Odbor za mir američkog predsednika Donalda Trampa direktno se upleo u rat u Iranu, usporavajući ono malo napretka koji je postignut otkako su predsednik – i falanga svetskih lidera – prošlog meseca objavili njegovo stvaranje.
Oko dvadesetak zemalja članica obećalo je odboru više od 16 milijardi dolara u februaru, a SAD su obećale veliki deo od 10 milijardi dolara.
Ali od tada, američko-izraelski napadi na Iran doveli su do haosa koji je poništio čak i skromne dobitke koje su postizali pregovarački duo Bele kuće Stiv Vitkof i Džared Kušner.
Kada je Odbor za mir najavljen kao deo primirja koje su SAD osigurale u oktobru između Izraela i Hamasa, uz odobrenje Saveta bezbednosti UN, trebalo je da postavi okvir za obnovu Gaze - i mnogo više od toga.
Povelja Odbora, prema kopiji koja je procurila u javnost, postavila je misiju izgradnje "mira u područjima pogođenim ili ugroženim sukobom". I, uz nadzor Vitkofa i Kušnera, Izrael i Hamas su razmenili taoce i zarobljenike, a Izrael je otvorio granični prelaz Rafa između Egipta i Gaze.
Sada, čini se da američko-izraelski napadi na Iran staju na put Odboru. Predsednik Indonezije je pretio da će podneti ostavku ako Odbor ne bude u korist Palestincima, izvestio je Rojters, a ministar spoljnih poslova zemlje rekao je da su svi razgovori o odboru prekinuti zbog rata u Iranu. To bi moglo da ugrozi ostanak 8.000 vojnika koje je Indonezija angažovala u međunarodnim stabilizacionim snagama.
Zvaničnik Trampove administracije rekao je da se razgovori sa Indonezijom nastavljaju i da je "Odbor za mir posvećen obezbeđivanju stabilizacije i prosperiteta naroda Gaze".
Druge zemlje, poput na primer Azerbejdžana i Jordana rekle su da su i dalje posvećene Trampovoj "igrački" iako glavni cilj Odbora za mir – obnova Gaze – je još uvek je daleko od ispunjenog.
Ključni uslov za obnovu je razoružavanje Hamasa, militantne grupe koja je napala Izrael 2023. godine, ali malo je objavljeno o tom pitanju.
Izrael je takođe zatvorio granični prelaz Rafa, navodeći kao razlog rat sa Iranom. To je poništilo ono malo napretka postignutog od prekida vatre i dovelo je do smanjenja pomoći koja ulazi u enklavu.
"Jasno je da postoji neko nazadovanje u odnosu na mali napredak koji je možda postignut", rekao je "Politiku" Dejvid Šenker, koji je bio pomoćnik državnog sekretara za bliskoistočne poslove u prvoj Trampovoj administraciji, a sada je saradnik u Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku.
Šenker je dodao da mali broj Trampovih zvaničnika ovlašćenih da donose spoljnopolitičke odluke verovatno pogoršava problem. "Postoji niz pitanja, pored Gaze, koja su privremeno skinuta sa dnevnog reda s obzirom na davanje prioriteta Iranu i ratu."
Tramp i dalje veruje u Vitkofa i Kušnera, rekavši da njih dvojica "rade odličan posao". Njih dvojica je trebalo da posete Izrael u utorak, ali su putovanje odložili.
Vitkof je, sa svoje strane, ponudio ružičast stav da bi rat sa Iranom mogao dovesti do šire regionalne saradnje.
On je Si-En-Bi-Siju rekao da zemlje Zaliva koje se suočavaju sa iranskim dronovima i raketama sa svih strana zovu SAD i žele da budu deo Odbora za mir.