Dokle je stigao i kuda vodi rat na Bliskom istoku: Iran je tvrd orah na kojem Amerika lomi zube

Dok rat na Bliskom istoku postaje sve duži, a Iran u upotrebu uvodi novu vrstu balističkih raketa, čini se da je entuzijazam predsednika SAD Donalda Trampa opao u odnosu na početak operacije. U međuvremenu, masovno naoružavanje nastavlja se širom sveta i tenzije se pojačavaju – može li sukob iz Irana da se prelije na ostatak sveta?

Da li je rat sa Iranom onaj koji Amerika ne može da dobije – i ne može da okonča?

Više od dve nedelje traju napadi SAD i Izraela na Iran, koji odgovara udarima po okolnim zemljama i vojnim bazama zapadnih zemalja.

Islamska revolucionarna garda (IRGC) je objavila da je proteklih dana uništeno više od 80 odsto strateških radara, ključnih i vitalnih tačaka američkih baza. Ormuski moreuz ostaje neprohodan za neprijatelje, što je dovelo do rapidnog skoka cene nafte i početka velike energetske krize.

S druge strane, civilnih ciljeva je sve više jer Amerikanci nastavljaju da se igraju rata koji odnosi sve više života.

O tome je pisao i "Aksios", navodeći da je prikazivanje borbe uživo kao sadržaja na društvenim mrežama – beleženje stvarnih podataka u realnom vremenu i njihovo emitovanje milionskoj publici – prvi takav slučaj u istoriji američkog ratovanja.

Bela kuća je, od početka operacije "Epski bes", veći deo onlajn poruka kreirala kombinujući video snimke pravih raketnih napada sa snimcima iz igara "Kol of djuti", "Vii sports" i holivudskih blokbastera.

Jedan video je iskombinovao isečke iz filmova "Top gan", "Ajronmen" i "Brejvhart" sa snimcima uništavanja iranskih meta, završavajući se audio-snimkom iz igre "Mortal kombat".

Trampova medijska propaganda u savremenom hibridnom ratu

Igrice nisu dovoljne za zabavu onih koji vuku konce. Deluje i da je entuzijazam pomalo napustio Trampa i da se sada njegova retorika zasniva samo na pretnjama i negiranju informacija koje dolaze sa druge strane.

Prvih dana rata govorio je "prašimo ih", najavljivao da operacija ide dobrano ispred plana i da će biti završena uskoro, pošto je Iran već debelo poražena zemlja. U subotu je bilo tačno dve sedmice od početka sukoba – sukoba kojem se kraj ne nazire.

Prema rečima Milorada Stupara, generala u penziji, agresija koja je izvršena na međunarodno priznatu državu Iran deo je savremenog hibridnog rata, koji ima više svojih faza i elemenata – vojnih, ali i onih koji to nisu.

"Tramp izuzetno dobro učestvuje u medijskoj propagandi koja je sastavni deo hibridnog rata, veličajući slavu i moć svoje vojske, koja je neosporna. Ali je ta vojska naišla na tvrd orah zvan Iranska revolucionarna garda i Basidž. Ne možete toliko da hvalite vojsku bez rezultata, jer da njih ima, već bismo imali pobunu u Iranu", objasnio je za RT Balkan general Milorad Stupar.

Na delu je, prema njegovom mišljenju, druga, razarajuća faza rata u kojoj su otkrivene prave namere SAD, a to je želja da se kontroliše izvoz nafte. Namere se jasno ogledaju u odnosu prema iranskom ostrvu Harg, koje je granatirano, ali nisu uništene rafinerije i skladišta sirove nafte.

"SAD žele da kompletno kontrolišu energetiku sveta. Tramp sada pokušava da pojača pritisak na Iran, da bi ostvario ono na šta cilja – nova vlada sa kojom bi se pregovaralo o nafti", istakao je Stupar.

Naš izbor

Iranske fudbalerke u Australiji: Između sporta, politike i dve suprotstavljene priče

Ne pomažu, naravno, ni sve češći iranski napadi na američke brodove i nosače aviona, ali ni podaci koji potvrđuju da SAD troše milijarde svakim novim danom.

Zbog toga se, ponovo, Tramp okrenuo mnogo važnijim temama – komentarisanju iranskih fudbalskih selekcija i kritikovanju NATO-a i Kine.

"Jedino je prikladno da ljudi koji imaju koristi od moreuza pomognu da se tamo ništa loše ne dogodi. Ako ne bude odgovora, ili ako bude negativan odgovor, mislim da će to biti veoma loše za budućnost NATO-a", rekao je Tramp, navodeći da su Evropa i Kina u velikoj meri zavisne od nafte iz zemalja Persijskog zaliva, za razliku od Sjedinjenih Američkih Država.

Tramp je prethodno pozvao Kinu, Francusku, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju da se pridruže "timskom naporu", kako bi otvorili Ormuski moreuz za brodove, koji su blokirale iranske snage, ali je bio pesimističan da će američki saveznici poslušati njegove molbe za pomoć. Što se pokazalo tačnim.

Šta je "sedžil" – nova iranska balistička raketa

Za to vreme, u realnom svetu, Iran odgovara raketom koju do sada nije koristio.

Balistički projektil srednjeg dometa "sedžil" prvi put je tokom vikenda ispaljen na neprijateljske mete, čime je otpočeta nova faza rata na Bliskom istoku.

Naš izbor

Raketni arsenal Irana: Devet projektila brane zemlju od SAD i Izraela (GRAFIKA)

Reč je o dvostepenim balističkim raketama na čvrsto gorivo, koje je razvila iranska vojna industrija tokom 2000-ih godina kako bi se povećala brzina reakcije i smanjila zavisnost od tečnog goriva.

Prvo javno testiranje rakete "sedžil" izvedeno je 2008. godine, kada je Iran saopštio da projektil može da pogodi ciljeve na udaljenosti do oko 2.000 kilometara.

Time je pokriven veliki deo Bliskog istoka, uključujući države regiona Persijskog zaliva, kao i teritoriju Izraela. Projektil se lansira sa mobilnih platformi, što otežava njegovo otkrivanje i uništavanje pre lansiranja.

Za razliku od starijih iranskih projektila kao što je "šahab-3", koji koristi tečno gorivo i zahteva dužu pripremu za lansiranje, "sedžil" koristi čvrsto gorivo. To omogućava brže lansiranje, jednostavnije skladištenje i veću operativnu fleksibilnost.

Njegova završna brzina procenjuje se na oko 14 maha, što je više od 17.000 kilometara na sat.

Zbog kombinacije velikog dometa, brzine i modernog pogona, "sedžil" se smatra jednim od ključnih elemenata iranske raketne strategije. Analitičari smatraju da je upravo prelazak na čvrsto gorivo jedan od ključnih tehnoloških koraka u razvoju iranskog raketnog programa.

Kako su SAD "unapredile" ratovanje: Kad je AI mozak operacije, žrtve su devojčice u školi

U međunarodnim bezbednosnim krugovima, raketa "sedžil" često se navodi kao potencijalni nosač različitih tipova konvencionalnih ili drugih bojevih glava, iako Iran tvrdi da je njegov raketni program isključivo odbrambene prirode.

Kako su Amerikanci potcenili Iran

Iako Sjedinjene Američke Države, a posebno Izrael, postižu značajne rezultate u ovoj operaciji, pre svega zbog jakih struktura u Iranu i organizovanih akcija Mosada, rat se odužio i preti da traje mnogo više nego što je prvobitno planirano.

General Stupar veruje da je više združenih razloga dovelo do takve situacije – od samih segmenata operacije, do proračunatosti finansijskih, ali i ljudskih gubitaka.

"Činjenica je da im se plan ne ostvaruje. Da su potcenili uzvratni udar Irana jer su mislili da protivnik ne raspolaže sa toliko dronova, balističkih i krstarećih raketa. Potcenili su ulogu decentralizacije vođenja države u Iranu. Potcenili su ulogu Basidža, paravojne milicije koja javno radi za očuvanje Islamske Republike, tako što uništava svaki eventualni građanski rat u Iranu. Basidž broji oko 650.000 ljudi – to je čitava ideologija", dodao je.

Takođe, sagovornik je apostrofirao iransko uređenje teritorije za odbranu. Napravljena je dobra priprema za dugotrajni rat u smislu utvrđivanja, što smanjuje gubitke.

Podsetio je na podzemne gradove, skladišta, lansirne rampe, ali i izuzetno delotvorne mere maskiranja, pa su Amerikanci često pogađali naduvane avione, tenkove, sisteme PVO... U pitanju su makete, što troši municiju i povećava cenu rata.

"Svojim napadima su napravili nešto što se zove zasićenje PVO Izraela. To zasićenje osmišljeno je sa 300 do 400 dronova, 150 ICE mamaca, upotrebom balističkih raketa starije generacije, sa naknadnim uvođenjem novijih projektila kao što je 'sedžil'. Sistem gvozdene kupole funkcioniše u Izraelu, ali zbog masovnosti napada, dolazi do proboja".

Da li je Daleki istok novo žarište?

Još dalje na istoku, rakete su takođe u fokusu, samo su proizvođač i namena drugačiji.

Japan je dobio novo oružje, gotovo neprimetno isporučene su mu "tomahavk" rakete. I to nije sve. Uz američke, Japanu su stigle i norveške rakete "džoint strajk".

Naš izbor

Zašto je Ormuski moreuz toliko važan i kako bi njegovo zatvaranje moglo da utiče na Srbiju

Nabavka novih projektila predstavlja još jedan korak Tokija od japanskog "ustava mira" iz 1947. godine, a usledila je nakon izjave premiejrke Sanae Takaiči da bi Japan mogao da interveniše u slučaju sukoba u Tajvanskom moreuzu, kao i niza izjava i poteza koji su usledili.

U Pekingu, kako prenosi "Čajna dejli", smatraju da nabavka američkih i norveških ofanzivnih raketa predstavlja direktnu izdaju japanskog "ustava mira" i nastavak strategije, kako u Kini kažu, "sečenja salame", odnosno postepenih promena u vojnoj potrošnji i odbrambenoj politici.

Uz aktivni sukob u Ukrajini, nove tenzije pojačale su strah od rata šireg obima i prelivanja sukoba sa Bliskog istoka na druga područja.

Naš izbor

Pentagon želi da AI sistemi ubijaju bez ograničenja: Šta je "klod" i kakvu štetu može da napravi

"Trenutno u svetu ima preko 50 što oružanih sukoba, do zamrznutih konflikata, borbi narko kartela... Narušeno je međunarodno pravo koje niko više ne poštuje. Dolazi do podele sveta – Amerika nije više toliko jaka da može da kontroliše ceo svet jer su, pre svega ojačale Kina i Rusija. Ali i dalje vojna moć diktira ponašanje", analizirao je general trenutno stanje.

Kako kaže naš sagovornik, nafta bi mogla da bude razlog i proširenja sukoba, ali ne teritorijalno, nego uključivanjem drugih zemalja.

Ukoliko dođe do većih problema u transportu sirove nafte, moguće je formiranje koalicije koja bi izvela kopnenu invaziju u Iranu.

"Pogrešno je misliti da je nemoguća kopnena invazija na Iran. Ispravna je sa stanovišta sadašnjih snaga. One su koncentrisane da vrše vazdušne i pomorske udare. Za kopnenu invaziju je potrebno skupiti snage, a uz unutrašnju pobunu, može se napraviti kontrola Irana. To bi značilo udruživanje više zemalja i moguć je sukob tek u perspektivi", zaključio je Stupar u analizi za RT Balkan.