Iranske fudbalerke u Australiji: Između sporta, politike i dve suprotstavljene priče

Slučaj iranskih fudbalerki koje su tokom boravka u Australiji dospele u centar međunarodne pažnje prerastao je iz sportske vesti u složenu političku i diplomatsku priču.

Naš izbor

Kada politika umeša prste u olimpijski sport: Dok je Rusije, Zapad neće želeti mir

Iranska ženska fudbalska reprezentacija boravila je u Australiji povodom kontinentalnog turnira, ali je jedan događaj sa terena pokrenuo lavinu reakcija.

Tokom intoniranja nacionalne himne pre jedne od utakmica, deo igračica nije pevao.

Taj gest, koji u mnogim zemljama može biti lična odluka sportiste, u iranskom političkom kontekstu ima mnogo snažniju simboliku. Zapadni mediji nisu časili časa, utkrivali su se posle meča da prenose stavove "pojedinih komentatora bliskih vlasti u Teheranu", koji su navodno oštro reagovali, tumačeći postupak igračica kao politički protest.

U javnosti su se pojavile ocene da su osramotile državu ili da su postupile protiv nacionalnih interesa. Takav ton u zapadnim medijima izazvao je strah kod pojedinih članica tima da bi po povratku u Iran mogle da se suoče sa sankcijama.

Epilog: najmanje sedam članova ekspedicije (šest igračica i jedan član stručnog štaba), odlučilo je da zatraži azil u Australiji.

Naš izbor

Zašto je Izrael drugačiji od Rusije: Kada postoje dvostruki aršini, tu više nema sporta

One su, navodno, u Australiji držane pod naoružanim iranskim obezbeđenjem kako ne bi pobegle. Neki mediji izveštavali su da su čak i slale SOS signale za pomoć iz reprezentativnog autobusa.

Navodno su uz pomoć lokalnih vlasti napustili hotel u kojem je bila smeštena delegacija i stavljeni su pod zaštitu australijskih službi dok se njihov status ne razjasni.

Australijska vlada im je omogućila pristup proceduri za dobijanje azila, a nekima su odobrene i privremene humanitarne vize koje im omogućavaju da ostanu u zemlji dok se njihovi zahtevi ne razmotre.

Ovaj potez usledio je nakon oštrog apela američkog predsednika Donalda Trampa, koji je na svojoj društvenoj mrežu Trut soušal, poručio australijskom premijeru da pravi užasnu grešku.

"Australija pravi užasnu humanitarnu grešku dozvoljavajući da se iranska ženska fudbalska reprezentacija vrati u Iran, gde će (fudbalerke) najverovatnije biti ubijene. Nemojte to da radite, gospodine premijeru, dajte azil. SAD će ih primiti ako vi nećete", objavio je Tramp.

Ipak, većina iranskog tima nije krenula tim putem.

Veći deo reprezentacije odlučio je da napusti Australiju i nastavi put sa ostatkom ekipe. Prema izveštajima medija, deo ekipe je iz Australije otputovao u treću zemlju kao deo planiranog sportskog rasporeda.

Naš izbor

Najbogatiji "selfi" na svetu: Šta za čovečanstvo znači prisustvo Ronalda u Beloj kući

Posebnu pažnju privukao je i slučaj jedne fudbalerke koja je u početku zatražila azil u Australiji, ali je kasnije promenila odluku i odlučila da se vrati u Iran.

Taj potez izazvao je brojne spekulacije. Dok jedni smatraju da je bila pod pritiskom, drugi veruju da je procenila da su medijske interpretacije situacije preterane. Australijske vlasti potvrdile su da je povratak organizovan nakon što je sama kontaktirala diplomatske predstavnike svoje zemlje.

Ceo slučaj dobio je i širu političku dimenziju. Odbijanje pevanja himne u Iranu se često tumači kao politički protest.

U poslednjih nekoliko godina, nakon talasa protesta u zemlji, pojedini sportisti koristili su međunarodna takmičenja da izraze neslaganje sa politikom vlasti ili da pokažu solidarnost sa demonstrantima i pokretima za veća prava žena.

Zbog takvog konteksta, postupak fudbalerki nije posmatran samo kao sportski gest, već kao politička poruka.

Suprotno kolektivnom Zapadu, iranski zvaničnici i državni mediji predstavili su potpuno drugačiju verziju događaja.

Prema njihovim izjavama, fudbalerke nisu proglašene državnim neprijateljima i pozvane su da se vrate kući bez straha od kazne. U saopštenjima koja su preneli iranski mediji navodi se da je priča o navodnom progonu sportistkinja preuveličana i da se radi o političkoj kampanji protiv Irana.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Australiju da politizuje sport i da pokušava da iskoristi situaciju za pritisak na Teheran.

Naš izbor

Ponižavanje "montenegrina" u Podgorici: Da li vila kliče il' se čuju vici?

U tim izjavama, od najviših čelnika Islamske Republike, pa čak i Hezbolaha, navodi se da su fudbalerke sportistkinje koje su predstavljale svoju zemlju i da su dobrodošle da se vrate i nastave karijeru u Iranu.

Portparol MSP Irana Esmail Bagei poručio je da Iran svoju reprezentaciju čeka raširenih ruku.

"Ubili su više od 165 nevinih iranskih učenica u napadu 'tomahavkom' u gradu Minabu, a sada žele da uzmu naše sportiste za taoce u ime njihovog 'spasavanja'?", objavio je Bagei na društvenoj mreži Iks, osvrćući se na američki napad prvog dana rata na školu u kojoj je poginulo više od 160 devojčica.

Tako se u javnosti pojavljuju dve potpuno različite interpretacije istog događaja.

Dok zapadni mediji i organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju na mogućnost represije i političkog pritiska, iranske vlasti tvrde da je reč o medijskom narativu koji ima za cilj diskreditaciju zemlje.

Tramp je, u međuvremenu, objavio i da je razgovarao sa premijerom Australije Entonijem Albanezeom, kojeg je pohvalio da radi dobar posao.

U poruci je naveo da "nijedna sportistkinja ne bi smela da strahuje od povratka kući zbog svojih stavova" i pozvao zapadne zemlje da zaštite one koje se plaše progona.

Trampova izjava izazvala je političke reakcije i dodatno pojačala diplomatske tenzije oko ovog slučaja.

U Teheranu su takve poruke protumačene kao pokušaj mešanja u unutrašnje stvari zemlje i politizacija sporta.

Za igračice koje su odlučile da ostanu u Australiji, budućnost ostaje neizvesna.

Procedure za dobijanje azila mogu trajati dugo, a tokom tog perioda one se suočavaju sa brojnim ličnim i profesionalnim izazovima – od razdvojenosti od porodice do pitanja da li će moći da nastave svoju sportsku karijeru.

Bez obzira na konačan ishod, ova priča već je postala primer kako sport može postati mnogo više od igre.

Sudbina nekoliko fudbalerki iz Irana pokazala je koliko tanka može biti granica između sporta, politike i lične slobode, posebno kada se sportski teren pretvori u prostor političkih poruka i globalne pažnje.