Kako bi američko-izraelski rat protiv Irana mogao da izgladni milione ljudi

Američko-izraelski rat protiv Irana zatvorio je fabrike đubriva širom Zaliva i blokirao brodske rute. Što duže traje, veći je rizik od globalne krize hrane.

Za poljoprivrednike na severnoj hemisferi, rat je došao u najgorem mogućem trenutku. Prolećna sezona sadnje je počela, a đubrivo je veoma traženo. Iako su rastući troškovi goriva najočiglednija posledica rata za potrošače, cena đubriva takođe raste, a snabdevanje njegovim sastojcima se smanjuje.

Kako rat utiče na zalihe đubriva?

Tekući sukob utiče na svaki korak lanca proizvodnje đubriva. Da bi se razumelo kako, važno je prvo znati kako se proizvodi moderno đubrivo. U najčešćem procesu, prirodni gas se meša sa azotom da bi se proizveo amonijak, koji se zatim rafiniše u ureu, amonijum nitrat i urea amonijum nitrat, koji se svi smatraju azotnim đubrivima.

Još malo pa gotovo: Dmitrijev upozorava na rekordan skok cena nafte

Iako poljoprivrednici koriste i đubriva na bazi fosfora i kalijuma, azotna đubriva su najčešća i čine 59 odsto globalne potrošnje. Bez ovih đubriva, otprilike polovina svetskih zaliha hrane bi bila uništena.

Sa svojim obilnim zalihama prirodnog gasa, region Zaliva je ključna lokacija za proizvodnju amonijaka. Globalnom proizvodnjom đubriva dominiraju Kina, SAD, Indija i Rusija, ali Iran, Saudijska Arabija i Katar su deveti, deseti i jedanaesti najveći proizvođači, a oko trećine svetskih azotnih đubriva prolazi kroz Ormuski moreuz.

Mozak je de fakto zatvoren od početka marta, a četiri broda su prošla plovnim putem 7. marta, u odnosu na prosek od 129 tokom februara, prema podacima UN.

Kao takva, ova đubriva ne mogu da stignu do globalnih tržišta, a cene su shodno tome skočile. Urea trenutno košta 594 dolara po toni na tržištima, što je značajan skok u odnosu na 464 dolara koliko je koštala 27. februara, samo jedan dan pre početka rata.

Dobro došli u Minesomaliju

Azotna đubriva poput uree nisu jedini poljoprivredni proizvod koji doživljava sličan skok cena. Spot cene sumpora – nusproizvoda fosilnih goriva koji povećava prinose useva i jača biljke od bolesti – porasle su za više od 20 posto na kineskim tržištima u istom vremenskom periodu. Situaciju pogoršavaju rastući troškovi goriva za brodove i osiguranja.

Pored proizvodnje đubriva, zemlje Zaliva izvoze gas koji se koristi u postrojenjima amonijaka. Indijski proizvođači uree već su smanjili proizvodnju i navodno razgovaraju o zatvaranju postrojenja, nakon što je Katar obustavio svu proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG), čime je odmah "skinuo" 20 posto svetskog izvoza LNG-a sa tržišta.

Ko je ugrožen?

Veći troškovi ulaza prevode se u veće cene za potrošače. Prekidi u lancu snabdevanja tokom pandemije kovida i prethodni skok troškova đubriva nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine doveli su do toga da su cene hrane u većem delu Evrope bile za trećinu veće nego što su bile 2019. godine, prema podacima Evropske centralne banke.

Gavrilović za RT Balkan: Cena nafte će zavisiti od dužine trajanja sukoba na Bliskom istoku

Sa EU koja se odriče ruskog gasa u korist američkog i katarskog LNG-a, proizvođači đubriva u bloku takođe smanjuju proizvodnju. Poljski državni proizvođač đubriva, "Grupa Azoti SA", privremeno je prestao da prima nove porudžbine početkom marta, nakon što su evropske cene gasa porasle za 50 posto. Kompanija je ponovo otvorila svoje knjige porudžbina nekoliko dana kasnije po tržišnim cenama.

Međutim, najsiromašnije zemlje sveta će najviše patiti.

U izveštaju objavljenom prošle sedmice, agencija UN za trgovinu i razvoj upozorila je da su Sudan, Šri Lanka, Tanzanija, Somalija, Kenija i Mozambik šest od deset zemalja koje najviše zavise od đubriva iz regiona Persijskog zaliva. Zemlje Zaliva snabdevaju 54 posto đubriva koje koristi Sudan i 36 odsto koje koristi Šri Lanka.

Poljoprivrednici u zemljama u razvoju često nisu u stanju da se nose sa povećanim troškovima ulaganja, a nestašica hrane može brzo da preraste u glad.

Da li neko ima koristi od nestašice đubriva?

Kao i u slučaju sa naftom i gasom, visoke cene koriste onima koji mogu da proizvode đubrivo i plasiraju ga na tržište. Rusija je jedna takva zemlja i zajedno sa Belorusijom čini 20 posto ukupnog svetskog izvoza đubriva. Prema vladinim statistikama, proizvodnja đubriva u Rusiji povećana je za 3,5 odsto u 2025. godini, dostigavši rekordnih 65,4 miliona tona.

Ipak, kako troškovi rastu širom EU, Brisel je uveo carine na rusko i belorusko đubrivo, sa ciljem da "oslabi rusku ratnu ekonomiju".

U nekim aspektima, gubitak EU je dobitak Rusije. Rusija je preusmerila svoj izvoz ka zemljama BRIKS-a, povećavajući isporuke đubriva u ove zemlje za 60 posto između 2021. i 2024. godine. Sa obiljem jeftinog đubriva koje ide i ruskim poljoprivrednicima, u zemlji se pojavljuje nova klasa milijardera.

Od 14 novih dolarskih milijardera koje je Rusija dodala prošle godine, sedam je steklo bogatstvo u poljoprivredi i proizvodnji hrane, prema Forbsovoj listi svetskih milijardera za 2026. godinu. Među njima su Aleksandar Tkačov, suosnivač "Agrokompleksa", jednog od najvećih ruskih proizvođača hrane i poljoprivrede, i Vadim Moškovič, koji kontroliše "Rusagro", jednog od najvećih ruskih proizvođača svinjetine i šećera.

Milijarderi Andrej Meljničenko i Dmitrij Mazepin ostaju glavni na listi i povećali su svoje bogatstvo zbog evropske potražnje za đubrivima njihovih kompanija.

Da li SAD imaju plan za rešavanje krize?

Ormuski moreuz će ostati zatvoren sve dok su SAD i Iran u ratu. Prema Beloj kući, to bi moglo potrajati još dva meseca. Američki predsednik Donald Tramp nije dao jasne uslove za pobedu, naizmenično opisujući rat kao "veoma završen" i preteći već sledećeg dana da će obrušiti "smrt, vatru i bes" na Iran, ako Teheran nastavi da blokira pomorski saobraćaj kroz moreuz.

Šamar kom se nisu nadali: Ko je prihvatio, a ko odbio zahtev SAD za slanje brodova u Ormuz

Međutim, moreuz će biti praktično neprohodan sve dok osiguravači odbijaju da pokriju troškove brodarstva koji se kreće kroz njega, a proizvodnja energenata u Zalivu će ostati obustavljena sve dok Iran nastavlja da izvodi odmazdne napade na američke baze u regionu.

Tramp je razgovarao, ali se nije obavezao, na korišćenje američke mornarice za pratnju brodova kroz moreuz. Istovremeno, njegovi zvaničnici su uveravali javnost da će se kriza nekako sama rešiti.

"Plan je da se nafta, prirodni gas, đubrivo i svi proizvodi iz Zaliva transportuju kroz moreuz", rekao je američki ministar energetike Kris Rajt za "Foks njuz" prošle nedelje. "Jedan veliki tanker je već prošao kroz moreuz bez ikakvih problema."

Ispostavilo se da je tanker na koji je Rajt mislio bio iranski.