U senci sukoba, pregovori u Parizu: Ko će sesti za sto i ima li tu Srbije?

U Parizu danas počinje šesta runda kinesko-američkih trgovinskih pregovora koji će trajati do utorka. Kinesku stranu, kako je ranije najavljeno, predvodiće potpredsednik Državnog saveta (vlade) He Lifeng. Očekuje s da će američku delegaciju na pregovorima predvoditi ministar finansija Skot Besent.

Kineska strana je u najavi nove runde pregovora istakla da globalna previranja i sukob američko-izraelskih snaga sa Iranom, a naročito napetosti u Ormuskom tesnacu, podstiču strahovanja u pogledu svetskog snabdevanja sirovom naftom, a da sam sastanak pregovaračkih timova dve najveće svetske ekonomije, u okviru utvrđenog mehanizma, predstavlja pozitivan signal za svet.

Naš izbor

Ko odnosi prevagu u globalnoj ekonomskoj moći: Kina gazi koracima od sedam milja

Vest o predstojećim pregovorima usledila je dan nakon što su u Pekingu završena "dva zasedanja", odnosno zasedanja Svekineskog narodnog kongresa i Svekineske narodne političke konsulativne konferencije, na kojima je usvojen Nacrt 15. petogodišnjeg plana NR Kine i izveštaji o radu najviših državnih organa, odnosno petnaestak da na uoči još uvek nezvanično najavljene posete Donalda Trampa Pekingu.

Šta je dogovoreno, a šta komplikuje situaciju?

Predstojeći razgovori u Francuskoj slede nakon prethodnih rundi pregovora u Ženevi, Londonu, Stokholmu, Madridu i Kuala Lumpuru u Maleziji.

Tokom pomenutih razgovora Kina i SAD dogovorile su ukidanje takozvanih "fentanilskih carina" od 10 odsto od strane SAD, kao i produženje za još jednu godinu suspenzije recipročnih carina od 24 odsto na kinesku robu, dok kineska strana treba da izvrši odgovarajuća prilagođavanja svojih kontramera, prema navedenim američkim carinama.

Ipak, stvari nisu jednostavne.

Vašington ponovo poteže Član 301 Zakona o trgovini

Uoči pregovora u Parizu, SAD su posegle za nizom jednostranih mera, najpre protiv 16 zemalja, među kojima je Kina, na osnovu famoznog Člana  301 Zakona o trgovini iz 1974. godine, koji Vašington često koristi u ovoj vrsti međunarodnih obračuna, odnosno, u ovom slučaju, zbog navodnih viškova proizvodnih kapaciteta.

Usledila je i odluka Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD (USTR), od četvrtaka, koja je pokrenula istragu protiv šezdeset država i ekonomija, zbog navodnog prisilnog rada.

U Kini smatraju da istraga na osnovu Člana 301 Zakona o trgovini SAD predstavlja tipičan čin jednostranosti koji, kako kineski mediji navode, ozbiljno podriva međunarodni ekonomski i trgovinski poredak, podsećajući da je jedno od veća Svetske trgovinske organizacije već presudilo da carinske mere, preduzete na osnovu takvih istraga, krše pravila te organizacije.

Naš izbor

"Klub 10.000": Trampova politika podstiče kineski razvoj AI čipova

Uz to, kineski mediji navode i stav tamošnje vlade da SAD nemaju pravo da jednostrano utvrđuju da li njihovi trgovinski partneri imaju "prekomerne kapacitete" putem istraga na osnovu odeljka 301 i da nameću jednostrane restriktivne mere, dodao je portparol.

Srbije nema na listi zemalja osumnjičenih za "prisilan rad"

Uprkos tvrdnjama mnogih prozapadnih medija da je u Srbiji prisutan "prisilan rad", Srbija se nije našla među šezdeset zemalja i ekonomija koje SAD terete za navodno prisustvo prisilnog rada.

Zanimljivo je da se pored Kine i Rusije, što je u američkom slučaju očekivano i bez podrobnijeg upoznavanja sa činjenicama, na spisku nalaze velika Britanija, Evropska unija, Novi Zeland, Švajcarska, Norveška, Izrael i Kanada.