Svet
Bivši šef CIA: Pomoć Zapada Ukrajini samo do kraja godine?
Koliko još Zapad i Sjedinjene Države mogu da istraju u pružanju podrške ukrajinskoj ekonomiji i ukrajinskoj vojsci kakvu su do sada slali?, pita se Robert Gejt
Bivši šef CIA i bivši ministar odbrane SAD Robert Gejts izjavio je da "vreme nije na strani Ukrajine" u tekućem sukobu i dodao da će Zapad moći da pruža pomoć ukrajinskoj ekonomiji i vojsci do kraja godine.
"Smatram da sada ni jedna zemlja nije raspoložena za pregovore", odgovorio je Gejts u novom intervjuu za "Vašington post" na pitanje da li je sada u koristi Zapada da se rešenje za završetak sukoba traži pre nego kasnije, i dodao da predsednik Rusije Vladimir Putin u ovom trenutku veruje da može istrajati duže od Zapada.
Istrajnost ruske ekonomije tokom sukoba i sankcija potvrdio je nedavno i MMF, koji je, uprkos prethodnih prognoza o kontrakciji, Rusiji ove godine predvideo ekonomski rast od 0,3, a sledeće 2,1 odsto.
Vreme nije na strani Ukrajine
"Mislim da Putin u to veruje, što je u skladu sa zaključkom da vreme nije na strani Ukrajine. Koliko još Zapad i Sjedinjene Države mogu da istraju u pružanju podrške ukrajinskoj ekonomiji i ukrajinskoj vojsci kakvu su do sada slali?", upitao je on.
"Moje mišljenje je da to možemo održati do kraja ove godine. Mislim da će Evropljani ostati jaki. Mislim da ćemo mi ostati jaki. Administracija (SAD) je u potpunosti posvećena tome", odgovorio je.
Gejts je zatim ukazao da, ako se obe strane budu našle u pat-poziciji za godinu dana, ni jedna strana neće biti zainteresovana za pregovore, dodavši da bi u tom slučaju deo Evropljana koji žele da se sukob što pre završi mogli da počnu da vrše jači pritisak na Ukrajince.
"Stoga, mislim da će pitanje o tome kada će biti prilike za pregovore pre svega zavisiti u potpunosti od razvoja događaja na bojnom polju" rekao je Gejts. "Ali mislim da će i od toga koliko dugo sukob bude trajao", dodao je on.
Do sada je krilatica zapadne koalicije sa administracijom predsednika SAD Džozefa Bajdena na čelu podrazumevala pružanje vojne, finansijske i druge ispomoći Ukrajini "dokle god to bude potrebno", uprkos rastućem nezadovoljstvu među Evropljanima zbog negativnih posledica koje pružanje pomoći i sankcije Rusiji imaju na ekonomiju zemalja EU.
Moskva je u više navrata pozivala Kijev da sedne za pregovarački sto, ujedno tvrdeći da će nastaviti da štiti interese svojih teritorija i stanovnika, uključujući i Zaporoške i Hersonske oblasti, kao i Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, čije se stanovništvo na referendumu prošle jeseni velikom većinom odlučilo za sjedinjenje sa Ruskom Federacijom, a što je Krim učinio još 2014. godine.
Kijev je, sa druge strane, u više navrata tvrdio kako se neće zaustaviti dok ne povrati sve teritorije koje smatra svojima, dok je predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski odbio da pregovara sa Moskvom sve dok je predsednik Vladimir Putin na funkciji.
