Bivši premijer Eduar Filip bi trebalo da bude centristički kandidat sa najboljim šansama da zaustavi krajnju desnicu na francuskim predsedničkim izborima sledeće godine - ali njegova politička budućnost je ugrožena u industrijskoj luci Avr.
Filip, jedan od najpopularnijih bivših premijera predsednika Emanuela Makrona, gradonačelnik je ovog grada u Normandiji od 2020. godine, ali ankete pokazuju da se sada suočava sa neizvesnom borbom sa komunističkim rivalom na opštinskim izborima 15. i 22. marta.
Ako izgubi svoje severno uporište - koje je takođe vodio od 2010. do 2017. godine - Filipov gubitak će uzburkati političko more Francuske.
Političar je rekao da će to značiti da se neće kandidovati na izborima 2027. godine protiv kandidata Nacionalnog okupljanja - bilo Marin Le Pen ili Žordana Bardele, trenutnih favorita za predsednika.
To će takođe biti veliko lično razočaranje za Filipa, koji dugo ima ambicije da se useli u Jelisejsku palatu.
Kao premijer od 2017. do 2020. godine, vodio je Francusku kroz pandemiju kovida, ali ga je Makron na kraju smenio kada je poželeo da svojoj vladi da "novi pravac" - odluka za koju su mnogi u administraciji verovali da je posledica Filipove veće popularnosti.
Kampanja pre trke
Ovogodišnji lokalni izbori su prilika da pokrene svoju kampanju pre predsedničke trke 2027. godine. Ali Filip sada rizikuje da ispadne iz trke pre nego što uopšte stigne na startnu liniju.
Anketa "Opinion veja" pokazala je da bi Filipa mogle da istisnu i krajnja desnica i krajnja levica u drugom krugu izbora u Avru. Filip bi, prema ovoj anketi, osvojio samo 40 odsto glasova, a komunista Žan-Pol Lekok 42 odsto. Frank Keler, koga podržava Republikanska partija, trebalo je da osvoji 18 odsto.
"Izbori su ovde uvek tesni", rekao je Filip "Politiku". "Avr je grad radničke klase gde je Komunistička partija veoma ukorenjena i veoma jaka."
Iako Komunistička partija više nije nacionalna snaga kakva je nekada bila, mnoga pitanja bliska srcima njenih birača ista su kao ona koja pokreću pristalice Nacionalnog okupljanja u drugim delovima zemlje.
U Avru za birače radničke klase prioriteti su zaštita radnih mesta, rano penzionisanje i snažna socijalnu državu.
Na predsedničkim izborima 2027. godine, Filip bi morao da ubedi birače, nezadovoljne nakon decenije pod Makronom, da je njegov stil politike desnog centra ono što je Francuskoj potrebno.
Električar iz Avra
Sa druge strane, čovek koji bi mogao da sruši Filipa nije političar. Žan-Pol Lekok je 67-godišnji električar koji je veći deo svog života proveo popravljajući pisaće mašine u Avru. Za razliku od Filipa, koji se školovao u elitnim francuskim školama, Lekok je imao dugu karijeru u lokalnoj politici pre nego što je postao poslanik u parlamentu 2017. godine.
Lekok je takođe optužio Filipa zbog korišćenja lokalnih izbora kao odskočne daske za svoje predsedničke ambicije.
"Želeo je da poveže lokalne i predsedničke izbore", rekao je. "Sa Filipom, to je- ja, ja, ja. Ja znam najbolje."
Aktuelni gradonačelnik Avra "uradio je neke prelepe, potpuno nove projekte u Avru. Ali nije se pobrinuo za gradsku imovinu... škole, sportske klubove", rekao je Lekok.
Uz to, birače odbija mogućnost da bi, ako postane predsednik, Filip zaboravio na Avr.
Iako se političke snage u Avru razlikuju od nacionalne dinamike, gde se očekuje da će krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje pobediti na predsedničkim izborima, Avr je poligon za politiku koju Filip želi da ponudi Francuskoj: smanjenje duga, dugoročna ulaganja i manje milostinje. On sebe opisuje kao nekoga ko "nudi veoma ambiciozne projekte za Avr".
Pretnja u vidu Nacionalnog okupljanja
Anketa objavljena krajem prošle godine pokazala je da bi lider krajnje desnice Bardela pobedio u većini scenarija drugog kruga protiv glavnih kandidata, ali da Filip predstavlja najveću pretnju, osiguravajući 47 odsto u odnosu na Bardelinih 53 odsto.
Nacionalno okupljanje pak uživa u svojoj poziciji potencijalnog "kingmejkera" - kreatora vladavine u Avru.
Na opštinskim izborima 2020. godine, Nacionalno okupljanje nije uspelo da se plasira u drugi krug, ali bi sada mogli. Filip je tako uz levičarskog konkurenta dobio i desničarskog.
Iz Nacionalnog okupljanja poručuju da se neće povući niti podržati Filipa, čak i ako bi zbog toga na vlast u Avr dođu komunisti. "Nije nas briga", rekao je neimenovani savetnik Marin Le Pen.
To je podstaklo Filipa da ih optuži da koriste lokalne izbore da ga se reše pre predsedničkih.
Iako su ankete više puta pokazivale da Filip ima najbolje šanse protiv krajnje desnice 2027. godine, on se unutar sopstvenog tabora suočava sa mnoštvom predsedničkih kandidata, uključujući bivšeg premijera Gabrijela Atala, konzervativnog bivšeg ministra unutrašnjih poslova Bruna Retailoa, bivšeg premijera Dominika de Vilpena...
Teško stečena pobeda u Avru bi izbacila Filipa ispred njegovih rivala, tvrde njegove pristalice, i učvrstila ga kao lokalno ukorenjenog političara koji može da privuče birače izvan desnog centra. Ali...