džošua Zarka.
Zarka je ocenio da bi borbe u Iranu trebalo da traju najduže "nekoliko nedelja".
"Koliko nedelja tačno, ne mogu vam reći, ali smo ispred rokova po pitanju ratnih ciljeva", istakao je Zarka.
Sudani: SAD ne bi trebalo da koriste Irak za napade u ratu na Bliskom istoku
Irački premijer Mohamed Šia el Sudani izjavio je tokom telefonskog razgovora sa američkim državnim sekretarom Markom Rubijem, da Sjedinjene Američke Države ne bi trebalo da koriste Irak kao lansirnu rampu za napade u ratu na Bliskom istoku, saopštila je kancelarija premijera El Sudanija.
El Sudani je u razgovoru sa Rubiom naglasio "važnost osiguravanja da se irački vazdušni prostor, teritorija i vode ne koriste za bilo kakvu vojnu akciju usmerenu na susedne zemlje ili region", prenosi Al Arabija.
Irački premijer je odbacio "svaki pokušaj uvlačenja zemlje u tekuće sukobe", kao i "kršenja njegovog vazdušnog prostora od strane bilo koje strane".
Portparol Stejt departmenta Tomi Pigot rekao je da je Rubio "snažno osudio terorističke napade Irana i terorističkih milicija povezanih sa Iranom u Iraku", uključujući i region Kurdistana.
Rubio je pozvao Iran da preduzme "sve moguće mere kako bi zaštitio američko diplomatsko osoblje i objekte".
U subotu su sistemi protivvazdušne odbrane presreli rakete ispaljene na američku ambasadu u Bagdadu, a američka protivvazdušna odbrana sada skoro svakodnevno presreće dronove iznad Erbila, glavnog grada Kurdistana, u kojem se nalazi i kompleks američkog konzulata.
U roku od nekoliko sati od početka rata u Iranu, borbeni avioni i rakete koje su dolazile iz svih pravaca ispunili su irački vazdušni prostor.
Plavi štit postavljen na više od 120 iranskih muzeja zbog američko-izraelskih napada
U Iranu je na više od 120 muzeja i istorijskih objekata postavljen zaštitni simbol "Plavi štit" kako bi se očuvala kulturna baština zemlje usred američko-izraelskih napada, izjavio je direktor za očuvanje i zaštitu kulturne baštine Mohsen Tusi.
On je naveo da su simbol "Plavog štita" već postavili na muzeje i istorijske objekte širom zemlje, uključujući provincije kao što su Kerman, Lorestan, Fars i Mazandaran.
Tusi je naglasio da je znak "Plavi štit" jedan od najšire prihvaćenih međunarodnih instrumenata za zaštitu kulturnih i istorijskih lokaliteta u miru i u ratu, podsećajući da je to zvanični simbol Haške konvencije iz 1954. godine o zaštiti kulturnih dobara
Simbol je postavljen nakon oštećenja nekih istorijskih lokaliteta, kao što je palata Golestan u Teheranu i palata Čehel Sotun u Isfahanu, koje su oštećene u nedavnim napadima.
Tusi je takođe naglasio da će prikupljena dokumentacija o oštećenim lokalitetima biti predstavljena međunarodnim institucijama u cilju osude napada na ove lokacije svetske baštine.
Skupa strategija: Rat protiv Irana sve teže opravdati pred Amerikancima
Samo prvih 100 sati rata protiv Irana, prema proračunima američkog Centra za strateške i međunarodne studije, koštalo je SAD 3,7 milijardi dolara, odnosno oko 891 milion dolara dnevno, napisao je na Telegramu ruski senator Aleksej Puškov.
Prema prognozama, istakao je, rat bi SAD mogao da košta 65 milijardi dolara ako potraje dva meseca, a ukoliko se sukob oduži, ukupni troškovi mogli bi da dostignu 90–100 milijardi dolara.
"Ovi iznosi, zajedno sa rastom cena benzina, već se naširoko razmatraju u Sjedinjenim Državama. Kako prenosi britanski list 'Telegraf', među Amerikancima raste nezadovoljstvo posledicama rata", ukazao je ruski senator.
Naglasio je da slogan administracije Donalda Trampa "Short pain for a long gain" ("kratak bol danas za dobit u budućnosti"), kojim se opravdava rat u Iranu i koji se neprestano ponavlja na televizijskim kanalima, izgleda da ne daje očekivani efekat.
"Sudeći po svemu, 'bol' od rata u Iranu neće biti kratkotrajan, već poprilično dug. Trampova omiljena taktika – brz udar i brzi rezultati – takođe ne pali. On stalno insistira da je rat praktično završen i da je Iran poražen, ali to je daleko od slučaja. I to je očigledno celom svetu", poručio je Puškov.
IRGC: Iran uništio deset američkih radara do sada
Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da su iranske vojne snage do sada uspele da unište deset" naprednih radarskih sistema Sjedinjenih Američkih Država u regionu Persijskog zaliva.
Portparol IRGC-a, brigadni general Ali Mohamed Naeini, kazao je da će Teheran, a ne Vašington, odrediti kada će nastupiti kraj rata, prenosi iranska televizija Pres.
"Znamo da vam ponestaju zalihe municije i da očajnički tražite izlaz iz rata koji bi vam sačuvao obraz. Zašto ne kažete istinu američkom narodu?", rekao je Naeini, obraćajući se američkim vlastima.
Naeini je dodao da je američki predsednik Donald Tramp postao "potpuno zbunjen i frustriran" zbog višestrukih iranskih talasa operacije "Pravo obećanje 4", koju su pokrenule pomorske i vazduhoplovne jedinice IRGC-a.
"Tramp ne voli da američki narod shvati da je sva američka vojna infrastruktura u regionu Persijskog zaliva eliminisana. Da je skoro deset visoko naprednih američkih radarskih sistema u regionu i veliki broj vaših skupih dronova uništeno od strane iranskih sistema protivvazdušne odbrane", dodao je Naeini.
On je poručio i da "američke snage nisu te koje određuju kraj rata".
Naeini je dodao da je "lažljivi" američki predsednik, u očajničkom pokušaju da obmane javno mnjenje nakon "sramotnih poraza" u ratu, tvrdio da je iranska vojna moć navodno došla do kraja.
"U otvorenoj laži, Tramp je tvrdio da su iranska lansiranja raketa znatno smanjena. Ali u stvarnosti, Iran je moćniji čak i u poređenju sa ranim danima rata i cilja američke i izraelske baze bojevim glavama težim od jedne tone", kazao je Naeini.
Netanjahu : Rušenje režima u Iranu u rukama iranskog naroda
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izjavio je da je rušenje režima u Iranu u rukama iranskog naroda i da kraj režima u Teheranu zavisi od volje iranskog naroda da "zbaci jaram tiranije".
"Naša težnja je da nateramo iranski narod da zbaci jaram tiranije. Na kraju krajeva, to zavisi od njih. Ali nema sumnje da dosadašnjim akcijama lomimo njihove kosti, a naša ruka je i dalje ispružena", rekao je Netanjahu tokom posete Nacionalnom centru za vanredne zdravstvene operacije, pobjavio je "Tajms of Izrael", prenosi Tanjug.
Prema njegovim rečima, "ako uspeju zajedno sa iranskim narodom, doneće trajni kraj i doneće promene".
Netanjahu je ocenio da već postoji "ogromna promena" u ugledu Izraela u svetu.
Nemačka privremeno povukla osoblje iz ambasade u Bagdadu
Nemačka je, zbog povećanih bezbednosnih rizika izazvanih sukobom na Bliskom istoku, privremeno povukla osoblje svoje ambasade u Bagdadu, izjavio je portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.
"Osoblje nemačke ambasade u Bagdadu je sada privremeno premešteno iz Iraka zbog pretnje", rekao je portparol, prenosi danas Rojters.
Portparol je kazao da se bezbednost osoblja ambasade u Bagdadu kontinuirano procenjuje, kao i da su pravne i konzularne usluge te ambasade već neko vreme bile ozbiljno ograničene, zbog bezbednosne situacije.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful, rekao je kasno sinoć u Nikoziji, tokom posete Kipru, da je o regionalnoj situaciji razgovarao sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, i da su obojica osudili "neselektivne" napade Irana na zemlje u regionu, i da su pozvali Teheran da obustavi te napade.
Saudijski "Aramko": Katastrofalne posledice po tržište nafte ako se kriza u Ormuzu nastavi
Najveći svetski izvoznik nafte, saudijski "Aramko", saopštio je da će doći do "katastrofalnih posledica" po svetska tržišta nafte ako rat u Iranu nastavi da remeti plovidbu u Ormuskom moreuzu.
"Poremećaj nije samo preokrenuo sektore brodarstva i osiguranja, već obećava i drastičan domino efekat na avijaciju, poljoprivredu, automobilsku i druge industrije", rekao je novinarima izvršni direktor "Aramka" Amin Naser, prenosi Rojters.
Naser je napomenuo da su globalne zalihe nafte na najnižem nivou u poslednjih pet godina i rekao da će kriza dovesti do bržeg smanjenja zaliha, dodajući da je ključno da se plovidba u moreuzu nastavi.
"Biće katastrofalnih posledica po svetska tržišta nafte i što duže traju poremećaji, što će drastično uticati i na globalnu ekonomiju", ocenio je Naser.
Naser je takođe rekao da je manji požar kao posledica napada prošle nedelje na Aramkovu rafineriju "Ras Tanura", najveću na domaćem tržištu, brzo ugašen i stavljen pod kontrolu, dodajući da je to postrojenje u procesu ponovnog pokretanja.
Iranska Revolucionarna garda je saopštila da neće dozvoliti isporuku "nijednog litra nafte" sa Bliskog istoka ako se napadi SAD i Izraela nastave, što je izazvalo upozorenje Donalda Trampa da će SAD mnogo jače udariti Iran ako blokira izvoz iz vitalnog regiona za proizvodnju crnog zlata.
Kako napominje britanska agencija, Aramko je prijavio pad godišnjeg profita od 12 odsto, uglavnom zbog nižih cena sirove nafte.
Turska rasporedila američki sistem "patriot" za jačanje PVO zbog rata u Iran
Tursko ministarstvo odbrane saopštilo je danas da je jedan američki sistem protivvazdušne odbrane "patriot" raspoređen u jugoistočnoj provinciji Malatija kao deo mera NATO-a za jačanje protivvazdušne odbrane saveznika zbog raketnih pretnji iz rata u Iranu.
Radarska baza NATO-a Kuredžik, koja pruža vitalne podatke za alijansu i pomogla je u identifikaciji dve iranske balističke rakete koje se kreću ka Turskoj, nalazi se u Malatiji, objavio je portal lista Sabah.
U saopštenju, ministarstvo je navelo da će Turska nastaviti da sarađuje i procenjuje regionalni razvoj sa saveznicima NATO-a.
"Turska održava svoje odbrambene i bezbednosne kapacitete na najvišem nivou, nastaviće da procenjuje razvoj saradnje i konsultacija sa NATO-om i našim saveznicima i da teži regionalnom miru i stabilnosti", saopštilo je tursko ministarstvo odbrane.
Novi napadi Irana na susedne zemlje: Poginula žena u Bahreinu
Iran je pokrenuo nove napade na zemlje oko Persijskog zaliva, a sirene za uzbunu zbog dolazećih raketa oglasile su se rano jutros u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Bahreinu, prenosi AP.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahraina saopštilo je da je 29-godišnja žena poginula kada je pogođena stambena zgrada u Manami. Najmanje osam drugih osoba je povređeno u napadu.
Saudijska Arabija je saopštila da je uništila dva drona iznad svog istočnog regiona bogatog naftom, a Nacionalna garda Kuvajta saopštila je da je oborila šest dronova.
Pored ispaljivanja raketa i dronova na Izrael i američke baze u regionu, Iran je od početka rata 28. februara gađao i energetsku infrastrukturu u susednim zemljama, što je, u kombinaciji sa njegovim kontrolom nad Ormuskim moreuzom, dovelo do rasta cena nafte u svetu.
U vazdušnom napadu jutros je pogođena jedna od proiranskih milicija u Iraku, 40. brigada Narodnih mobilizacionih snaga u gradu Kirkuku. Tom prilikom je ubijeno najmanje pet pripadnika milicije, a četvoro je ranjeno, saopštili su anonimni zvaničnici.
Prema rečima zvaničnika, od početka rata, najmanje 1.230 ljudi je ubijeno u Iranu, najmanje 397 u Libanu i 11 u Izraelu.
Stradalo je i ukupno sedam pripadnika američke vojske.
Aragči odgovorio Trampu: Nema pregovora, spremni smo za dugotrajan rat
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči je poručio da je Iran spreman da nastavi raketne napade, "onoliko dugo koliko bude potrebno" i isključio mogućnost pregovora, čime je odgovorio na izjavu predsednika Donalda Trampa da će sukob biti završen "ubrzo".
"Napadi se nastavljaju, a mi smo dobro pripremljeni da nastavimo da ih napadamo našim raketama dokle god bude potrebno i dokle god bude trajalo", rekao Aragči za američku televiziju PBS News.
On je takođe istakao da pregovori sa Sjedinjenim Američkim Državama više nisu na dnevnom redu.
"Imamo veoma gorko iskustvo iz razgovora sa Amerikancima", rekao je on, napominjući da su oba američka napada na Iran, u junu i sada, usledila nakon neuspešnih pregovora između zemalja.
Prema njegovim rečima, SAD i Izrael nisu uspeli da ostvare promenu režima u prvim danima rata i sada deluju potpuno bez cilja.
U Iranu održana javna zakletva vernosti ajatolahu Sejedu Modžtabu Hamneiju
Javna ceremonija polaganja zakletve vernosti građana novom vrhovnom vođi Irana, Sajedu Modžtabu Hamneiju održana je istovremeno na Trgu islamske revolucije u Teheranu, kao i u svim gradovima i pokrajinama, prenosi danas iranska agencija Tasnim.
Ceremoniji polaganja zakletve prisustvovali su različiti segmenti stanovništva, koji su javno izjavili svoju odanost i podršku ajatolahu Sejedu Modžtabi Hamneiju, koga je pre dva dana izabrao verski Savet stručnjaka.
Učesnici ceremonije, pored iranskih zastava, držali su slike prethodnog vrhovnog vođe imama, ajatolaha Alija Hamneija, kao i statuu novog vođe revolucije.
Tokom ceremonije javno je pročitana zakletva vernosti novom vrhovnom vođi izabranom na tu funkciju nakon smrti njegovog oca, ajatolaha Alija Hamneija, koji je ubijen prvog dana američko-izraelskih napada na Iran, 28. februara.
Pezeškijan: Iran spreman da formira zajednički tim da istraži raketne napade na Tursku
Iranski predsednik Masud Pezeškijan je u telefonskom razgovoru sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdogananom rekao da je Teheran spreman da formira zajednički tim za istragu navoda o iranskim raketnim napadima na Tursku, objavili su iranski mediji.
Turska je saopštila da je protivvazdušna odbrana NATO-a oborila drugu iransku balističku raketu koja je ušla u turski vazdušni prostor.
Ankara je upozorila da će preduzeti mere protiv svake takve pretnje i pozvala je iranskog ambasadora Mohameda Hasana Habibolahzadea na razgovor da bi mu uložila protest zbog balističke rakete ispaljene iz Irana, a koja je ušla u turski vazdušni prostor.
Taker Karlson: Američka diplomatija je lažna
Američka diplomatija je lažna, samo je mamac za iznenadni napad, izjavio je američki novinar Taker Karlson o napadu Amerike na Iran.
On je kritikovao spoljnu politiku Sjedinjenih Država, smatrajući da se diplomatski napori koriste kao pokriće za agresivne akcije. Karlson je naglasio da ovakav pristup nije bolji od iznenadnog napada na Pearl Harbor.
"Kako je ovo bolje od Pearl Harbora? To je ispod nivoa SAD — uništava diplomatiju", naglasio je Karlson