Rumunija otvara baze za američke operacije: Šta to znači za Srbiju i ceo region

Rat protiv Irana više nije stvar dalekog pustinjskog fronta: njegova logistika već se preselila u Evropu. Od Kipra i Krita do Rumunije i Bugarske, NATO baze postaju poligon za tankere, izviđačke letove i vojnu podršku, a najnovija odluka Bukurešta pokazuje da se i istočni bok Balkana ubrzano pretvara u pozadinu jednog mnogo šireg sukoba.

Evroposlanica Šošoaka: SAD planiraju napad na Iran iz Rumunije, Bukurešt ne može to da spreči

Naime, rumunski Vrhovni savet za nacionalnu odbranu odobrio je "zahtev SAD za povećanje američkog vojnog prisustva i upotrebu rumunskih baza za podršku operacijama povezanim sa Iranom i Bliskim istokom". Iza ovog rogobatnog diplomatsko-vojnog objašnjenja krije se prosta činjenica: Rumunija je pristala da svoje baze, nebo i vojnu infrastrukturu otvori za američke ratne potrebe.

Rumunski predsednik Nikušor Dan tamošnju javnost pokušao je da umiri rečima da su po sredi "odbrambena" sredstva i kako ova odluka i nije neka novost, već samo nastavak vezan za američku protivraketnu infrastrukturu. Dakle, pozivajući se na "Deveselu", Dan je pokušao da novu američku vojnu upotrebu rumunskih baza predstavi kao tehnički nastavak odbrambenog aranžmana koje skoro da nema nikakve veze sa dubljim uvlačenjem Rumunije u američke operacije. 

"U međuvremenu je i rumunski parlament podržao tu odluku. Ona je, inače, privremena, odnosno do 90 dana. Njome je predviđeno raspoređivanje ne bombardera, već aviona za vojnu podršku: aviona-cisterni za dopunu gorivom u letu, transportnih aviona, letećih radarskih stanica i letelica za elektronsko izviđanje i špijunažu, pre svega u bazi 'Mihail Kogalničanu' na istoku Rumunije, a po pojedinim izveštajima i u bazi 'Kimpija Turzij' u centralnom delu zemlje", objašnjava Andrej Mlakar, novinar i urednik RT Balkan, šta znači rumunsko "da" Americi i njenom ratu protiv Irana.  

Opozicija, dodaje Mlakar, strahuje da će Rumunija, ipak, postati američka sigurna kuća za borbene avione koji se sada povlače iz baza na Bliskom istoku, izbegavajući da uništenje od strane Irana.

CENTKOM: Svi članovi posade američkog aviona poginuli u Iraku

I tu Rumunija nije izuzetak, ceo istočni Mediteran i jugoistočno krilo NATO-a ubrzano se pretvaraju u pozadinsku logističku mrežu za ratne i odbrambene operacije. Posle udara dronom na britansku bazu "Akrotiri" na Kipru, više zapadnih zemalja pojačalo je vojno prisustvo u regionu. Velika Britanija je ojačala Kipar lovcima F-35B i tajfunima, Francuska je uputila nosač aviona "Šarl de Gol" i prateće brodove, a grčka baza "Suda bej" na Kritu ponovo se pokazala kao jedna od ključnih tačaka za snabdevanje gorivom i prihvat brodova i aviona u istočnom Mediteranu.

"Recimo, SAD su prebacile 12 aviona B-52H i B-1B u Britaniju, u Bugarskoj, na civilnom aerodromu u Sofiji nalazi se transportni avion, a američka mornarička baza u 'Suda beju' služi za dopunu goriva", dodaje Mlakar.

Kada se na kartu stave tačke koje su sada najvažnije, dobija se jasan lanac: Kipar, pre svega britanska baza 'Akrotiri', Krit, odnosno Suda Bej, Rumunija sa bazama "Mihail Kogalničanu" i "Kimpija Turzij", ali i "Deveseluom" kao već postojećim američkim protivraketnim uporištem, zatim "Borča", gde su se obučavali ukrajinski piloti.

"Drugim rečima, NATO ne otvara jednu novu bazu, već aktivira čitav južni i jugoistočni lanac postojećih uporišta - od britanskih baza na Kipru, preko američko-grčke infrastrukture na Kritu, u Larisi i Aleksandropolisu, do rumunskih i bugarskih aerodroma i baza koje služe za prihvat tankera, izviđačkih sredstava, veza i pozadinskog obezbeđenja. To je važan signal: rat na Bliskom istoku više se ne vodi samo tamo daleko, već se njegova logistika i bezbednosna arhitektura premeštaju duboko u evropski prostor", objašnjava Mlakar i dodaje da je, posle "Ramštajna" u Nemačkoj, istočno krilo NATO pakta drugo po važnosti kada govorimo o bazama Alijanse.

A gde je u toj novoj mapi baza, tankera i radara Srbija? Koliko je sumorna pozicija Srbije dok Bukurešt otvara baze, Sofija aerodrome, Atina luke, a čitav prostor od istočnog Mediterana do Crnog mora se pretvara u operativnu pozadinu zapadne vojne mašinerije? 

"To ne znači da je Srbija neposredna meta i da treba paničiti, ali znači da se njeno okruženje ubrzano militarizuje. I da moramo da računamo na to da se o velikom delu regionalne bezbednosti odlučuje mimo nas", dodaje Mlakar i podseća i da "Devaselu", NATO raketni štit, nije neka daleka tačka na mapi, nego ozbiljan strateški objekat blizu naše zemlje.

Za Srbiju, pritisnutu između NATO koridora, savezničkih baza i tuđih vojnih kalkulacija, zavisnu od regionalnih pojaseva, luka i vazdušnog saobraćaja, to znači dodatnu neizvesnost i novi spoljni pritisak na cene, logistiku i snabdevanje. Jer kad se oko vas zatvaraju vojni prstenovi, ni neutralnost više nije zaklon, već samo usamljena tačka na mapi tuđih interesa.