Izraelsko-američki napadi na Iran nastavljeni su, kao i akcije IDF-a u Libanu – gde je tokom dana poginulo 10 osoba, dok Bejrutom odjekuju eksplozije.
U napadu na iračku luku Basra poginula je najmanje jedna osoba, zbog čega su lokalne vlasti obustavile rad svih naftnih terminala u zemlji.
Cene nafte ponovo rastu, a međunarodna referentna cena sirove nafte "brent" ponovo je iznad 100 dolara po barelu, dok se zabrinutost zbog rata SAD i Izraela sa Iranom pojačava. Azijske berze su takođe ponovo pod pritiskom.
Jutros se prvi put od ustoličenja obratio i novi ajatolah Modžtaba Hamnei govoreći o Ormuskom moreuzu i mučenicima Minaba. Iako je potvrđeno da je ranjen u prvom napadu SAD i Izraela na rezidenciju 28. februara, izjavu novog vrhovnog vođe prenela je nacionalna televizija.
Oglasio se i ambasador Irana u Srbiji, njegova ekselencija Mohamad Sadek Fazli, u satiričnom autorskom tekstu u stihovima istakao je da vlada zakon džungle.
Nastavljeno je uništavanje trgovačkih brodova u i oko Ormuskog moreuza, jedne od najvažnijih arterija u svetskoj trgovini. Moreuz ostaje najveće pitanje ovog rata, pošto njegovo zatvaranje dovodi do zemljotresa na tržištu energenata.
Iranska revolucionarna garda ponovila je da, po uputstvu novog ajatolaha, Ormuski moreuz ostaje zatvoren.
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da, uprkos tome što visoka cena nafte odgovara zemlji, pokušaće da uništi Iran kako bi i cena pala.
Možda će ta cena pasti, ali rat svakako košta Amerikance i to ih košta mnogo. Pentagon je objavio da je, samo za prvih šest dana sukoba, SAD potrošila 11,3 milijarde dolara.
Liban je saopštio da je u izraelskom napadu na centralno bejrutsko priobalje ubijeno najmanje sedam ljudi rano u četvrtak – još jedan napad u srcu prestonice, dok je Hezbolah, koji podržava Iran, lansirao još raketa na Izrael.
Ispaljeno je više od 100 raketa i njime je probijena čuvena izraelska "Gvozdena kupola", koja je uspela da obori tek polovinu.
Za to vreme, izraelski premijer Benjamin Netanjahu ističe da posle dve sedmice konstantnih napada, Iran više nije ista zemlja.
Iranci su izveli 41. i 42. raketni napad u okviru operacije "Pravo obećanje 4", dok je američka vojska potvrdila da je došlo do požara na nosaču aviona "Džerald Ford".
Najveći brod te vrste na svetu deo je podrške operaciji na Bliskom istoku, a požar se dogodio u prostorijama za pranje veša i, prema navodima mornarice SAD, nije povezan sa borbom.
U međuvremenu, preliminarna istraga američke vojske navodno je utvrdila da je Vašington odgovoran za smrtonosni napad raketom "tomahavk" na iransku osnovnu školu u februaru, u kojem je poginulo najmanje 175 osoba, mahom dece.
Rat u Iranu i dalje značajno utiče i na evropske zemlje, pogođena je italijanska vojna baza u Erbilu, dok je Jolanda Dijaz, zamenica španskog premijera Pedra Sančeza, osula paljbu po EU rekavši da servilno dozvoljava Trampu da je gazi.
Reakcija je stigla i iz samog iranskog vrha, pošto je Jahja Rahim Safavi, viši vojni savetnik novog iranskog ajatolaha, poručio da će Kina i Rusija izaći među pobednicima kako budu rasle njihova ekonomska i vojna moć.
Rusija ne razmišlja o bilo kakvoj pobedi, već o pomoći, pa je poslala 13 tona lekova koji su preko Azerbejdžana stigli u Iran.
Sve informacije o sukobu na Bliskom istoku mogli ste da pratite u blogu RT Balkan.
12. mar 2026 • 21:54
Izraelska gasna polja u Sredozemnom moru sada su mete iranske vojske
Izraelska gasna polja Levijatan i Kariš u Sredozemnom moru sada su mete za iransku vojsku, saopštio je danas Vazdušno-kosmičkih snaga Iranske revolucionarne garde (IRGC).
General Madžid Musavi je na svom nalogu na mreži Iks napisao da su ta dva polja, "zajedno sa desetinama drugih novih meta" u iranskom delokrugu.
"Sa svakom dodatnom greškom neprijatelja otvaraće se drugi frontovi protiv njega", napisao je on.
Humanitarna pomoć iz Rusije stigla u Iran
Kamioni sa ruskom humanitarnom pomoći prešli su azerbejdžansko-iransku granicu i ušli u Islamsku Republiku, prenela je azerbejdžanska novinska agencija APA.
Prema tim navodima, nakon sprovedenih odgovarajućih procedura omogućen je prolaz vozila sa lekovima koji su poslati preko graničnog prelaza Astara.
Ranije u četvrtak, avion Il-76 ruskog Ministarstva za vanredne situacije dopremio je humanitarnu pomoć na međunarodni aerodrom u gradu Lenkoranu u Azerbejdžanu. Avion je prevezao više od 13 tona lekova.
Operacija se sprovodi u skladu sa uputstvima ruskog predsednika Vladimira Putina i po nalogu ministra za vanredne situacije Aleksandra Kurenkova.
Netanjahu: Iran više nije ista zemlja
Iran više nije ista zamlja nakon gotovo dve sedmice zajedničkih američko-izraelskih napada, izjavio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, dodajući da skoro svakog dana od početka rata razgovara sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
"Cilj je da zaustavimo Iran da premesti nuklearne i balističke projekte ispod zemlje", rekao je Netanjahu tokom prvog javnog obraćanja nakon što su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenule napade na Iran, prenosi "Tajms of Izrael".
On je naveo da se zadaju teški udarci Iranskoj revolucionarnoj gardi (IRGC) i paravojnim snagama Basidž, dodajući i da će libanska grupa Hezbolah "platiti visoku cenu za svoju agresiju".
"Hezbolah oseća snagu naših udaraca, a osetiće i još više. Udruživanjem snaga bez presedana između Izraela i Sjedinjenih Država, postigli smo ogromna dostignuća koja menjaju ravnotežu snaga na Bliskom istoku, pa čak i izvan njega", rekao je on.
On je naveo da napadi na Iran mogu da stvore uslove da se u toj zemlji promeni režim, ali da je za to potrebno i da Iranci izađu na ulice.
Upitan za stanje iranskog vrhovnog lidera Modžtabe Hamneija i lidera Hezbolaha Naima Kasema, Netanjahu je rekao da se "ne bi kladio u životno osiguranje" njih dvojice.
SAD planiraju napad na Iran iz Rumunije
SAD planiraju da napadnu Iran sa rumunske teritorije, a Bukurešt nikako ne može to da spreči, rekla je Diana Šošoaka, poslanica Evropskog parlamenta i liderka opozicione stranke SOS Rumunija, prenosi agencija RIA Novosti.
"Sporazum sa NATO-om predviđa da nije potrebna ni saglasnost parlamenta da bi bilo koja zemlja bila napadnuta iz baza na našoj teritoriji. Mi smo u obavezi da obezbedimo prostor za Amerikance. Više od 500 vojnika je već stiglo u Rumuniju, prema mojim izvorima. Već se vrši dopuna goriva u avionima, a baza 'Deveselu' je spremna za akciju", istakla je Šošoaka u obraćanju, objavljenom na Fejsbuku.
Kako je podsetila, već godinama govori da je baza "Deveselu" katastrofa za Rumuniju.
"Iran će biti napadnut odatle, a mi ćemo postati meta za Iran", upozorila je poslanica.
Prema njenim rečima, SAD nisu pitale Rumuniju za saradnju, već su primorale Bukurešt da se povinuje zahtevima Vašingtona.
"U Rumuniji imamo 'Deveselu' — najopasniju bazu protiv Irana, a nalazi se na rumunskoj teritoriji. Uvučeni smo, bez našeg zahteva, bez naše želje i bez našeg pristanka, u najopasniju kriminalnu igru čovečanstva. Sada se od Rumunije traži da postane deo dva rata, i, bez njene želje, od nje se traži da postane deo trećeg svetskog rata", istakla je Šošoaka.
Amerikanci najavljuju: Čim bude uslova, mornarica će pratiti tankere kroz Ormuski moreuz
Američka mornarica pratiće naftne tankere dok budu prolazili kroz Ormuski moreuz čim to bude moguće, najavio je američki ministar finansija Skot Besent.
"Moje je uverenje je da će, čim to bude vojno moguće, američka mornarica, možda uz međunarodnu koaliciju, pratiti tankere kroz moreuz", rekao je Besent u intervjuu za "Skaj njuz".
On je izrazio uverenje da pojedini tankeri trenutno ipak prolaze kroz moreuz, i to iranski i kineski.
"Tako znamo da oni (Iran) nusi minirali moreuz", rekao je ministar.
Iz Moskve stiže prognoza i nije dobra
IRGC: Ajatolah je rekao – Ormuski moreuz ostaje zatvoren!
Iranska revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da će strategija zatvaranja Ormuskog moreuza biti nastavljena u narednim danima, ističući da je pomenuti plan u saglasnosti s uputstvima novog iranskog ajatolaha Modžtabe Hamneija.
Komandant iranskih mornaričkih snaga Revolucionarne garde admiral Ali Reza Tengisiri objavio je na društvenoj mreži Iks da će napadi na neprijatelja biti nastavljeni i da će, po nalogu novog vrhovnog vođe, Ormuski moreuz ostati zatvoren.
"Nastavićemo da udaramo neprijatelja i, prema uputstvima novog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija, strategija zatvaranja Ormuskog moreuza će biti sprovođena", naveo je Tengisiri u objavi, prenela je Al Džazira.
U svojoj prvoj izjavi nakon izbora, novi ajatolah Modžtaba Hamnei rekao je da Ormuski moreuz mora da ostane zatvoren dok traju američko-izraelski napadi, navodi iranska državna televizija.
Kanada i Katar u kontaktu: Poziv na deeskalaciju i povratak pregovorima
Ministarka spoljnih poslova Kanade Anita Anand razgovarala je telefonom sa premijerom i ministrom spoljnih poslova Katara šeikom Mohamedom bin Abdulrahmanom bin Jasimom El Tanijem, saopštila je katarska vlada.
Tokom razgovora, katarski premijer je ponovio osudio napade Irana na katarsku teritoriju, navodeći da su oni neprihvatljivi pod bilo kojim izgovorom ili opravdanjem, prenosi Al Džazira.
On je naglasio da je država Katar oduvek težila da se distancira od regionalnih sukoba i da je nastojala da olakša dijalog između Irana i međunarodne zajednice, navodi se u saopštenju.
Takođe se ističe da je kanadska ministarka pozvala je na deeskalaciju, razum i povratak pregovorima i diplomatskim sredstvima kako bi se izbegao dalji haos.
U ratu se ne pobeđuje tvitovima
IDF: Izraelski avioni gađali kontrolne punktove jedinice Basidž u Teheranu
Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su njihovi avioni gađali kontrolne punktove iranske paravojne jedinice Basidž u Teheranu.
"IDF je nedavno utvrdio da su pripadnici jedinice Basidž postavili kontrolne punktove na više lokacija širom Teherana", navodi se u saopštenju izraelske vojske, prenosi Rojters.
U saopštenju se navodi da je nakon što je otkriveno da su postavljeni kontrolni punktovi, izraelsko ratno vazduhoplovstvo tokom proteklog dana, na osnovu obaveštajnih podataka IDF-a, gađalo te punktove i operativce Basidža.
Basidž je iranska paravojna organizacija koja deluje u okviru iranske Revolucionarne garde i zadužena je za unutrašnju bezbednost i mobilizaciju stanovništva.
Povređena dva američka vojnika u Iraku
Dva američka vojnika ranjena su u napadu dronovima na vojnu bazu na severu Iraka tokom noći, izjavio je neimenovani bezbednosni izvor.
Prema navodima izvora, oba vojnika su u dobrom stanju, dok je jedan civilni saradnik koji radi po ugovoru i koji je takođe povređen u napadu, u teškom stanju, prenosi "Skaj njuz".
Izvor je naveo da je tokom napada ispaljeno ukupno 11 dronova na bazu koja se nalazi u okviru Međunarodnog aerodroma Erbil.
Od američko-izraelskih napada na Iran 28. februara na ovu bazu, u kojoj su stacionirani britanski i američki vojnici, ispaljeno je najmanje 150 dronova, balističkih raketa i projektila.
Britanski vojni zvaničnik, takođe, je rekao da su britanski vojnici tokom noći bili pod napadom u vojnoj bazi u Erbil.
"Erbil i Bagdad su tokom noći više puta bili na meti napada", izjavio je Gaj Foden na brifingu u Londonu.
On je dodao da su tokom noći oborene dve bespilotne letelice koje su dolazile izvan baze, ali da je nekoliko dronova ipak pogodilo kamp.
Izrael: Ubijen komandant iranske jedinice Imam Husein u Libanu
Komandant divizije "Imam Husein", paravojne jedinice koja deluje uz libanski militantni pokret Hezbolah, Ali Musalam Tabaja, ubijen je zajedno sa zamenikom i više visokih komandanata u vazdušnom napadu izraelske vojske u Libanu tokom protekle noći, saopštila je izraelska vojska.
Načelnik Generalštaba izraelske vojske general-potpukovnik Ejal Zamir izjavio je u video obraćanju da je reč o iranskoj jedinici Revolucionarne garde čija je uloga da iz Libana izvodi napade na Izrael, preneo je "Tajms of Izrael".
"To je iranska divizija Revolucionarne garde čiji je zadatak da napada Izrael sa teritorije Libana. Godinama pokušavamo da ih lociramo i eliminišemo. Prošle noći, dok su upravljali vatrom ka Izraelu, eliminisani su za nekoliko sekundi", rekao je Zamir.
Prema navodima izraelske vojske, Tabaja je na tu funkciju postavljen nakon što je prethodni komandant te jedinice ubijen u izraelskom napadu u oktobru 2024. godine.
Bela kuća objavila snimak udara na Iran
Bela kuća objavila snimak udara po ciljevima u Iranu montiran tako da podseća na igre "Nintenda Vi".
Objava je praćena natpisom "Nepobeđeni".
Zvanični TikTok nalog Bele kuće je ranije objavio video napada američke vojske na Iran uz pesmu "Makarena".
U tom trenutku u Iranu su se održavale sahrane više od 170 poginulih u napadu izraelske vojske i jedinica SAD na osnovnu školu u Minabu.
Centralna komanda SAD: Uništili smo oko 6.000 meta u Iranu
Centralna komanda SAD je objavila da je od početka operacije "Epski bes" pogodila oko 6.000 meta u Iranu.
Napadnut kamp sa iračkom policijom u južnom Bagdadu
Eksplozija je potresla područje u blizini vojnog kampa Sakr u južnom Bagdadu, objavio je irački portal "Šafak njuz", pozivajući se na izvor.
Prema njegovim rečima, objekat je pogođen iz vazduha, a stubovi dima su se dizali u nebo. Još nisu objavljene informacije o žrtvama ili povređenima.
U kampu se nalaze jedinice iračkog Ministarstva unutrašnjih poslova i šiitske milicije Narodne mobilizacione snage.
Teheran: Pojedinim državama dozvoljen prolaz kroz Ormuski moreuz
Iran je dozvolio brodovima pojedinih država da prođu kroz Ormuski moreuz, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova te zemlje Madžid Taht-Ravanči, odbacujući optužbe da Teheran postavlja mine u tom strateškom plovnom putu tokom rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.
Taht-Ravanči je, kako prenosi Al Džazira, rekao da su neke države već kontaktirale Iran u vezi sa prolaskom kroz moreuz i da je Teheran sa njima sarađivao.
On je naglasio da države koje su učestvovale u, kako je naveo, agresiji protiv Irana ne bi trebalo da imaju koristi od bezbednog prolaza kroz Ormuski moreuz.
"Što se Irana tiče, smatramo da zemlje koje su se pridružile agresiji ne bi trebalo da imaju koristi od bezbednog prolaza kroz Ormuski moreuz", rekao je Taht-Ravanči.
Odbacio je tvrdnje da Iran postavlja mine u moreuzu, nakon što je predsednik SAD Donald Tramp izjavio da su američke snage pogodile 28 iranskih brodova za polaganje mina u tom području.
"Nimalo. To nije tačno", rekao je Taht-Ravanči odgovarajući na pitanje o navodima da Iran postavlja mine u tom strateškom plovnom putu.
Izraelske snage gađale stambenu zgradu u centru Bejruta
Izraelski avioni pogodili su višespratnu stambenu zgradu u naselju Zukak Blat u centru Bejruta, javlja dopisnik RIA Novosti.
U zgradi se nalazila kancelarija finansijske organizacije "El Kard el Hasan", povezane sa "Hezbolahom", prenela je RIA Novosti.
Zgrada se nalazi skoro 100 metara od zgrade Vlade Libana i glavnog trga Bejruta.
Dopisnik RT-a Ali Rida prikazao je posledice izraelskog vazdušnog napada na stambenu zgradu u centru Bejruta.
Kako je naglasio, zgrada se nalazi u prometnoj ulici, uvek prepunoj ljudi.
Tramp: Fudbalska reprezentacija Irana dobrodošla na Svetskom prvenstvu, ali...
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je fudbalska reprezentacija Irana dobrodošla na predstojeće Svetsko prvenstvo, ali je doveo u pitanje primerenost njenog učešća iz bezbednosnih razloga.
"Iranska fudbalska reprezentacija je dobrodošla na Svetsko prvenstvo, ali zaista ne verujem da je prikladno da budu tamo, zbog njihovog sopstvenog života i bezbednosti", naveo je Tramp u objavi na društvenoj mreži Trut soušal.
Izjava američkog predsednika usledila je u trenutku pojačanih sukoba na Bliskom istoku i neizvesnosti oko učešća Irana na turniru koji će 2026. godine organizovati SAD, Kanada i Meksiko.
Iranska reprezentacija se već plasirala na Svetsko prvenstvo, ali su iranski zvaničnici prethodnih dana nagovestili da bi ta zemlja mogla da odustane od nastupa zbog bezbednosne situacije i oružanog sukoba sa SAD.
Svetsko prvenstvo u fudbalu 2026. godine biće prvo sa 48 reprezentacija, a planirano je da bude održano od 11. juna do 19. jula u više gradova u SAD, Kanadi i Meksiku.
Amerikanci nisu uspeli u svojoj nameri
Kada džungle zakon vlada...
Ambasador Irana u Srbiji, njegova ekselencija Mohamad Sadek Fazli, u satiričnom autorskom tekstu u stihovima osvrnuo se na napad na svoju zemlju koji traje već dve nedelje i odsustvo reakcije "međunarodne zajednice".
Sadek Fazli je na emotivan i poetičan način pokušao da opiše dešavanja u domovini.
"Kada džungle zakon na tronu međunarodnog prava sedi, kada bombe stranice Povelje Ujedinjenih nacija kidaju k'o bezvredan papir da je, kada sila u senci teške tišine sveta, bezobzirno i drsko vatru i smrt bljuje, da svet ogledalo jedino volje njene hoće da bude, da sudbinu naroda hoće da piše, politički sistem zemalja da određuje želi, a njena zločinačka ruka čak do vođa naroda doseže, sa svetom - šta će biti?", naveo je Sadek Fazli.
U kom veku živimo, upitao je ambasador – da li je vek prava ili povratak mračni u doba sile i mača?
Italija: Iran mora da prestane sa neselektivnim napadima u Persijskom zalivu
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio je da Iran mora da prestane sa neselektivnim napadima u Persijskom zalivu, naglašavajući da su rat započeli Izrael i Sjedinjene Američke Države i da ceo svet nije odgovoran za sukob.
"Nismo prekinuli diplomatske odnose sa Iranom, tako da nastavljamo da razgovaramo", rekao je novinarima Tajani, koji je i zamenik premijera Italije.
On je istakao da Iran, međutim, mora da shvati da ceo svet nije odgovoran za ono što se dešava u njihovoj zemlji.
"Napad su izveli Izrael i SAD, oni ne mogu očekivati da sve druge zemlje u regionu budu napadnute", naveo je on.
Tajani je dodao da bi zatvaranje Ormuskog moreuza bilo opasno i da do sada nisu pronađene mine na moru.
"Istovremeno, pozivamo Iran na uzdržanost i da shvati da neselektivni napadi na sve i svakoga ne mogu da koriste iranskom pitanju", naglasio je Tajani.
Požar na najvećem američkom nosaču aviona
Na nosaču aviona "Džerald Ford", najvećem brodu te vrste na svetu, izbio je požar koji je nastao u glavnim prostorijama za pranje veša broda.
Uzrok požara nije bio povezan sa borbom i pod kontrolom je, saopštila je američka vojska.
Nije bilo oštećenja na pogonskom postrojenju broda, a nosač aviona je i dalje potpuno operativan.
Dva mornara trenutno primaju medicinsku pomoć zbog povreda koje nisu opasne po život i u stabilnom su stanju. Dodatne informacije biće date kada budu dostupne.
Udarna grupa nosača aviona "Džerald Ford" trenutno deluje u Crvenom moru kao podrška operaciji "Epski bes".
Kakav je komentar Trampa na tržište nafte
Hili: Najbrži način za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza je deeskalacija sukoba
Britanski ministar odbrane Džon Hili izjavio je da je najbrži način za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza – deeskalacija sukoba.
On je rekao da je razgovarao sa vojnim planerima i saveznicima o situaciji u Ormuskom moreuzu i da izveštaji ukazuju da je Iran možda postavljao mine u moreuzu, a da Britanija i dalje raspolaže nekim "autonomnim sredstvima za uklanjanje mina" u regionu, prenosi Bi-Bi-Si.
Međutim, jedini brod britanske Kraljevske mornarice za izviđanje mina stacioniran je u Bahreinu, dok se "HMS Midlton" nedavno vratio u Portsmaut radi planiranog održavanja.
Hili je upozorio da je uklanjanje mina "izuzetno teško" i da je najbrži način za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza "deeskalacija" sukoba.
Na pitanje da li bi brodovi britanske Kraljevske mornarice mogli da budu uključeni u pratnju tankera, Hili je odgovorio da bi svaka potencijalna akcija morala da se sprovodi u bliskoj koordinaciji sa saveznicima jer je u pitanju međunarodno pitanje od zajedničkog interesa.
Trenutno brod britanske Kraljevske mornarice "HMS Dragon", plovi ka Kipru sa zadatkom da brani to ostrvo i britansku bazu koja se tamo nalazi.
Iran pokrenuo 42. talas napada posvećen mučenicima Ramazanskog rata
Iran je pokrenuo 42. talas operacije "Pravo obećanje 4", pod kodnim nazivom "Labaik Ja Hamnei", u znak sećanja na mučenike Ramazanskog rata.
Obustavljene molitve na svetim mestima zbog iranskog raketnog napada na Jerusalim
Ministarstvo spoljnih poslova Izraela je objavilo da je u najnovijem napadu Irana na Jerusalim jedna od raketa pala svega nekoliko stotina metara od Starog grada, Zapadnog zida, džamije Al-Aksa i Crkve Svetog groba.
Iz Ministarstva naglašavaju da su zaštita života i bezbednost vernika apsolutni prioritet, zbog čega su molitve na svim svetim mestima privremeno obustavljene.
Aragči: Izrael gađa svetsku baštinu, zašto UNESKO ćuti?
Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči izjavio je danas da je Izrael bombardovao iranske istorijske spomenike koji datiraju još iz 14. veka, pri čemu je pogođeno više lokaliteta koji su pod zaštitom Uneska.
"Prirodno je da režim koji neće potrajati ni čitav vek mrzi nacije sa drevnom prošlošću. Ali, gde je UNESKO? Njihovo ćutanje je neprihvatljivo", napisao je Aragči na platformi Iks.
U američkim i izraelskim napadima na Iran oštećene su najmanje četiri kulturne i istorijske znamenitosti, uključujući palate i drevnu džamiju, potvrdio je ranije danas Unesko.
Obim nanete štete toliko je zabrinuo Iran i Liban da su njihovi predstavnici uputili zahtev agenciji Unesko da na svoju listu zaštićene kulturne baštine doda još lokacija u ovim zemljama, preneo je AP.
Unesko je potvrdio da je oštećena raskošna palata Golestan iz doba Kadžara u Teheranu, kao i palata Čehel Sotun iz 17. veka i najstarija džamija u zemlji Masdžed-e Džame, obe u Isfahanu.
Takođe je potvrđena šteta na zgradama u blizini doline Horamabad, koja uključuje pet praistorijskih pećina i jedno sklonište u steni koje pružaju dokaze o ljudskom postojanju iz perioda od 63.000. godine pre nove ere.
Unesko je saopštio da je svim stranama u sukobu unapred dostavio geografske koordinate zaštićenih lokaliteta kako bi preduzele sve mere predostrožnosti i izbegle štetu.
Laridžani: Ceo region će ostati u mraku ako SAD napadnu električnu mrežu Irana
Sekretar Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti Irana Ali Laridžani, poručio je da će "ceo region ostati u mraku” ako Tramp sprovede u delo svoje pretnje i napadne iransku električnu mrežu, prenosi "Al Džazira"
Laridžani je u objavi na platformi Iks podsetio na Trampovu izjavu da SAD mogu uništiti iranske električne kapacitete u roku od sat vremena, ali da to do sada nisu učinile.
"Pa, ako to učine, ceo region će 'potonuti u mrak' za manje od pola sata, a taj mrak pruža odličnu priliku za lov na američke vojnike dok budu bežali tražeći zaklon", poručio je Laridžani.
Američki predsednik je rekao da se Vašington do sada uzdržavo od napada na postrojenja za proizvodnju električne energije u Iranu, ali da je spreman da napadne takve mete ako Teheran pokuša da prekine globalne isporuke nafte.
Prvo obraćanje novog ajatolaha: Ormuski moreuz mora da ostane zatvoren
Neophodno je održati mogućnost zatvaranja Ormuskog moreuza i, ako je potrebno, otvaranja drugih frontova, izjavio je novi iranski ajatolah Modžtaba Hamnei u svom prvom obraćanju.
"Nećemo oklevati da osvetimo krv naših mučenika, posebno mučenika Minaba. Verujemo u prijateljstvo sa našim susedima i izvodimo udare samo na baze i nastavićemo da to činimo", zaključio je vrhovni vođa Irana u prvom obraćanju.
On je istakao da Iran veruje u prijateljstvo sa susedima, ali da će nastaviti da napada američke baze.
Opširnije pročitajte OVDE.
SAD još nisu spremne da obezbede tranzit naftnih tankera kroz Ormuski moreuz
Ministar energetike Sjedinjenih Američkih Država Kris Rajt izjavio je da američka mornarica još nije spremna da obezbedi tranzit naftnih tankera kroz ključni Ormuski moreuz
"Dogodiće se relativno uskoro, ali sada to nije moguće. Svi naši vojni resursi trenutno su fokusirani na uništavanje iranskih ofanzivnih kapaciteta i industrije koja ih snabdeva", poručio je Rajt.
On je precizirao da mornarica verovatno neće biti u mogućnosti da pruži pratnju tankerima do kraja meseca, ali da Pentagon intenzivno radi na pripremama.
Prekid saobraćaja kroz Ormuski moreuz, jedini izlaz i ulaz iz Persijskog zaliva, izazvao je najveće prekide u snabdevanju naftom u istoriji.
Tankeri ostaju u lukama jer brodari strahuju od iranskih napada, što dodatno ugrožava stabilnost snabdevanja.
Cene brent nafte dostigle su 100 dolara po barelu, dok se poslednja trgovina kretala oko 98,64 dolara, što je porast od sedam odsto u odnosu na prethodni dan.
Analitičari upozoravaju da bi produženi prekid u snabdevanju mogao dodatno da poveća cene i inflatorni pritisak na globalnu ekonomiju.
Nemački šef diplomatije: Bezbednosna pitanja u Ormuskom moreuzu mogu da se reše samo diplomatijom
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful izjavio je da bezbednosna pitanja u strateški važnom Ormuskom moreuzu mogu da se reše samo diplomatskim putem.
"Pouzdano i održivo rešenje može da se postigne jedino diplomatskim kanalima i zato smatram da treba da objedinimo naše zajedničke interese iz regiona Persijskog zaliva, ali i ovde u susedstvu", rekao je on tokom posete Turskoj, prenosi Rojters.
Na konferenciji za novinare sa turskim kolegom Hakanom Fidanom, on je kazao da se zajedničkim snagama mora pronaći izlaz iz rata i istovremeno razviti početna ideja o tome kako bi buduća bezbednosna arhitektura regiona mogla da izgleda.
Turska poručuje da neće dozvoliti planove za podsticanje građanskog rata u Iranu
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je da su posledice američko-iranskog rata već vidljive i upozorio da i dalje postoji rizik od njegovog širenja.
"Ne sme se dovesti u pitanje teritorijalni integritet Irana, niti sme biti pokušaja promene režima", rekao je Fidan na konferenciji za novinare sa svojim nemačkim kolegom Johanom Vadefulom, prenosi Rojters.
On je poručio i da Turska neće dozvoliti bilo kakve planove usmerene na podsticanje građanskog rata u Iranu.
"Protivimo se planovima koji imaju za cilj pokretanje građanskog rata u Iranu i podsticanje sukoba duž etničkih i verskih podela", rekao je Fidan.
Podvukao je da niko ne bi trebalo da se upušta u takve fantazije.
"Mi to ne bismo dozvolili", poručio je Fidan.
Grčki tanker "Zefiros" pogođen tokom pretakanja nafte u Iraku
Tanker "Zefiros" pogođen je tokom pretakanja nafte sa američkog tankera "Sejfsi Višna", na sidrištu Um Kasr u Iraku, saopštila je grčka brodarska kompanija "Benetek šiping SA".
Incident se dogodio sinoć u 23.41 čas po lokalnom vremenu, prenosi Rojters.
"Svih 23 članova posade je bezbedno. Evakuisani su i prevezeni na obalu", navodi se u saopštenju kompanije "Benetek šiping", uz napomenu da se procenjuje stanje broda.
Uskoro prva poruka novog ajatolaha
Uskoro će biti objavljena prva poruka novog iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Modžtabe Hamneija, javio je Tasnim.
Tajland zahteva izvinjenje od Irana zbog napada na brod u Ormuskom moreuzu
Tajlandske vlasti zatražile su zvanično izvinjenje od Teherana nakon što je tajlandski brod "Majuri Nari" pogođen projektilom u Ormuskom moreuzu.
Tajland je osudio napad na brod koji plovi pod njegovom zastavom i pozvao iranskog ambasadora na razgovor.
Teretni brod je pogođen juče iranskim projektilima, a u trenutku napada nije prevozio teret.
Napad je izazvao požar, zbog čega je posada bila prinuđena da napusti plovilo.
Na brodu su bila 23 člana posade. Njih 20 spasila je omanska mornarica nakon što su napustili brod u čamcu za spašavanje.
Prema rečima vlasnika broda, kompanije Precious Shipping Pcl, trojica nestalih mornara verovatno su ostala zarobljena u mašinskom odeljku plovila, upravo na mestu gde je projektil pogodio brod i izazvao požar.
Iranski zvaničnici su proteklih dana jasno poručili da sva plovila koja planiraju prolazak kroz Ormuski moreuz od sada moraju prethodno zatražiti dozvolu od Irana.
Iran optužuje EU za saučesništvo u američko-izraelskim napadima
Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai optužio je Evropsku uniju za saučesništvo u američko-izraelskim napadima na Iran.
"Ravnodušnost i prećutno pristajanje Evropske unije na agresiju, brutalnost i zverstva SAD i Izraela ne predstavljaju ništa drugo do saučesništvo", naveo Bagai u objavi na društvenoj mreži Iks.
IDF: Oficir IRGC-a ubijen u izraelskom vazdušnom napadu u Libanu
Član Korpusa Islamske Revolucionarne garde (IRGC), Abu Dar Mohamadi, koji je služio kao komandant raketne jedinice Hezbolaha, ubijen je u izraelskom vazdušnom napadu u južnim predgrađima Bejruta između 10. i 11. marta, saopštila je Izraelska odbrambena vojska (IDF).
IDF je naveo da je Mohamadi bio "centralna figura u vojnoj koordinaciji" između Hezbolaha i iranskog režima, preneo je Tajms of Izrael.
Napominje se da je on bio ključan za jačanje vojnih kapaciteta Hezbolaha u oblasti raketa i služio je kao autoritet za strateško oružje te organizacije.
Iran pokrenuo 41. talas raketnih napada na izraelske i američke ciljeve na Bliskom istoku
Korpus Islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je pokrenuo 41. talas operacije "Pravo obećanje 4" protiv ciljeva na teritorijama koje kontroliše Izrael, kao odgovor na američko-izraelske napade na Iran.
Operacija je kodno nazvana "Ka Svetom El-Kudsu" i izvršena je uoči Međunarodnog dana Kudsa, preneo je "Press tv".
Prema IRGC-u, meta su bili američko-cionistički ciljevi u Tel Avivu i okupirani Al Kuds, kao i baze američkih vojnika u regionu.
U operaciji je korišćeno više od 10 teških raketa, uključujući rakete Horamšahr i Kadr sa višestrukim bojevim glavama, rakete Hajbar Šekan sa bojevim glavama od jedne tone, hipersonične rakete Fatah sa bojevim glavama od jedne tone i dronovi.
Ranije danas iranska vojska je izvela napade dronovima na ključne izraelske baze, uključujući vazduhoplovne baze Palmahim i Ovda, kao i sedište Šin Beta u Tel Avivu.
Portparol iranske vosjke Amir Akraminija je rekao da je "uništenje neprijateljske radarske infrastrukture poboljšalo operativne mogućnosti iranskih snaga, olakšavajući nastavak preciznih operacija".
Kac upozorio Liban: Izrael će sam razoružati Hezbolah ako to ne učini Bejrut
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je da je upozorio Liban da će, ukoliko ne spreči napade libanske militantne grupe Hezbolah, Izrael "zauzeti teritoriju i sam to uraditi".
"Upozorio sam predsednika Libana (Žozefa Auna) da, ako libanska vlada ne zna kako da kontroliše teritoriju i spreči Hezbolah da preti severnim zajednicama i puca na Izrael, mi ćemo zauzeti teritoriju i sami to uraditi", rekao je Kac na sastanku sa visokim oficirima izraelske vojske, preneo je "Tajms of Izrael".
On je naveo da su on i izraelski premijer Benjamin Netanjahu naložili izraelskoj vojsci da se pripremi za proširenje aktivnosti u Libanu i da vrati mir i bezbednost zajednicama na severu Izraela.
Kac je podsetio da je Hezbolah u sredu pokrenuo tešku baražnu vatru prema Izraelu nakon čega je izraelska vojska odgovorila napadima na južni Bejrut i druga uporišta te grupe širom Libana.
IDF: U najnovijem talasu pogođeno 70 ciljeva
Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su u najnovijem talasu pogodile oko 70 ciljeva povezanih sa Iranom i njegovim saveznicima.
Prema zvaničnom saopštenju, meta vazdušnih udara bili su objekti "terorističke infrastrukture", skladišta naoružanja i centralni štabovi.
Posebno su naglasili da je pogođen glavni štab vazdušnih snaga iranske Revolucionarne garde (IRGC) u Bejrutu.
Navodi se da je tokom ovih operacija neutralisano i nekoliko ključnih operativaca, čime je, prema ocenama izraelske vojske, nanet ozbiljan udarac operativnoj strukturi neprijatelja.
Izrael je izveo napad na nuklearni objekat "Talegan" u Iranu
Izraelska vojska (IDF) saopštila je da je izvela napad na iransko nuklearno postrojenje 'Talegan', u kojem je Teheran, prema tvrdnjama Izraela, razvijao "ključne kapacitete za proizvodnju nuklearnog naoružanja".
"Kao deo serije udara izvedenih u Teheranu poslednjih dana, izraelsko ratno vazduhoplovstvo, delujući na osnovu preciznih obaveštajnih podataka, pogodilo je još jednu lokaciju iranskog nuklearnog programa", navodi se u saopštenju izraelske vojske.
Iran poručio da neće dozvoliti prolazak nafte kroz Ormuski moreuz: Ni litar za SAD i saveznike
Iran je saopštio da neće dozvoliti prolazak nafte kroz Ormuski moreuz koja bi koristila Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim saveznicima, dok se američko-izraelska agresija na zemlju nastavlja, prenosi agencija Tasnim.
"Nećemo dozvoliti da ni jedan jedini litar nafte prođe kroz Ormuski moreuz u korist Sjedinjenih Država i njihovih saveznika", poručio je portparol Centralnog štaba Hatam al-Anbija.
On je upozorio da će svaki brod koji je u vlasništvu SAD, "cionističkog režima" ili njihovih partnera, biti legitimna meta iranskih oružanih snaga.
"Politika uzajamnih napada je završena; od sada će naša doktrina biti napad za napadom", dodao je portparol.
Takođe je naglasio da "neprijatelj ne može veštački smanjivati cenu nafte i energenata".
Izjava je usledila dan nakon što je američki sekretar za energetiku Kris Rajt objavio da je američka mornarica izvezla tanker kroz Hormuški moreuz.
Bela kuća je ubrzo demantovala tu informaciju, dok su iranski zvaničnici optužili Vašington za širenje dezinformacija u cilju manipulacije globalnim tržištem nafte.
IRGC preuzeo odgovornost za napad na američki tanker u Iraku
Iranska Revolucionarna garda (IRGC) izjavila je da je izvršila napad rano ujutro na američki tanker "Sejfsi Višnu", koji je plovio pod zastavom Maršalskih Ostrva, u blizini Basre, u Iraku, navodeći da je brod ignorisao njihova upozorenja.
Ambasada Indije u Bagdadu saopštila je da je jedan indijski član posade na brodu poginuo, dok je 15 drugih evakuisano.
Predsednik iranskog parlamenta opozrio: Persijskim zalivom će teći krv okupatora
Predsednik iranskog parlamenta Muhamed Bager Galibaf, upozorio je da će svaki pokušaj invazije na iranska ostrva izazvati žestok odgovor bez ikakvog uzdržavanja.
"Svaka agresija na tlo iranskih ostrva srušiće sve kočnice. Odbacićemo svu uzdržanost i učiniti da Persijskim zalivom poteče krv okupatora.“, napisao je Galibaf u objavi na društvenoj mreži Iks.
Makron pozvao Izrael da odustane od kopnene ofanzive u Libanu
Francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je Izrael da "jasno odustane od kopnene ofanzive u Libanu" i Hezbolah da "odmah obustavi svoje napade".
Makron je nakon razgovora sa libanskim predsednikom Žozefom Aunom naveo da je Hezbolah napravio grešku uvlačeći Liban u sukob sa Izraelom, dok Izrael mora da prekine kopnenu ofanzivu, preneo je "Figaro".
Napadi Izraela na Hezbolah su počeli 2. marta.
Zvanična novinska agencija ANI prenela je o novim vazdušnim napadima u južnom Bejrutu, uporištu Hezbolaha, dok su snimci do kojih su mediji došli pokazali dim iz južnih predgrađa.
Makron je takođe razgovarao sa sirijskim predsednikom Ahmadom el Šarom, koji podržava napore libanskih vlasti da uspostave punu kontrolu nad teritorijom i poboljša kontrolu zajedničke granice Libana i Sirije.
Hezbolah testirao izraelsku odbranu: Ispaljeno 100 raketa, "Gvozdena kupola" oborila tek polovinu
Hezbolah je u sredu lansirao toliko raketa na Izrael da je sistem PVO "Gvozdena kupola" uspeo da obori samo polovinu, navodi izvor iz izraelske vojske ekskluzivno za američki "Njujork post".
Po njegovim navodima, Hezbolah je iz Libana ispalio čak 100 raketa, što je preopteretilo izraelsku PVO. Nije rečeno da li je bilo žrtava i kolika je materijalna šteta od raketa koje su pogodile ciljeve.
Opširnije pročitajte OVDE.
Iran je bombardovao rezervoare goriva u Bahreinu
Ministarstvo unutrašnjih poslova Bahreina saopštilo je da Iran izvodi napade na rezervoare za gorivo u pokrajini Muharak i pozvalo stanovnike da ostanu kod kuće.
Građanima tri dela Muharaka naređeno je da zatvore prozore i ventilacione otvore kako bi se zaštitili od dima od požara koji se trenutno gasi, navelo je resorno ministarstvo na mreži Iks.
Indijski mornar poginuo u napadu na tanker kod Basre
Indijski član posade na američkom tankeru za sirovu naftu je poginuo u napadu u blizini Basre, u Iraku, saopštila je indijska ambasada u Bagdadu.
Preostalih 15 indijskih članova posade broda "Sejfsi Višnu", koji je plovio pod zastavom Maršalskih Ostrva, evakuisano je na bezbednu lokaciju.
Ambasada Indije je navela da je u redovnom kontaktu sa spašenim mornarima i iračkim vlastima i pruža svu moguću pomoć.
Iranska vojska napala izraelske vazduhoplovne baze i sedište Šin Beta u Tel Avivu
Iranska vojska saopštila je da je dronovima napala dve izraelske vazduhoplovne baze i sedište Šin Beta u Tel Avivu.
Napadi su bili usmereni na vazduhoplovnu bazu Palmahim, zapadno od grada Javne na mediteranskoj obali, prenela je "Al Džazira".
Takođe je napadnuta i vazduhoplovna baza Ovda na jugu Izraela.
Po uputstvu Putina: Ruski Il-76 dostavlja humanitarnu pomoć u Azerbejdžan za Iran
U skladu sa uputstvom predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina i po nalogu ministra za vanredne situacije Rusije Aleksandra Kurenkova, avijacija ministarstva organizovala je dostavu lekova u Azerbejdžansku Republiku radi njihovog daljeg prenosa ovlašćenim predstavnicima Vlade Irana.
Avion Il-76 Ministarstva za vanredne situacije Rusije dopremiće humanitarni teret ukupne mase veće od 13 tona.
Međunarodni aerodrom u Kuvajtu na meti više bespilotnih letelica
Međunarodni aerodrom u Kuvajtu bio je jutros meta napada više bespilotnih letelica, ali u incidentu nije bilo žrtava, saopštila je Generalna direkcija za civilno vazduhoplovstvo Kuvajta.
Portparol Direkcije Abdulah al Radži izjavio je za kuvajtsku državnu novinsku agenciju KUNA da je napad izazvao materijalnu štetu na pojedinim objektima aerodroma.
On je naveo da je incident rešen u skladu sa planom za vanredne situacije koji se primenjuje od početka aktuelne krize, u punoj koordinaciji sa nadležnim institucijama u zemlji, prenosi Tajms Kuvajt.
Al Radži je naglasio da Uprava za civilno vazduhoplovstvo kontinuirano preduzima sve neophodne mere kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost civilnog vazduhoplovstva.
Ministarstvo zdravlja Izraela: U poslednja 24 sata 179 povređenih prebačeno u bolnice
Ministarstvo zdravlja Izraela saopštilo je da je u poslednja 24 sata 179 povređenih osoba prebačeno u bolnice kao posledica sukoba sa Iranom, među kojima su i civili i vojnici.
Prema podacima tog ministarstva, četiri osobe su u umerenom stanju, 157 u dobrom stanju, dok je 18 ljudi zatražilo medicinsku pomoć zbog anksioznosti, preneo je "Tajms of Izrael".
Iako nije dat precizan pregled uzroka povreda, pretpostavlja se da je većina povreda nastala dok su ljudi pokušavali da stignu do skloništa, a ne kao direktna posledica raketne vatre iz Irana ili Libana.
Resorno ministarstvo je navelo i da je od početka rata sa Iranom 28. februara ukupno 2.745 ljudi primljeno u bolnice, od kojih je 85 trenutno hospitalizovano.
Među hospitalizovanima, 11 osoba je u teškom stanju, 10 u umerenom, dok je 64 u dobrom stanju.
Pentagon: Koliko košta rat u Iranu
Prvih šest dana rata u Iranu koštalo je više od 11,3 milijarde dolara, saopštili su zvaničnici američkog Ministarstva odbrane na zatvorenom brifingu za senatore, prema navodima tri izvora upoznata sa sastankom.
Američki senator Kris Kuns rekao je novinarima da veruje da je stvarni iznos veći, jer trenutna procena ne obuhvata sve troškove sukoba, prenosi NBC.
"Očekujem da je trenutni ukupan operativni iznos znatno veći od toga. Samo troškovi zamene korišćene municije već su daleko iznad 10 milijardi dolara", rekao je Kuns.
Evakuacije u finansijskom distriktu Dubaija nakon iranskih pretnji bankama
Pretnje Irana usmerene ka bankama i finansijskim centrima povezanim sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom na Bliskom istoku dovele su do evakuacije dela finansijske četvrti u Dubaiju, preneo je danas "Skaj njuz".
Navode da je nekoliko banaka i finansijskih kancelarija ispraznilo zgrade nakon što su zaposleni dobili obaveštenja sa upozorenjem da se evakuišu.
Kako je navedeno, i u Kataru je izdata slična naredba za evakuaciju filijala banke HSBC, koje su nakon toga zatvorene.
Poslednjih dana raste broj zaposlenih u međunarodnim kompanijama, posebno u finansijskom sektoru, koji napuštaju zemlju zajedno sa svojim porodicama, dok se pojedine kancelarije u potpunosti evakuišu.
Mogućnost da finansijski centri postanu mete ukazuje da Iran, pored naftne infrastrukture, razmatra i udare na finansijski sektor kako bi izazvao šire međunarodne poremećaje.
Takva strategija mogla da ima za cilj pritisak na američkog predsednika Donalda Trampa da smanji tenzije ili nastavi pregovore, navodi Skaj njuz.
Poginuo zamenik ministra obaveštajnih poslova Irana Akbar Gafari
Zamenik ministra obaveštajnih poslova Irana Akbar Gafari, poginuo je u zajedničkim napadama SAD i Izraela na Teheran, objavila je iranska novinska agencija ILNA, prenosi "Iran internešanel".
Gafari koji je ranije bio politički-bezbednosni zamenik guvernera provincije Istočni Azerbejdžan, sahranjen je u Tabrizu.
Savetnik ajatolaha: Amerika je ponižena, Tramp je satana lično
Jahja Rahim Safavi, viši vojni savetnik iranskog ajatolaha Modžtabe Hamneija, izjavio je da će se rat u Iranu završiti pre persijske Nove godine (21. marta) i predvideo da će Kina i Rusija izaći među pobednicima kako budu rasle njihova ekonomska i vojna moć.
"Sjedinjene Države su ponižene, a sukob se kreće ka odlučujućoj pobedi Islamske Republike", istakao je Safavi i dodao da će Iran ovog puta nametnuti svoje zahteve", prenosi "Iran Internešnal".
Safavi je ponovi pretnje da će "iskoreniti Izrael" i kritikovao američkog predsednika Donalda Trampa.
"Tramp je najkorumpiraniji i najgluplji američki predsednik. On je satana lično", rekao je Safavi u izjavi za iransku državnu televiziju.
Opširnije pročitajte OVDE.
CENTKOM objavio video: Uništeni iranski avioni na jugu Irana
Centralna komanda SAD (CENTKOM) objavila je video snimak koji navodno prikazuje uništavanje tri aviona iranskog ratnog vazduhoplovstva na aerodrom u Kermanu, na jugu Irana.
Video koji je objavio CENTKOM prikazuje napad na K-130 "herkules, P-3 "orion" i Il-76, avione koje je Iran nabavio pre 1979. godine, prenosi "Tajms of Izrael"
Da li će Iran dozvoliti prolaz tankerima pod indijskom zastavom kroz Ormuski moreuz?
Iako je neimenovani indijski izvor izjavio da će Iran dozvoliti tankerima pod indijskom zastavom da prolaze kroz Ormuski moreuz, neimenovani izvor iz Irana je negirao da je takav sporazum postignut, preneo je Rojters.
Agencija je navela da indijsko Ministarstvo spoljnih poslova i iranska ambasada u Nju Delhiju nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Indijski izvor, koji nije želeo da bude imenovan, jer nema ovlašćenja da govori za medije, naveo je da će iranska strana omogućiti prolaz indijskim tankerima kroz strateški moreuz, kroz koji prolazi oko 40 odsto indijskog uvoza sirove nafte.
Juče je u tom području napadnut tajlandski brod koji je plovio ka luci Kandla na zapadu Indije, što je izazvalo oštre reakcije iz Nju Delhija.
Prema navodima, Iran je napao najmanje 16 brodova u Ormuskom moreuzu od početka rata.
Teheran je upozorio da bi cena nafte mogla da poraste na 200 dolara po barelu, gotovo dvostruko više od sadašnjeg nivoa.
Zbog gotovo zatvorenog pomorskog puta Indija, treći najveći potrošač nafte na svetu, pokušava da pronađe alternativne izvore snabdevanja, uključujući povećanje kupovine nafte iz Rusije.
Raketa pogodila italijansku bazu u Erbilu, nema povređenih
Jedna raketa je tokom noći pogodila italijansku vojnu bazu u Erbilu u regionu Kurdistan u Iraku, ali među italijanskim vojnicima nije bilo žrtava niti povređenih, saopštilo je italijansko Ministarstvo odbrane.
Ministar odbrane Italije Gvido Krozeto ostao je u kontaktu sa višim vojnim komandantima nakon incidenta, dodaje se u saopštenju.
Italija u Erbilu ima raspoređeno oko 300 vojnika koji učestvuju u obuci kurdskih snaga bezbednosti.
Liban: Najmanje tri osobe poginule, dete povređeno u izraelskom napadu na grad Aramun
Najmanje tri osobe su poginule, a jedno dete je povređeno u izraelskom napadu na libanski grad Aramun, južno od Bejruta, saopštilo je jutros libansko ministarstvo zdravlja.
Prethodno je ministarstvo saopštilo da je najmanje osam osoba poginulo, a da je 31 povređena u još jednom izraelskom napadu na oblast Ramlet al-Baida na obali Bejruta.
MSP Irana potvrdilo: Novi ajatolah ranjen
Ministarstvo spoljnih poslova Irana je potvrdilo da je novi vrhovni vođa Modžtaba Hamnei ranjen, ali da se oseća dobro.
Opširnije pročitajte OVDE
Evakuacija u Omanu i napadi na tankere u Iraku pojačavaju krizu na tržištu nafte
Ključni terminal za izvoz nafte u Omanu, Mina Al Fahal, evakuisan je nakon napada dronova, dok su dva tankera pogođena u teritorijalnim vodama Iraka, što dodatno pojačava krizu na tržištu nafte, objavio je "Blumberg".
Brodovima je naređeno da napuste luku Mina Al Fahal kao meru predostrožnosti, dok su irački naftni terminali obustavili rad nakon napada na tankere "Sejfsi Višnu" i "Zefiros".
Efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza dovelo je do smanjenja proizvodnje u Iraku, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji, dok su terminali u Ujedinjenim Arapskim Emiratima i dalje delimično operativni.
Strahovi od poremećaja u izvozu omanske nafte rastu, a cena sirove nafte marke "brent" skočila je za 10 odsto, uprkos vesti da će Međunarodna agencija za energetiku osloboditi 400 miliona barela rezervi.
Oko milion barela nafte dnevno izvozi se iz Mina Al Fahala, dok Saudijska Arabija preusmerava deo isporuka cevovodom do Janbua na obali Crvenog mora.
Eksperti upozoravaju da čak ni rekordno oslobađanje hitnih zaliha neće pokriti gubitke u snabdevanju nastale zbog napada i rizika po ključne luke, što dodatno podiže neizvesnost na globalnom tržištu nafte.
Obaveštajne službe SAD: Iranska vlada nije u opasnosti od kolapsa uprkos napadima
Obaveštajne službe SAD procenjuju da Iran i dalje zadržava kontrolu nad svojom državom i da iranska vlada nije u neposrednoj opasnosti od kolapsa, čak ni nakon gotovo dve nedelje američko-izraelskih bombardovanja, prenosi Rojters pozivajući se na izvore.
Izveštaji ukazuju da rukovodstvo Irana ostaje koherentno, uprkos ubistvu vrhovnog vođe Alija Hamneija i pogibiji desetina visokih zvaničnika, uključujući komandante Islamske revolucionarne garde (IRGC).
Prema američkim obaveštajnim procenama, IRGC i privremeni lideri koji su preuzeli vlast nastavljaju da kontrolišu zemlju.
Iako su iranske kurdske milicije u susednom Iraku tražile koordinaciju sa SAD kako bi eventualno napale iranske snage, američki obaveštajni izveštaji navode da im nedostaje "vatrena moć" i brojnost da ozbiljno ugroze iranske bezbednosne snage.
Kurdske grupe su poslednjih dana tražile podršku u vidu oružja i oklopnih vozila, ali je predsednik SAD Donald Tramp odbacio mogućnost da uđu u Iran.
SAD će osloboditi 172 miliona barela nafte iz strateških rezervi
Sjedinjene Američke Države najavile su oslobađanje 172 miliona barela nafte iz svojih strateških rezervi kako bi pokušale da smanje rastuće cene nafte izazvane šokovima u ponudi zbog sukoba između SAD i Izraela sa Iran, izjavio je američki ministar energetike Kris Rajt.
Rajt je rekao da je ovo oslobađanje deo šireg plana u kojem će ukupno biti pušteno 400 miliona barela nafte, kako je dogovorila Međunarodna agencija za energiju.
Prema Rajtu, puštanje rezervi počinje sledeće nedelje i očekuje se da će trajati oko 120 dana, kako bi se stabilizovalo globalno tržište nafte.
Projektil pogodio kontejnerski brod kod luke Džebel Ali u UAE
Neidentifikovani projektil pogodio je kontejnerski brod, 35 nautičkih milja severno od Džebel Alija, velikog lučkog grada u blizini Dubaija, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, saopštilo je danas Udruženje pomorskih trgovinskih operacija Ujedinjenog Kraljevstva (UKMTO).
Pogodak je izazvao mali požar, preneo je Rojters.
U saopštenju UKMTO navodi se da je potpuna procena štete "otežana zbog mraka", ali da je cela posada bezbedna.
Ovo je šesti napad u dva dana na brodove koji plove u Persijskom zalivu, dok je Iran pojačao napade na tankere za naftu, teretne brodove i snabdevanje energijom u regionu.
Tokom noći, dva strana tankera za prevoz nafte su zapaljena u iračkim vodama nakon iranskog napada. Najmanje jedna osoba je poginula, a 38 članova posade je spaseno sa brodova.
Sastanak ministara ASEAN-a o situaciji na Bliskom istoku
Ministri spoljnih poslova Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) održaće u petak sastanak o situaciji na Bliskom istoku, izjavio je zvaničnik filipinskog ministarstva spoljnih poslova.
Američki predsednik Donald Tramp se poslednjih dana trudio da uveri svet da se ekonomski uticaj njegovog rata na Iran može obuzdati, ali širom Azije – regiona koji je najveći uvoznik sirove nafte na svetu – retorika o posledicama ovog sukoba je manje važna od stvarnosti budući da su zemlje, od Pakistana do Južne Koreje, prinuđene da se suoče sa krizom snabdevanja energijom koja se zahuktava.
Osam poginulih u vazdušnom napadu na obalu Bejruta
Najmanje osam ljudi je poginulo, a 31 je ranjen rano jutros u vazdušnom napadu na obali Ramlet al-Baide u Bejrutu, saopštilo je Ministarstvo javnog zdravlja Libana.
Prema navodima tog ministarstva, napad se dogodio oko jedan sat posle ponoći po lokalnom vremenu.
Na snimcima koji kruže mrežama vide se automobili sa razbijenim prozorima, više vozila hitne pomoći i desetine ljudi okupljenih na obali nakon eksplozije.
Područje obuhvata trotoar i plažu na kojima boravi veliki broj raseljenih ljudi zbog izraelskih vazdušnih udara.
Tramp: SAD moraju da završe posao u Iranu
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je na skupu svojih pristalica u Kentakiju da "SAD moraju da završe posao u Iranu".
"Nakon (operacije) 'Ponoćni čekić', pomislili smo da će im to biti kraj na neko vreme. Ali oni su ponovo počeli. Zato moramo da završimo posao, zar ne ? Ne želimo da se vraćamo svake dve godine", rekao je Tramp.
Tramp je rekao i da su SAD pobedile u Iranu i da je "rat završen u prvom satu" od izbijanja, prenosi Si-Bi-Es.
Veliki požar u skladištu goriva u Bahreinu posle iranskog napada
Veliki požar izbio je u rezervoaru za gorivo u Bahreinu nakon iranskog napada, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova te zemlje.
Bahrein je domaćin Pete flote američke mornarice, a ta zemlja je, prema navodima vlasti, česta meta napada usred rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana.
Tramp: Moguće korišćenje nafte iz strateških rezervi SAD
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da bi SAD mogle da iskoriste strateške rezerve nafte kako bi snizile cene nafte i naftnih derivata.
U intervjuu za VKRC TV u Sinsinatiju, Tramp je odgovorio potvrdno na pitanje da li je potrebno koristiti strateške naftne rezerve SAD.
"To ćemo uraditi, a onda ćemo ih ponovo napuniti. Jednom sam ih napunio i ponovo ću ih napuniti. Ali sada ćemo ih malo smanjiti, a to obara cene. Moramo se rešiti zla", odgovorio je Tramp.
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) odlučila je da pusti na tržište rekordnih 400 miliona barela nafte iz rezervi kako bi smanjila posledice globalnih poremećaja u snabdevanju energentima zbog rata na Bliskom istoku.
Prema procenama IEA koordinisano puštanje nafte iz strateških rezervi moglo bi da pomogne stabilizaciji globalnog tržišta i ublažavanju pritiska na cene energenata dok se ne uspostave stabilniji transportni i trgovinski tokovi poremećeni ratom na Bliskom istoku.
G7 saglasna oko mogućnosti vojne pratnje komercijalnim brodovima u Persijskom zalivu
Lideri zemalja grupe G7 - Sjedinjenih Američkih Država, Kanade, Japana, Italije, Velike Britanije, Nemačke i Francuske - saglasili su se da ispitaju mogućnost obezbeđivanja (vojne) pratnje komercijalnim brodovima kako bi mogli slobodno da plove u vodama Persijskog zaliva, navodi se u saopštenju predsedništva G7.
Saopštenje je izdato nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron sazvao telefonski razgovor sa liderima G7 kako bi razgovarali o američko-izraelskom ratu protiv Irana i njegovom uticaju na porast cena energenata, prenosi Rojters.
"U tom smislu je formirana radna grupa koja će istražiti mogućnost pratnje brodova pod odgovarajućim bezbednosnim uslovima", navodi se u saopštenju.
Komandant Pomorskih snaga Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) kontra-admiral Alireza Tangsiri izjavio je ranije da svaki brod koji želi da prođe kroz Ormuski moreuz mora da dobije odobrenje Irana, u suprotnom, biće potencijalna meta iranskih snaga.
Kontra-admiral Tangsiri je podsetio da su se dva broda koja su ignorisala iranska upozorenja našla na udaru vojnih napada u Ormuskom moreuzu.
Ormuz je ključna tranzitna ruta za energente kroz koju prolazi jedna petina ukupne količine sirove nafte, ali taj pomorski put je zatvoren od početka rata u Iranu zbog pretnje od mogućeg napada iranskih snaga.
Pezeškijan: Iranu moraju biti isplaćene reparacije da bi se okončao rat
Iranu moraju biti isplaćene reparacije da bi se okončao rat, objavio je iranski predsednik Masud Pezeškijan, zahtevajući da se reparacije i bezbednosne garancije uključe u svaki sporazum o okončanju rata koji su započele Sjedinjene Američke Države i Izrael.
"Razgovarajući sa liderima Rusije i Pakistana, potvrdio sam posvećenost Irana miru u regionu. Jedini način da se okonča ovaj rat koji su pokrenuli cionistički režim i SAD jeste priznavanje legitimnih prava Irana, isplata reparacija i čvrste međunarodne garancije protiv buduće agresije", poručio je Pezeškijan.
U međuvremenu, Trampova administracija je saopštila da će predsednik SAD odlučiti kada će okončati rat protiv Irana. Američki predsednik je zahtevao "bezuslovnu predaju Irana" kao uslov za okončanje rata.
SBUN usvojio nacrt rezolucije o obustavi iranskih napada na zemlje Persijskog zaliva
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) usvojio je u sredu nacrt rezolucije koju je podneo Savet za saradnju zemalja Persijskog zaliva a kojom se zahteva da Iran obustavi napade na zemlje Zaliva.
Rezolucija je usvojena sa 13 glasova za, Rusija i Kina su bile uzdržane, ali nijedna zemlja nije glasala protiv nacrta, objavljeno je na sajtu UN.
Rezolucijom 2817 (2026), koju je predstavio Bahrein, osuđuju se teški napadi Irana na Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijsku Arabiju i Ujedinjene Arapske Emirate, kao i na Jordan.
Nacrt rezolucije koji je predstavio Bahrein u ime Saveta za saradnju zemalja Zaliva zahteva od Irana da odmah obustavi napade i konstatuje da takvi napadi predstavljaju kršenje međunarodnog prava i ozbiljnu pretnju međunarodnoj bezbednosti.
SBUN koji čini 15 zemalja staviće na glasanje dva nacrta rezolucija u vezi sa trenutnom krizom na Bliskom istoku.
Prvi tekst, koji je predstavio Bahrein posebno se fokusira na napade raketama i bespilotnim letelicama koje je Iran izvršio na njihove teritorije.
Drugi tekst, čiji je autor Ruska Federacija, fokusira se na napade na sve civile i civilnu infrastrukturu.
Tramp razmatra preuzimanje Ormuskog moreuza
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da "razmišlja o preuzimanju" Ormuskog moreuza, ključne morske rute za globalne isporuke nafte.
On je dodao da je Vašington u "veoma dobroj formi" u svom sukobu sa Iranom i da će SAD "veoma pažljivo pratiti moreuz", koji je, kako je rekao, "u odličnom stanju", preneo je Rojters.
Rat između Irana i SAD podigao je uloge za globalnu ekonomiju, dok je Korpus islamske revolucionarne garde upozorio da bi mogao da blokira isporuke nafte iz Zaliva ukoliko ne prestanu američki i izraelski napadi.
Eksplozije kod Basre: Pogođena dva strana tankera, jedna osoba poginula
Dva strana tankera pogođena su eksplozijama u blizini luke Um Kasr u iračkom gradu Basri, pri čemu je poginula jedna osoba, saopštile su vlasti.
Rukovodilac Generalne kompanije za iračke luke rekao je da je spaseno 38 članova posade sa brodova, dok je jedna osoba poginula, preneo je Bi-Bi-Si.
Prema podacima sajtova za praćenje brodova, dva tankera za koja se sumnja da su napadnuta nalaze se okružena spasilačkim čamcima.
Uzrok eksplozija za sada nije zvanično potvrđen.
Prva istraga iračkih bezbednosnih zvaničnika ukazuje da su čamci natovareni eksplozivom iz Irana pogodili tankere, preneli su Rojters i Si-En-En.
Britanski pomorski posmatrač saopštio je da je dobio slične izveštaje, dok je iračka Državna organizacija za marketing nafte izrazila "duboko žaljenje" zbog nesreće.
Zbog događaja su obustavljene operacije na svim terminalima u luci, navode vlasti.