Tramp je 5. marta 2026. godine sedeo za stolom u Ovalnom kabinetu Bele kuće, sa skrušenim izrazom na licu. Oko njega se nalazilo 20-ak evangelističkih propovednika, pastora okupljenih iz svih delova Amerike, koji su izgovarali ekstatične molitve. Ovaj ritual je trebalo da omogući Trampu da dobije svoj "sveti rat" protiv "zla".
"Zlo", u ovom slučaju, predstavljaju Iranci.
Sve to izgleda izgleda kao parodija Tajne večere, piše publicista Pjer-Emil Bleron za sajt "Jurosinerdžis"; svakako manje trivijalna, manje satanistička, manje epstinovska, od one koju su predstavili Makron i njegovi saradnici tokom Olimpijskih igara, u leto 2024. godine.
Ko je, u stvari, Tramp, čovek koga je sticaj povoljnih okolnosti i, svakako, poreklo, doveli na čelo Sjedinjenih Američkih Država? On se, tvrdi Bleron, uopšte ne razlikuje od prosečnog, ili čak ispod prosečnog Amerikanca. Ako izuzmemo činjenicu da je on pripada bogatoj eliti Amerike.
Zapravo, on je, nastavlja Bleron, "razmaženi, bogati klinac, koji je, kao i sva deca bogataša u SAD, mladost proveo jureći devojke i trošeći novac po noćnim klubovima – novac kojim je njegov otac uspeo da sebi stvori nekakvo ime, zahvaljujući roditeljima, koji nisu bili previše izbirljivi oko sredstava koja su koristili da bi to postigli".
Tramp proglašen za "viteza koji ubija zmaja"...
Tramp nije služio vojni rok, što mu je omogućilo da izbegne rat u Vijetnamu. Nakon četiri odlaganja, uspeo je da dobije medicinski otpust, i to zbog, ne biste pogodili, "trna u peti". Sada poziva Amerikance na "sveti rat"...
Međutim, scena sa početka ovog teksta pokreće brojna pitanja: on, kao predsednik SAD, "sada igra ulogu heroja, koga su njegovi hrabri evangelistički vitezovi proglasili za viteza čak i pre nego što je krenuo u bitku da ubije zmaja", primećuje Bleron.
On je, poput mnogih Amerikanaca, "čovek jedne knjige": Biblije Sajrusa Skofilda. Ali, to nije Biblija koju ste čitali. Ona sadrži brojne umetke i dodatke evangelističkog pastora, samog Skofilda, koji imaju "eshatološki" i, neretko, geopolitički smisao. Takozvanom prosečnom Amerikancu je nemoguće da razluči šta je dodao Skofild, a šta je originalni biblijski tekst.
U stvari, Tramp je, tvrdi Blejron, prilično nekulturna, gruba i neučtiva osoba, fascinirana sjajem i glamurom, koja je na univerzitetu stekla diplomu za trgovinu nekretninama. Tamo je Tramp naučio sve što dobar Amerikanac treba da zna. Sveti moto Amerikanaca je, kaže ovaj autor, sadržan u svega dve reči: Biblija i biznis.
Tramp se, poput još 50 miliona Amerikanaca, što nije beznačajno za zemlju čija populacija iznosi 350 miliona, izjašnjava kao "hrišćanski cionista". Ovaj "hrišćanski cionista", što je samo po sebi oksimoron, posvećen je biznisu sa nekretninama.
Hrišćani veruju u Hrista, judejci očekuju jevrejskog mesiju, cionisti veruju da su sami postali mesija, odnosno – bog. Svaki cionista je u stvari bog, što mu omogućava da radi sve šta poželi sa "nevernicima".
Ako ne verujete, pogledajte još jednom sada već viralnu fotografiju iz Bele kuće: sa Trampove desne strane, stoji, u crvenom sakou, dodirujući ga rukom, "evangelistička pastorka" Pola Vajt: žena koja je, tokom molitve, euforično ponavljala: "Čujem zvuke pobede, čujem zvuke pobede, pobede, pobede...".
Ona je, inače, pastorka koja propagira "jevanđelje uspeha": verovanje da je lično bogatstvo znak "izabranosti", "božje milosti", što je, uostalom, tipično za mnoge "bele anglosaksonske protestante" (WASP). Ako si pametan i pobožan, kažu, zašto nisi bogat?
Odmetnici laki na obaraču
Tramp se neće promeniti, dodaje Bleron: "Težnja ka američkoj hegemoniji nad planetom je u njegovom genetskom kodu, u njegovoj DNK". On dosledno i uporno sledi svoj "biblijski" model, cionistički san o "Velikom Izraelu", proširen na čitavu planetu. Međutim, za Trampa jevrejski narod je manje "izabran" nego sami Amerikanci.
To je, uostalom, primećuje francuski autor, pravi "osnivački mit" o Americi. U tome je suština: u odbacivanje evropskih predaka i njihovih verovanja. Čitava američka nacija je obeležena ovom izvornom traumom, koja objašnjava njihov pogled na svet i ponašanje tokom dva veka. Američki narod prevode uspešni trgovci, odmetnici, laki na obaraču, pastori i psihijatri.
Engleska, a zatim i Holandija, proterale su ih na početku 17. veka, kaže Bleron, zbog njihovog agresivnog, fanatičnog, religioznog ludila – puritanizma, koji je činio nemogućim normalan život sa susedima. "Malo toga se", dodaje francuski autor, "promenilo od tada".
Mnogi Amerikanci usvajaju ovaj mit, mit koji nisu sami stvorili, izmišljeni ep o biblijskim Jevrejima i daju svojoj deci jevrejska imena.
Fanatični hrišćanski cioinisti
Američki doseljenici proglasili su Ameriku za svoju "novu domovinu". Njihova „"prava domovina" nije Evropa nego Izrael. O tome piše Priska Perani sa Univerziteta u Remsu, u članku iz 2004. godine pod naslovom "Hrišćanski cionisti u SAD": "Identifikacija sa biblijskim Izraelom karakteriše prve naseobine američkih doseljenika, kalvinista koji su težili da se identifikuju sa Jevrejima, bežeći od progona, kako bi pronašli svoju 'Obećanu zemlju', gde bi mogli da osnuju 'Novi Jerusalim'."
Neki američki separatisti od svoje domovine, Evrope, smatrali su engleski "jezikom ugnjetača" i zahtevali su da hebrejski postane zvanični jezik "nove nacije". Tomas Džeferson, Bendžamin Frenklin i Džon Adams predlagali su da zvanični pečat SAD postane prikaz Jevreja koji prelaze Crveno more, progonjeni od strane faraona, a zaštićeni od Mojsija, podseća Bleron.
Prema izdanju časopisa "Etid" iz januara 2024. godine "za američke evangeliste, koji su revnosno čitali Bibliju, Jevreji su izabrani narod, kome je Bog obećao zemlju koja se proteže od Nila do Eufrata i uključuje Judeju i Samariju, Pojas Gaze, Golansku visoravan i Istočni Jerusalim."
Za njih su teritorije okupirane nakon Šestodnevnog rata teritorije, koje je "Bog obećao Avramu". Bezuslovna podrška američkih evangelista Izraelu dobija svoje puno značenje tek u ovoj eshatološkoj perspektivi, usredsređenoj na "poslednja vremena", "uznesenje" (rapture) istinskih "hrišćana", na sedmogodišnju bitku protiv Antihrista, na bitku kod Armagedona, koja prethodi Hristovom povratku, Parusiji...
Mnogi od ovih hrišćanskih cionista zapravo su verski fanatici, poput Džona Hegija, koji je izjavio: "Nije moguće reći 'Ja sam hrišćanin' a ne voleti jevrejski narod". To je isti onaj Hejgi koji je ubedio Trampa da preseli američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, što je izazvalo ozlojeđenost širom arapskih zemalja.
Mistični, okultni trampizam
Hrišćanski cionizam Trampove administracije je jasno vidljiv, smatra Bleron. O mesijanskom i mističnom aspektu Trampovog okruženja je pisao časopis "Konveracions": "Nekih desetak godina, oko Trampa se stvara nova ideologija o narodu koji treba obnoviti, i koji je prilegovala sama Božanska promisao...". To je novo američko "zlatno doba".
I takođe: "Od 70-ih i 80-ih, Republikanska stranka je postepeno, pod pritiskom hrišćanske desnice, uključivala religiozno tumačenje savremenog Izraela, koje je postalo uobičajeno među Trampovom okolinom".
Usred smo očiglednog ludila, zaključuje Bleron: "Neshvatljivo je kakvo hrišćanstvo praktikuju ovi histerični ljudi". Čini se da su opsednuti đavolom,, poput žene koja vrišti i pretvara se da ubija nevernika".
Ova žena je, inače, Pola Vajt, centralna figura na Trampovoj "tajnoj večeri". Drugi je Pit Hegset, Trampov "ministar rata", koga je novinar Taker Karlson opisao kao cionističkog agenta. On je apsolutno posvećen ideji o izgradnji Trećeg hrama, dodao je Karlson, a to nije nešto se uči u verskoj školi...
Sada američki vojni komandanti govore svojim vojnicima da je cilj rata protiv Irana da se izazove Armagedon i Drugi dolazak Hrista. Hegset je i sam fanatični evangelista, sa fundamentalističim tetovažama na telu.
Šta ako je rat na Bliskom istoku iracionalni rat verskih fanatika, fanatičnih hrišćanskih cionista, pita se Bleron, koji veruju da je ovaj rat deo Božjeg plana?
"Pobeda, pobeda, čujem zvuke pobede, pobede, pobede", vrištala je histerično Pola Rajt, Trampova duhovna savetnica, na ritualu u Ovalnom kabinetu...