Između sajber napada i balističkih projektila: Gde se nalazi Albanija na mapi neprijatelja Irana

Napeti odnosi između Irana i Albanije se zaoštravaju. U jeku rata na Bliskom istoku, koji vode SAD i Izrael protiv Irana, dogodio se sajber napad na IT infrastrukturu albanskog parlamenta za koji je preuzela odgovornost hakerska grupa "Domovina pravda" za koju se tvrdi da je povezana sa Teheranom.

Albanija se nije prvi put našla na meti hakera iz grupe "Domovina pravda": u prethodnih nekoliko godina desili su se sajber napadi na ključne albanske institucije, među kojima je bila i vlada.

Sajber udari su navodno izvedeni kao odmazda zbog činjenice da se u kampu Ašraf-3 kod Drača nalazi oko 3.000 pripadnika najveće iranske opozicione grupe Mudžahedin-e-Kal (MeK), odnosno Narodnih mudžahedina Irana.

Pre četiri godine, posle hakerske ofanzive za koju su vlasti u Tirani optužile Teheran, Albanija je prekinula diplomatske odnose sa Iranom, a diplomatskom osoblju je dat rok od 24 sata da napusti zemlju.

S obzirom na aktuelnu situaciju na Bliskom istoku i činjenicu da Albanija pruža utočište iranskim mudžahedinima poslednji incident naročito je uznemirio tamošnju javnost i otvorio pitanje da li postoji opasnost i od raketnog napada na Albaniju?

Premijer Albanije Edi Rama, nakon poslednjeg hakerskog udara koji potpisuje "Domovina pravda", saopštio je da će Albanija glasati za rezoluciju kojom se Iran proglašava  sponzorom terorizma, a Iranska revoluconarna garda (ITRC) i Hezbolah terorističkim organizacijama ( Evropska unija je već stavila IRGC i Hezbolah na listu terorističkih organizacija).

Govoreći o riziku u od potencijalnog raketnog napada,  prethodno je istakao je i da je Albanija članica NATO-a.

Povodom potencijalne ugroženosti Albanije zbog toga što su tamo našli sklonište pripadniciMeK, reagovala je i ambasada SAD u Tirani, saopštivši da kao saveznici Albanija i SAD redovno kontaktiraju i usaglašavaju se po pitanju bezbednosti.

Mediji sa sedištem u Tirani podsetili su na to da je Teheran saopštio da će evropske i druge zemlje biti legitimne mete ukoliko se uključe u rat protiv Irana na strani Izraela i SAD.

Pozivajući se na saopštenja Iranske revolucionarne garde (IRGC) na Telegramu, preneli su da je u tom kontekstu pomenut i kamp Ašraf-3 u Menezu.

Oglasilo se i pomenuti kamp, saopštivši da je reč o propagandi,

"Vesti o potencijalnom napadu na Ašraf-3 su obična propaganda iranskog režima i ne zasnivaju se na činjenicama. Cilj je da izazovu paniku i haos u Albaniji. Potpuno je jasno da Iran ne poseduje rakete koje bi mogle da pogode Albaniju", naveo je Ašraf-3 u saopštenju.

Panika u albanskim redovima i van granica Albanije nije nastala slučajno: kao potencijalne mete Irana u tamošnjoj javnosti pominje se američka baza Bondstil kod Uroševca na Kosovu i Metohiji i kamp Ašraf-3 u Albaniji.

Poznato je da Iran poseduje neke varijante raketa koje imaju domet od 2.000 kilometara ili 2.000 do 3.000 kilometara ("horamšahr-4", "emad", "šahab-3", "sedžil"), a vazdušna udaljenost iransko-iračke granice od Albanije iznosi  2.500 kilometara.

Bivši komandant albanske ratne mornarice Artur Mučolari ocenio je da nema mesta panici zato što se Albanija nalazi na "granici udaljenosti", kao i da bi u slučaju lansiranja raketa, one morale da prođu kroz grčki i turski vazdušni prostor.

U albanskoj javnosti postoje i nešto drugačija mišljenja: bivši komandant elitne jedinice albanskih oružanih snaga Komando Arben Ćuko izjavio je da Albanija mora da ojača kapacitete protivvazdušne odbrane i da preispita nacionalnu bezbednosnu strategiju.

Ćuko je ocenio da Iran u ovom trenutku ima druge probleme koje treba da rešava i da među njima nije iranska opoziciona grupa koja je izolovana u Albaniji.

"Iz strateške perspektive, ova grupa nije meta Irana, ali postoji tehnička mogućnost da Teheran lansira rakete koje mogu da pogode Evropu", ocenio je Ćuko.

Stručnjak za bezbednost iz Albanije Iljir Kula ne isključuje mogućnost iranskog napada na tu zemlju zbog kampa Ašraf-3.

Iranski mudžahedini u Albaniji: SAD su odigrale ključnu ulogu? 

Organizacija" "Mudžahedin e Kalk" broji oko 5.000 i 10.000 članova širom sveta, prema navodima Stejt departmenta. Njihovo ime znači "Narodni mudžahedini Irana". 

MeK je osnovan 5. septembra 1965. od strane levičarskih iranskih studenata povezanih sa Slobodarskim pokretom Irana, da bi se suprotstavili šahu Rezi Pahlaviju. A prema američkim izveštajima iz vremena kada je MeK predvodio Masud Radžavi u Iraku, ova grupa je više podsećala na kult.

Radžavi je potom nestao, a vođstvo je preuzela njegova supruga. Posle američke invazije na Irak, došlo je i do promene u odnosu Zapada prema ovoj grupi, što će reći da su prepoznati kao potencijalno oružje u sukobu sa Islamskom republikom. 

Inače, kako navode mediji, grupa je dobila utočište u Albaniji zahvaljujući tome što je bivši predsednik i tadašnji premijer Albanije Salji Beriša, 2012. godine, prihvatio predlog tadašnje američke državne sekretarke Hilari Klinton da primi prvih 200 članova MEK-a iz Iraka.

Nije izostala ni finansijska pomoć. 

Vlasti u Tirani su prvo najavili da će pripadnika MeK prihvatiti samo privremeno, ali su SAD uvećale svoju pomoć, pa je Albanija postala domaćin i saveznik MeK-a. 
Prema pisanju medija na albanskom jeziku danas se u Albaniji nalazi oko 3.000 mudžahedina. Kamp u Manazu, navode albanski portali, često su posećivali visoki američki zvaničnici.

Bivši iranski duhovni vođa Ali Hamnei je pre pet godina, nakon iranskog napada na dve američke baze u Iraku, govorio je o "jednom malom, ali zlom evropskom mestu, u kojem Amerikanci sarađuju sa izdajnicima Irana protiv Islamske Republike", aludirajući na Albaniju u kojoj su se nalazili pripadnici MeK.

Reagovao je tadašnji predsednik Iljir Meta, i naveo da Albanija nije zla zemlja, već demokratska. 

Danas više niko ne postavlja pitanje ko je sa SAD tamo posadio tikve i za koliko novca, već da li će se one Albancima olupati o glavu.