Filipini su odobrili da Sjedinjene Američke Države imaju pristup u još četiri njihove vojne baze koje se nalaze u strateškim oblastima zemlje, navedeno je u saopštenju Ministarstva odbrane Filipina, bez navođenja lokacija baza.
Spekuliše se da se radi o bazama u Luzonu, tački Filipina koja je najbliža Tajvanu i na Palavanu, koje je veoma blizu ostrvima Spretli u Južnom kineskom moru, preneo je "Gardijan".
Geografski raspored baza, ako je verovati ovim medijskim navodima, ne ostavlja mnogo mesta za sumnju da SAD žele da drže na oku Kinu, povećaju svoje prisustvo u regionu, a u slučaju potrebe možda čak izvode i neke konkretne vojne akcije.
Novi sporazum o pristupu vojnim bazama, postignut je pod okriljem važećeg dogovora SAD i Filipina o odbrambenoj saradnji prema kojem Amerika već ima pristup u pet vojnih baza ove zemlje. Tim ranijim dogovorom (EDCA) SAD-u je omogućeno prisustvo u vojnim bazama Filipina radi zajedničkih obuka, skladištenja opreme i gradnje objekata poput pista, ali nije predviđeno stalno prisustvo američkih trupa.
Ministarstvo odbrane Filipina saopštilo je da će Vašington opredeliti više od 82 miliona dolara za infrastrukturne investicije u pet baza u kojima ima pristup od ranije.
"Filipinsko-američki savez izdržao je test vremena i ostao čeličan", navodi se u saopštenju.
Sagovornici "Gardijana", geopolitički analitičari, navode da će pristup bazama približiti trupe SAD-a kineskim "tačkama usijanja", Tajvanu i Južnom kineskom moru, ali i da će im omogućiti da rasporede vojne snage na više lokacija i izbegnu da veliki broj vojnika bude skoncentrisan na jednom mestu i tako bude, kako se navodi, lakša meta za eventualne kineske raketne udare.
Profesor političkih nauka sa Univerziteta na Filipinima Herman Kraft smatra da će prisustvo američkih vojnika u Luzonu omogućiti američkim trupama da pruže operacionu i logističku podršku Tajvanu, ali da će se za sada koristiti u svrhe osmatranja.
Pre posete Filipinima, ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država imao je sastanke u Južnoj Koreji, a u saopštenju nakon sastanka najavljene su zajedničke vojne vežbe, ali i trilateralni susret sa Japanom na kojem će se razmatrati konkretni koraci u bezbednosnoj saradnji. Ostin je iz Južne Koreje poručio da su SAD snažno posvećene odvraćanju Pjongjanga od Južne Koreje, što podrazumeva pun opseg američkih odbrambenih kapaciteta, uključujući konvencionalno i nuklearno naoružanje i protivraketnu odbranu.
U Indo-pacifičkom regionu gotovo istovremeno boravi i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg koji je takođe posetio Južnu Koreju, ali i Japan. Stoltenberg je u Seulu ohrabrivao zvaničnike ove zemlje da pošalju naoružanje Ukrajini, ukazujući im da su to učinile i druge države kojima su prethodno zakoni zabranjivali da šalju oružje zemljama u sukobu. U Tokiju je govorio o nuklearnom odvraćanju i o tome da saveznici NATO-a nemaju nuklearno oružje, dok ga Kina i Severna Koreja imaju.
Na ove posete stigle su reakcije iz Kine i Severne Koreje. Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Nin, reagujući na Stoltenbergove reči, naglasio je da "Azijsko-pacifički region nije bojno polje za geopolitičko rivalstvo, kao i da konfrontacija tabora sa hladnoratovskim mentalitetom nije dobrodošla".
Državna Korejska centralna novinska agencija (KCNA) objavila je saopštenje Ministarstva spoljnih poslova koje je upozorilo da je u regionu dostignuta ekstremna crvena linija zbog "nepromišljenih vojno konfrontacionih manevara i neprijateljskih poteza SAD i njihovih vazalnih snaga". Navedeno je i da će Severna Koreja oštro odgovoriti na bilo koji vojni pokušaj SAD.