Rat koji će promeniti svet

Trenutni rat Izraela i SAD protiv Irana nije samo još jedan bliskoistočni sukob, već poslednja faza dugoročnih promena u regionu od kraja Hladnog rata, a njegove posledice će se osećati širom sveta, navodi ruski politikolog Fjodor Lukjanov,istraživački direktor Valdaj kluba. 

Kraj kraja istorije: Severna Koreja je bila u pravu

Kako je naveo, američki rat protiv Iraka 1991, predstavljen je kao "kraj istorije" jer je došao u "unipolarnom trenutku" posle kolapsa SSSR-a, u stvari je bio početak raspada bliskoistočnog poretka koji je nastao tokom HH veka.

Sve posle toga je bila lančana reakcija kriza i intervencija. Tako su teroristički napadi na SAD 11. septembra 2001. poslužili kao povod za okupaciju Avganistana i invaziju na Irak. Onda je 2011. "arapsko proleće" destabilizovalo vlade širom regiona, a u Libiji i Siriji su izbili građanski ratovi.

"Svaka intervencija je vukla sve više učesnika u živi pesak, a oni koji su ih započinjali su postepeno gubili kontrolu nad događajima", napisao je Lukjanov za časopis "Ekspert".

Ovo se pokazalo kao strateška zamka za Vašington, koji sve vreme tvrdi da želi da se izvuče iz bliskoistočnih sukoba ali i da sačuva uticaj u regionu. A to se pokazalo kao nemoguće. 

U retrospektivi, navodi Lukjanov, jasno je da su mnoge američke odluke bile puka reakcija, bez razmatranja dugoročnih posledica, a ne deo smislene geopolitičke strategije.

On opisuje Iran kao "najmoćniju državu s kojom su se SAD direktno sukobile" od kraja Drugog svetskog rata, ne toliko u vojnom smislu koliko demografskom i po regionalnom uticaju. Svaki udar na takav stub regionalnog poretka ima posledice, podseća ruski stručnjak.

Kakav god da bude vojni ishod ovog sukoba, piše Lukjanov, njegove posledice će se osećati daleko od Bliskog istoka.

Prvo i pre svega, sada se svet nalazi u novoj fazi kolapsa normi međunarodnog prava. SAD su se nekada trudile da svojim intervencijama pribave bar neki legitimitet, dok sada potpuno ignorišu međunarodna tela poput SB UN. Tramp otvoreno tretira međunarodne institucije kao nebitne ili suvišne, podseća Lukjanov.

Drugo, otvorena glorifikacija upotrebe sile kao prevashodnog instrumenta međunarodnih odnosa je nešto novo. SAD i Izrael sve više svoje postupke pravdaju logikom sile, a ne međunarodnim pravom.

Treće, izraelsko ubistvo iranskog vođe i vrhovne komande je "dramatična eskalacija prakse atentata" koju Tel Aviv već neko vreme sprovodi protiv Hamasa i Hezbolaha, ali se dosad nije usudio da cilja na šefa međunarodno priznate države.

Zemlje koje misle da mogu da se nađu na meti američkog ili izraelskog pritiska sad smatraju da je jedina garancija opstanka posedovanje nuklearnog oružja. Vojna sila ponovo postaje jedina garancija bezbednosti, smatra Lukjanov.

Lukjanov ocenjuje da će ovaj raspad međunarodnog sistema samo povećati nestabilnost u svetu.

"Najbolji način odgovora na nove svetske izazove je i dalje kolektivno delovanje, zasnovano na uzajamnoj bezbednosti i zajedničkim interesima", smatra ruski stručnjak.

Neizvesno je da li taj pristup može da opstane u sadašnjoj geopolitičkoj klimi, ali ako nestane, svet će ubrzo uvideti da je uništenje postojećeg poretka mnogo lakše nego izgradnja novog, zaključuje Fjodor Lukjanov.