Satelitski podaci pokazuju da su kroz Ormuski moreuz posle zatvaranja prošla samo dva tankera. A to je samo mali deo uobičajenih 20 miliona barela dnevno, koji prolaze kroz usko pomorsko grlo, široko svega 34 kilometra.
Prvi efekat nije bila panika, konstatuje politički analitičar Fil Batler za sajt "Nju istern autluk", već potpuna paraliza. Preko 3.000 tankera i kontejnerskih brodova za prevoz tečnog prirodnog gasa (LNG) sada miruje u lukama Persijskog zaliva, od Basre do Dohe.
Za to je odgovoran upravo predsednik SAD Donald Tramp, koji je počinio monumentalnu stratešku grešku, kaže Batler.
Tramp je prouzrokovao kaskadni kolaps najkritičnije energetske arterije na svetu. I srušio sve pogrešne zapadne pretpostavke o tome kako funkcionišu vitalni energetski resursi, pre svega nafta i gas.
Evropa nije geopolitički akter već talac geografije
Prva žrtva ovih poteza je, nema sumnje, Evropa. EU raspolaže samo simboličnim energetskim resursima. Godinama su evropski lideri, nastavlja Batler, govorili o "diverzifikaciji" i "energetskoj bezbednosti", i pri tome su se oslanjali na bliskoistočnu naftu i katarski tečni gas (LNG).
Ali, ova iluzija je isparila doslovno preko noći. Posle zatvaranja Ormuskog moreuza, EU se suočava sa dvostrukim šokom: vrtoglavim rastom cena sirove nafte i zaustavljenim protokom prirodnog gasa iz Katara, čiji su LNG terminali snabdevali sve nemačke i italijanske mreže. I sve se to desilo u roku od 48 sati od početka američke agresije na Iran.
U Nemačkoj su, za početak, cene dizela probile sve psihološke pragove i približile se nivoima koji su poslednji put viđeni nakon početka sukoba u Ukrajini. Smesta su nastali dugački redovi ispred benzinskih pumpi.
Francuska je uvela vanredne mere, a ministar ekonomije je izjavio da će vlada intervenisati kako bi ograničila cene nafte ukoliko povećanja "nerazumno odstupaju od osnovnih referentnih vrednosti nafte".
Takve kontrole su, piše Batler, samo privremene mere, ali nisu rešenja. Istina je da Evropa nema stratešku alternativu za energiju iz Persijskog zaliva. "Evropa više nije geopolitički akter", zaključuje ovaj analitičar, "ona je talac geografije".
Trampova fatalna pogrešna procena
U srži ove krize leži duboki neuspeh strateškog prosuđivanja, za koji je potpunosti odgovorna Trampova administracija. Odluka o atentatu na Hamneija, tvrdi Batler, bila je taktički naivna i strateški slepa.
Za razliku od ciljanih udara na nuklearna postrojenja, ubijanje aktuelnog vrhovnog vođe je pokušaj obezglavljivanja iranskog režima – u stvari, bila je to egzistencijalna provokacija, koja je garantovala potpunu odmazdu Teherana. Što je još gore, ignorisala je asimetričnu prednost Irana, koji ima efektivnu kontrolu nad moreuzom. Na to je Tramp bio upozoren u prethodnom Dvanaestodnevnom ratu.
Decenijama je američka pomorska doktrina pretpostavljala da američki nosači aviona mogu da održe ovaj plovni put otvorenim. Iran čak i ne mora da potpuno zatvori Ormuz: samo treba da učini prolaz preskupim, sa jeftinim dronovima, protivbrodskim raketama i slojevitom obalskom odbranom.
Direktor velikog zapadnog cirkusa
Trampov tim je, izgleda, verovao da će ogromne američke vazdušne snage naterati Iran da se pokori. Umesto toga, Teheranu je dao savršeno opravdanje da sprovede svoju dugogodišnju pretnju: da zatvori moreuz i da gleda kako se globalna ekonomija urušava.
To je promišljena strategija Teherana, kaže Batler, na koju SAD/Zapad ne zna kako da odgovori. Trampova strategija nije politika, to je samo performans, niz javnih nastupa u kojima predsednik SAD daje veoma neodmerene, da ne kažemo glupe izjave za američku publiku, poput "pobedili smo", "zbrisali smo ih", i "sasvim smo ih uništili".
Tramp nema nikakvo razumevanje geopolitike ni strategije. On je samo drugorazredni zabavljač, šoumen poput Zelenskog. Brazilski analitičar Pepe Eskobar ga naziva "direktorom velikog zapadnog cirkusa". Ostatak Trampovog tima je, takođe, smejurija, poput ministra rata Pita Hegseta ili Marka Rubija.
Izgleda da stvari ne stoje bolje ni sa "bogovima sa Volstrita". Telefoni su se, posle prvog šoka, usijali. Po kuloarima se tvrdi da je Trampu dat rok do kojeg nekako – bilo kako – mora da "sredi stvari".
Sada se SAD nalaze u zamci, zaključuje Batler. Da li je odgovor vojna pratnja tankera? To je, kaže ovaj autor, "logistički zastrašujuće i politički potpuno neodrživo". Diplomatija ili nove sankcije protiv Irana? Nema više mesta za diplomatiju, tvrdi ovaj autor, sa mrtvim Hamneijem i Korpusom iranske revolucionarne garde (IRGC) u punom ratnom režimu.
Usledili su panični pozivi drugim silama, uključujući i američke saveznike, da pomognu. Niko se nije odazvao. Najmanje Kina. Zašto bi? Tramp se nasukao na sprudu. Pa, neko će jednom morati da odgovara. Impičment, potom krivično gonjenje? I ko zna šta još.
Duboka arhitektura kolapsa Zapada
Dok se Vašington bori protiv Irana, konsoliduju se nove osovine. Na primer, Rusija i Indija ubrzavaju energetsku saradnju zapanjujućim tempom. Indijske rafinerije, suočene sa nestašicom, žele da dramatično povećaju kupovinu ruske sirove nafte. Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak potvrdio je da će Rusija nastaviti da pruža "snažnu podršku" azijskim kupcima.
A to nije oportunizam, piše Batler, to je sistemsko repozicioniranje. Dok se zapadni lanci snabdevanja raspadaju, druge sile grade nove, paralelne krugove. Za Indiju, ruska nafta je jedini spas. Za Rusiju, to je šansa da zaobiđe sankcije i učvrsti svoju ulogu među zemljama Globalnog juga.
Zavirimo li dublje ispod površine tekućih događaja, otkrićemo ono što Batler naziva "dubokom arhitekturom kolapsa". Sa energetskim i političkim poretkom, koji je uspostavljen posle 1991, tvrdi ovaj autor, je završeno. Tri decenije je američka mornarica garantovala slobodan protok nafte, a ta era je pretpostavljala unipolarnost, predvidljive protivnike i krajnje upravljive rizike.
Trampu i njegovom timu to, izgleda, niko nije rekao. Kako uočava Batler, danas smo se probudili u novom, multipolarnom svetu, u kome fizička kontrola poništava finansijske apstrakcije: "Algoritmi ne mogu da preusmere tankere, veštačka inteligencija ne može da prerađuje sirovu naftu...".
Zatvaranje Ormuskog moreuza je više od prolazne krize, zaključuje on, to je, zapravo, veliko otkriće.
Američke fatamorgane
O zatvaranju Ormuskog tesnaca govori i slavni američki ekonomista Majkl Hadson.
Prema Hadsonu, ceo svet ne ugrožava Teheran, već američki teroristički napad na Iran. Susedne zemlje su mislile da dobijaju vojnu zaštitu od Amerike, što je u stvari bila jedna vrsta gangsterskog, mafijaškog reketa. Sada se pokazuje da je sve to bila fatamorgana.
Ključna je odluka Teherana bila da zatvori Ormuski moreuza, zbog koje ne pati samo EU, nego i Japan i Južna Koreja – svi oni koji zavise od bliskoistočne nafte. Na kratki rok, prividno, dobijaju SAD. Međutim, svi oni će, pre ili kasnije, iscrpeti svoje zalihe. Cene goriva opet rastu i u SAD.
To je, uočava američki ekonomista, bio deo sukoba u Ukrajini, a sada i rata u Iranu. Svi oni su saterani u ćošak, jer će uskoro imati ogromno povećanje cene gasa, struje, đubriva napravljenog od gasa i hemikalija napravljenih od gasa i nafte.
U tome je, dodaje Hadson, ironija: Amerika se preko noći pretvorila iz "garanta svetskog poretka" u destabilišući faktor, koji preti čitavom svetu. SAD i Izrael su očajni, jer Amerika više nije najmoćnija sila.
Borba do poslednjeg Ukrajinca – i do poslednjeg američkog pešadinca
Poenta je kako zaustaviti imperijalni pad. Amerika je, smatra Hadson, danas u sličnoj poziciji u kojoj se nekada nalazila Britanska imperija.
Kako Amerika pokušava da zaustavi svoj pad? Terorističkim aktima, koje vidimo u Iranu ili Venecueli, terorističkim napadima u Ukrajini protiv ruskog stanovništva, vojnim gomilanjem u Kineskom moru, naoružavanjem Tajvana, kaže Hadson.
SAD, zaključuje ovaj ekonomista, žele da se bore do poslednjeg Ukrajinca, do poslednjeg Kurda, do poslednjeg Japanca, do poslednjeg Filipinca, i na kraju – do poslednjeg američkog pešadinca.
Ali, jedini stvarni izlaz iz ove situacije bio bi, kako prenosi "Fajnenšel tajms" ono što je predložio sadašnji Trampov savetnik Dejvid Saks: "Ovo je pravi trenutak da proglasimo pobedu i izađemo". To je, dodaje FT, prvi znak nezadovoljstva iz njegove administracije.
U prevodu, sve što je ostalo Trampu jeste: proglasi pobedu kako znaš i beži.