Iranska vojska zaklela se na osvetu zbog ubistva šefa bezbednosti Alija Laridžanija u izraelskom vazdušnom napadu, a komandant iranske vojske je pretio da će pokrenuti "odlučnu i žalosnu" odmazdu.
U napadima je danas poginuo i iranski ministar obaveštajnih poslova Sejed Ismail Hatib za šta vlasti u Teheranu optužuju "američko-cionističkog neprijatelja", javlja Tasnim.
Izvedeno je i više napad na energetska postrojenja u više zemalja Persijskog zaliva, a gorelo je i najveće postrojenje za tečni rirodni gas u Kataru.
Teheran najavio upotrebu novog oružja protiv SAD i Izraela, a ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da se stav Irana protiv razvoja nuklearnog oružja neće se značajno promeniti.
Izraelski napadi na stambene zgrade i civilnu infrastrukturu u Libanu mogu se smatrati ratnim zločinima, saopštila je kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava.
Takođe, Donald Tramp je nastavio da napada saveznike NATO-a, tvrdeći da im ne treba njihova pomoć u ratu protiv Irana nakon što ih je pritisnuo da pomognu SAD da obezbede Ormuski moreuz. On im je zapretio i da bi uskoro mogao okončati operacije u Iranu, a njima ostaviti "tzv. Ormuski moreuz" da se oni njime bave.
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je saučešće novom ajatolahu zbog smrti Alija Laridžanija, nazivajući preminulog iranskog zvaničnika iskrenim prijateljem Rusije.
Sve vesti o ratu na Bliskom istoku pratite u blogu na RT Balkan.
18. mar 2026 • 22:22
Požar na najvećem svetskom kompleksu za tečni prirodni gas nakon iranskih napada
Veliki požar izbio je nakon iranskog napada na najveći svetski kompleks za tečni prirodni gas u katarskoj luci Ras Lafan. Nakon napada Katar je proglasio dva iranska atašea "personama non grata"saopštilo je katarsko Ministarstvo spoljnih poslova.
MSP Katara nazvalo je napad "opasnom eskalacijom, flagrantnim kršenjem suvereniteta i direktnom pretnjom nacionalnoj bezbednosti i regionalnoj stabilnosti".
Cena nafte ponovo skače: Sada je veća od 110 dolara po barelu
Iran ne namerava da se preda
Momentalni odgovor Irana: Gori u Kataru, Saudijskoj Arabiji, UAE...
Energetska postrojenja u više zemalja Persijskog zaliva bila su meta raketnih napada, a u mnogima je došlo požara, poput onog u Kataru, preneo je Si-En-En.
Katarski PVO sistemi uspešno su presreli četiri od pet balističkih raketa ispaljenih na tu zemlju iz Irana, pri čemu je peta balistička raketa uspela da pogodi industrijski grad Ras Lafan i prouzorkuje veliku štetu, preneo je Rojters pozivajući se na neimenovani izvor.
Do napada je došlo nakon što je Iranska revolucionarna garda (IRGC) najavila uzvratne udare nakon napada izraelske vojske na iransko gasno polje Južni Pars, pri čemu iranske snage nisu preuzele odgovornost za napad.
Katarsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da timovi civilne zaštite reaguju na požar u industrijskom gradu Ras Lafan, ključnom postrojenju za preradu prirodnog gasa i temelju katarske ekonomije, "nakon iranskog napada".
Prethodno je evakuisano sve osoblje infrastrukturnih obejkata u Ras Lafanu koji služe za preradu tečnog naftnog gasa (LNG).
Nakon izraelskog napada na Južni Pars, iranska vojska je saopštila da će Iran kao odgovor, napasti naftnu i gasnu infrastrukturu u Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da je osam balističkih raketa lansiranih ka Rijadu presretnuto i uništeno, ali da su ostaci projektila pali na nekoliko kvartova prestonice.
Saudijska civilna odbrana kasnije je saopštila da su četiri stanovnika Rijada ranjena i da je prijavljena manja materijalna šteta nakon što su ostaci presretanja balističke rakete pali u stambenu zonu u Rijadu. Ranije je ministarstvo saopštilo da je protivvazdušna odbrana Kraljevine reagovala na balističku pretnju u Rijadu.
"Četiri osobe su ranjene i prouzrokovana je manja materijalna šteta nakon pada delova presretnute balističke rakete", navodi se u objavi civilne odbrane.
Ovaj napad se dogodio tokom održavanja regionalnog ministarskog sastanka arapskih i islamskih ministara spoljnih poslova u Saudijskoj Arabiji, održanim radi koordinacije odgovora na brz razvoj događaja u regionu i iranske napade na države Persijskog zaliva.
Ministarstvo je takođe saopštilo da su saudijske snage presrele i uništile dron koji je ciljao gasno postrojenje u Istočnoj provinciji, navodeći da nije prijavljena materijalna šteta.
Putin izrazio saučešće iranskom ajatolahu zbog smrti Laridžanija
Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin izrazio je saučešće iranskom ajatolahu Modžtabi Hamneiju povodom pogibije Alija Laridžanija, saopštila je državna televizijsko-radijska kompanija IRIB.
"Vaša ekselencijo, primite duboko saučešće povodom pogibije sekretara Visokog saveta nacionalne bezbednosti Islamske Republike Iran Alija Laridžanija", navodi se u Putinovoj poruci.
Prethodno je saučešće izjavio i predsednik Ruske dume Vjačeslav Volodin.
Iranski državni mediji potvrdili su da je Laridžani ubijen, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana.
U saopštenju saveta se navodi da je Laridžani poginuo zajedno sa sinom, još jednim zvaničnikom i grupom telohranitelja.
Pezeškijan: Napad na Južni Pars samo će zakomplikovati situaciju
Iranski predsednik Masud Pezeškijan osudio je napade Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na gasno polje Južni Pars, ocenivši da napad neće ništa doneti ni SAD ni Izraelu.
"Snažno osuđujem napad na iransku energetsku infrastrukturu. Takvi činovi agresije neće ništa doneti cionističko-američkom neprijatelju i onima koji ih podržavaju. Ovo će zakomplikovati situaciju i može imati nekontrolisane posledice koje mogu da utiču na čitav svet", napisao je Pezeškijan na svom nalogu na mreži Iks.
Nakon napada, iranska državna televizija IRIB objavila je pretnju vojske te zemlje da će Iran, kao odgovor na izraelske napade na gasno polje Južni Pars, napasti naftnu i gasnu infrastrukturu u Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
"Ranije smo upozoravali da će, ako iranska energetska postrojenja budu napadnuta, Iran eskalirati rat na nove načine", saopštio je ujedinjeni štab iranskih oružanih snaga, Hatam al Anbija.
Izrael nastavlja sa likvidacijama: Ubijen novi komandant iranske paravojne milicije Imam Hosein
Hasan Ali Marvan, komandant iranske borbene jedinice Imam Hosein, paravojne fromacije koja deluje zajedno sa Hezbolahom, ubijen je u izraelskom vazdušnom napadu u Bejrutu, saopštila je izraelska vojska.
Marvan je ubijen u utorak, nedelju dana nakon što je u izraelskom vazdušnom napadu likvidiran njegov prethodnik Ali Musalam Tabadža, prenosi "Tajms of Izrael".
Izraelska vojska je saopštila da je Marvan, koji je ranije služio kao operativni oficir paravojne fromacije Imam Hosein, stupio na položaj komandanta nakon ubistva svog prethodnika Alija Musalama Tabadže prošle srede u Bejrutu.
Tabadža, prethodni komandant te paravojne milicije, stupio je na dužnost nakon što je komandanta koji je komandovao formacijom Imam Hosein pre njega Izrael likvidirao u oktobru 2024. godine.
Direktor CIA pokušao da umeša Rusiju u rat na Bliskom istoku
Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džon Retklif potvrdio je da Iran traži obaveštajnu pomoć od Rusije, Kine i drugih američkih rivala, dok američka i izraelska vojska nastavljaju vazdušne napade na ciljeve u toj zemlji.
"Iranci traže obaveštajnu pomoć od Rusije, Kine i drugih protivnika Sjedinjenih Američkih Država, a o tome da li te zemlje (pružaju pomoć) možemo razgovarati u poverljivom delu", rekao je Retklif tokom saslušanja Odbora za obaveštajne poslove Senata o međunarodnim pretnjama.
Na pitanje senatora Džeka Rida, da li je CIA napravila procenu i da li je analizirala komunikacije između Irana i ovih zemalja, Retklif je rekao da zna "odgovor" i da će "rado o tome razgovarati" privatno sa njim.
Slično je na pitanje na istom saslušanju ranije danas odgovorila direktorka Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard, koja je kazala da "ako ima deljenja" obaveštajnih podataka između Rusije i Kine sa Iranom, o tome može da govori na zatvorenoj sednici.
Na pitanje senatora Angusa Kinga, o novinskim izveštajima da Rusija pruža obaveštajnu pomoć Iranu, uključujući satelitske snimke, Gabard je kazala da, prema Pentagonu, "bilo kakva podrška koju Iran eventualno dobija" ne sprečava efekte američkih operacija.
Specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Bliski istok Stiv Vitkof rekao nedavno da su mu ruski zvaničnici tokom telefonskog razgovora rekli da nisu delili obaveštajne podatke sa Iranom, kako bi im pomogli da gađaju pripadnike američkih snaga i njihove položaje na Bliskom istoku.
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragkči rekao je ranije da Iran i Rusija imaju "veoma dobro partnerstvo", ali je odbio da potvrdi da Rusija pruža Iranu obaveštajnu pomoć.
Više od 20.000 pomoraza zaglavljenih u Persijskom zalivu, UN traži bezbedan koridor
Bahrein, Japan, Panama, Singapur i Ujedinjeni Arapski Emirati podneli su na sastanku upravnog saveta Međunarodne pomorske organizacije (IMO) u Londonu predlog da se obezbedi bezbedan pomorski koridor za oslobađanje oko 20.000 pomoraca koji su zaustavljeni u Persijskom zalivu, prenosi Tajms of Izrael.
Stotine brodova je spustilo sidra u Persijskom zalivu otkako je Teheran zapretio da će napasti brodove koji pokušavaju da ga napuste preko Ormuskog moreuza.
Predlog pet zemalja, kojim se poziva da IMO, koji je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija odgovorna za bezbednost i sigurnost brodarstva, izradi okvir za "bezbedan pomorski koridor", podržale su Sjedinjene Američke Države.
"Svrha ovog okvira bila bi da se olakša bezbedna evakuacija trgovačkih brodova. Ova mera ima za cilj zaštitu života pomoraca", navodi se u podnetom predlogu.
Generalni sekretar IMO Arsenio Domingez rekao je delegatima da je najmanje sedam mornara na trgovačkim brodovima do sada poginulo u sukobu.
Domingez je kazao da mornari na trgovačkim brodovima ne smeju "postati žrtve širih geopolitičkih tenzija".
Sednica Saveta IMO nastavlja se u četvrtak.
Iran je u posebnom podnesku IMO naveo da su iranske vlasti nastavile da pružaju humanitarnu pomoć i podršku pomorcima i brodovima u Persijskom zalivu i u Ormuskom moreuzu.
Samo 350 metara delilo je svet od nuklearne katastrofe
Generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Grosi izjavio je da ta agencija može da potvrdi da je u napadu projektilom tokom protekle noći "pogođena i uništena struktura udaljena 350 metara od reaktora nuklearne elektrane Bušer" u Iranu.
"Iako nije bilo oštećenja na samom reaktoru niti povreda osoblja, svaki napad na ili u blizini nuklearnih elektrana krši sedam neophodnih stubova koji se odnose na osiguravanje nuklearne bezbednosti tokom oružanog sukoba, a to nikada ne bi trebalo da se dogodi", naveo je Grosi u objavi na platformi Iks.
Iranska Organizacija za atomsku energiju saopštila je juče da je projektil pogodio okolinu nuklearne elektrane u lučkom gradu Bušeru, juče oko 19.00 časova po lokalnom vremenu.
Na objektu nuklearne elektrane, koja se gradi uz rusku pomoć, nije bila prijavljena nikakva šteta.
Bušer je prva iranska nuklearna elektrana koja je počela sa radom 2011. godine, a izgradnja još dva bloka je obustavljena zbog vojnog sukoba na Bliskom istoku.
Ko je bio Ali Laridžani?
Ubistvo sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost udarac je ne samo za Iran, već i za one koji su u njega pucali, jer je nestao čovek koji je razumeo da je istovremeno moguće voditi rat i tražiti izlaz iz njega.
Filozof po obrazovanju, bezbednjak po funkciji, pragmatičar po reputaciji – šef bezbednosti Irana Ali Laridžani ubijen je juče sa svojim sinom Mortezom u američko-izraelskom napadu.
Sa Laridžanijem nije nestao samo još jedan visoki iranski zvaničnik, otišao je čovek koji je decenijama stajao na raskršću bezbednosti, politike i diplomatije. Bio je jedan od retkih ljudi u vrhu vlasti koji je istovremeno umeo da govori i jezikom moći i jezikom razuma; dovoljno tvrd da pripada sistemu i dovoljno pronicljiv da razume cenu svakog rata.
Velika eskplozija u Rijadu
Rakete su pogodile više ciljeva u prestonici Saudijske Arabije.
Ajatolah Modžtaba Hamnei: Zločinačke ubice moraju da plate za ubistvo Laridžanija
Novi vrhovni vođa Irana, ajatolah Modžtaba Hamnei, saopštio je da je vest o smrti iranskog šefa bezbednosti Alija Laridžanija primio sa "velikim žaljenjem" i da će za njegovu smrt platiti "zločinačke ubice".
U saopštenju, koje je prenela iranska novinska agencija Tasnim, Hamnei je rekao da je Laridžani bio "inteligentna, posvećena osoba" i istaknuta ličnost u iranskom političkom establišmentu.
"Atentat na takvu ličnost nesumnjivo pokazuje obim njegovog značaja i mržnju neprijatelja islama prema njemu. Antiislamisti bi trebalo da znaju da prolivanje ove krvi u podnožju drveta islamskog sistema samo ga čini jačim, i, naravno, svaka krv ima cenu koju zločinačke ubice mučenika moraju uskoro da plate", kazao je Hamnei, prenosi Al Džazira.
Ajatolah Modžtaba Hamnei je saopštenje izdao skoro 24 sata nakon što je njegova vlada potvrdila da je Laridžani ubijen u američko-izraelskom napadu.
Dmitrijev otkriva namere Zapada
Tramp upozorio partnere i budale: Možemo da završimo sa Iranom i ostavimo vam Ormuz
Američki predsednik Donald Tramp uputio je oštru poruku saveznicima, navodeći da Sjedinjene Američke Države mogu da završe sa iranskom "terorističkom državom" i da ostave saveznicima da sami budu odgovorni za Ormuski moreuz, koji su blokirale iranske snage.
"Pitam se šta bi se desilo kada bismo 'završili' sa onim što je ostalo od iranske terorističke države i dozvolili zemljama koje ga koriste, a mi ne, da budu odgovorne za takozvani 'moreuz'", upitao je Tramp u objavi na društvenoj mreži Trut soušal.
Tramp je ocenio da bi "to brzo aktiviralo" neke od američkih neodgovornih "saveznika".
"Zapamtite, za sve te apsolutne 'budale' napolju, Iran svi smatraju državom koja je sponzor terora broj jedan. Brzo ih ukidamo", zaključio je Tramp.
Tramp je poslednje upozorenje saveznicima objavio dan nakon što je optužio većinu država članica NATO da odbijaju da podrže tekuću vojnu operaciju Vašingtona protiv Irana, uprkos tome što podržavaju njen širi cilj.
Tramp morao da popusti: Šta je Džounsov zakon i kakav uticaj ima na tržište nafte
Američki predsednik Donald Tramp izdao je 60-dnevno izuzeće od američkog zakona o brodarstvu, u pokušaju da stabilizuje tržište nafte usred rata sa Iranom, potvrdila je Bela kuća za Si-En-Bi-Si.
Odluka predsednika Trampa da izda 60-dnevno izuzeće od Džounsovog zakona samo je još jedan korak ka ublažavanju kratkoročnih poremećaja na tržištu nafte, dok američka vojska nastavlja da ispunjava ciljeve operacije "Epski bes" u Iranu, izjavila je portparol Bele kuće Kerolajn Levit.
Levit je na platformi Iks navela da će ta Trampova odluka "omogućiti da vitalni resursi poput nafte, prirodnog gasa, đubriva i uglja slobodno teku do američkih luka tokom šezdeset dana", kao i da američka administracija ostaje posvećena daljem jačanju "kritičnih lanaca snabdevanja".
Zakon o trgovačkoj mornarici iz 1920. godine, koji se naziva i Džounsov zakon, jeste američki savezni zakon koji zahteva da se roba koja se prevozi između američkih luka prevozi brodovima koji su izgrađeni u Sjedinjenim Američkim Državama, u vlasništvu američkih državljana i čija je posada sastavljena od najmanje 75 odsto Amerikanaca.
Zakon reguliše domaću pomorsku trgovinu tako što podstiče domaću brodarsku industriju i trgovačko pomorstvo za nacionalnu odbranu, a Ministarstvo unutrašnje bezbednosti ili odbrane SAD može proglasiti izuzeće od ovog zakona u interesu nacionalne odbrane, posebno u vanrednim situacijama.
Reakcija iz Moskve
NATO se uključuje u otvaranje Ormuskog moreuza: Šta je rekao Mark Rute
Saveznici u NATO-u razmatraju kako bi zajednički mogli da omoguće ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, izjavio je generalni sekretar Alijanse Mark Rute.
"Svi se, naravno, slažemo da trgovina mora ponovo da se odvija. Koliko znam, saveznici sarađuju i razgovaraju o tome kako da se to postigne. Zajednički rade na pronalaženju rešenja", rekao je Rute novinarima tokom posete Norveškoj, prenosi Rojters.
Iran je zatvorio Ormuski moreuz usred američko-izraelskog rata protiv Teherana.
Iranske snage su napale brodove u uskom kanalu između Irana i Omana, prekidajući petinu globalnog snabdevanja naftom.
Nova iranska odmazda: Zbog gasnog polja na meti Katar, Saudijska Arabija i UAE
Iranska državna televizija (IRIB) objavila je pretnju vojske te zemlje da će Iran, kao odgovor na izraelske napade na gasno polje Južni Pars, napasti naftnu i gasnu infrastrukturu u Kataru, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
"Ranije smo upozoravali da će, ako iranska energetska postrojenja budu napadnuta, Iran eskalirati rat na nove načine", saopštio je ujedinjeni štab iranskih oružanih snaga, Hatam al Anbija.
U raketnim napadima ranije tokom dana oštećeno je više objekata u Specijalnoj ekonomskoj energetskoj zoni Južni Pars, prenela je iranska agencija Tasnim.
Nalazište Južni Pars je najveća poznata rezerva gasa na svetu i obezbeđuje oko 70 procenata iranskog domaćeg prirodnog gasa.
Iran, koji deli ogromno nalazište deli sa Katarom, razvio je infrastrukturu na gasnom polju sa svoje strane od kraja 1990-ih.
Iran potvrdio smrt ministra obaveštajne službe Esmaila Hatiba
Iranski ministar obaveštajnih poslova Sejed Ismail Hatib poginuo je u napadu za koji vlasti u Teheranu optužuju "američko-cionističkog neprijatelja", javlja Tasnim.
U istom napadu ubijeni su i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani i bivši komandant ratnog vazduhoplovstva Irana Aziz Nasirzadeh, kao i pojedini članovi njihovih porodica i pratećeg tima.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je saučešće građanima, navodeći da je reč o "kukavičkom ubistvu" i istakao da će njihov put biti nastavljen "još snažnije nego ranije".
Hatib je bio na čelu Ministarstva obaveštajnih poslova od 2021. godine, tokom mandata bivšeg predsednika Ebrahima Raisija, a funkciju je zadržao i u aktuelnoj vladi.
Prethodno je obavljao više bezbednosnih i pravosudnih funkcija, uključujući rad u strukturama povezanima sa vrhovnim verskim vođom Irana i institucijama pravosuđa.
Merc: Nemačka ne namerava da šalje brodove u Ormuski moreuz, ovo nije naš rat
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da Nemačka ne namerava da učestvuje u obezbeđivanju brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, uprkos eskalaciji sukoba u Iranu i rastu cena goriva.
"Ovo nije naš rat", naglasio je Merc i dodao da odgovornost za trenutnu krizu u regionu leži na iranskom režimu, ali da se nada da će iranski narod moći da preuzme sudbinu u svoje ruke, prenosi "Bild".
Kad je reč o odnosima sa SAD u okolnostima krize zbog rata u Iranu, rekao je da Nemačka deli važne ciljeve sa SAD, ali da se neće ustručavati da kaže gde stvari vidi drugačije i gde imaju različite interese.
"Takvo partnerstvo mora biti u stanju da to izdrži, inače to nije partnerstvo", rekao je Merc, istakavši da EU ima interes da se rat na Bliskom istoku brzo završi.
Nemački kancelar je kritikovao američki pristup u regionu Zaliva.
"Do danas ne postoji ubedljiv plan kako bi ova operacija mogla da uspe. Vašington nas nije konsultovao. Savetovali bismo da se ne preduzima ovakav postupak kako se trenutno sprovodi", rekao je on, uz napomenu da Nemačka ipak stoji iza svog partnerstva sa SAD.
"Potrebno nam je", kazao je Merc.
Katar osudio izraelski napad na iransku gasnu infrastrukturu
Katar je osudio izraelski napad na iransko gasno polje Južni Pars, nazivajući ga "opasnim i neodgovornim".
Izraelsko ciljanje objekata povezanih sa iranskim naftnim poljem Južni Pars, produžetkom katarskog Severnog naftnog polja, predstavlja opasan i neodgovoran korak usred trenutne vojne eskalacije u regionu", objavio je portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova Madžed el Ansari na Iksu..
On je upozorio da ciljanje energetske infrastrukture predstavlja pretnju globalnoj energetskoj bezbednosti, kao i narodima regiona i njegovoj okolini" i pozvao sve strane na ciljaju "vitalne objekte".
Ženska fudbalska reprezentacija se konačno vratila u Iran
Članice ženske fudbalske reprezentacije Irana i njihovo pomoćno osoblje vratili su se u zemlju, nakon učešća na azijskom kupu u Australiji, i nakon informacija da će u toj zemlji dobiti azil, javila je danas iranska novinska agencija Fars.
Snimci agencije prikazuju kako članice reprezentacije dočekuju zvaničnici i javnost na granici Turske i Irana.
Nakon što su zapadni mediji pisali da su odbile da pevaju iransku himnu na utakmici, šest fudbalerki i jedan član pomoćnog osoblja prihvatili ponudu za azil u Australiji, navodeći da će imati bezbednosne probleme ako se vrate u Iran. Međutim, njih pet su se predomislilo i sa ostatkom ekipe su se vratile kući.
Iranska novinska agencija Tasnim je prenela da će ceremonija svečanog dočeka fudbalerki biti održana sutra uveče u Teheranu.
IAEA ne zna šta Iran ima u nuklearnom kompleksu u Isfahanu
Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi izjavio je danas da je toj agenciji nepoznat status novog iranskog postrojenja za obogaćivanje uranijuma u podzemnom nuklearnom kompleksu u Isfahanu.
"Postrojenje je podzemno, ali još ga nismo posetili", rekao je Grosi, koji se nalazi u Vašingtonu gde će razgovarati sa zvaničnicima administracije američkog predsednika Donalda Trampa, prenosi Rojters.
Zbog otkazane posete, Agencija ne zna "da li je reč samo o praznoj hali, da li postoje betonske podloge spremne za postavljanje centrifuga - mašina koje obogaćuju uranijum za elektrane i nuklearno oružje, ili su neke centrifuge već instalirane".
"Mnogo je pitanja na koja ćemo moći da damo odgovore tek kada budemo u mogućnosti da se vratimo tamo", rekao je Grosi.
Hitno upozorenje Teherana: IRGC najavio napade na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji, UAE i Katar
Korpus iranske islamske revolucionarne garde (IRGC) objavio je hitno upozorenje da se građani evakuišu iz oblasti naftnih postrojenja u Saudijskoj Arabiji, UAE i Kataru, jer su to legitimne mete koje će biti napadnute u narednim satima.
U saopštenju IRGC koje prenosi agencija Tasnim, navodi se da se stanovnici oko objekata, uključujući rafineriju "Samref" u Saudijskoj Arabiji, gasno polje "Al Hosn" u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, petrohemijski kompleks "Al Džubail" u Saudijskoj Arabiji, petrohemijski kompleks "Masaid" i holding kompaniju "Masaid" (povezanu sa Ševronom) u Kataru, kao i rafineriju "Ras Lafan" (faze 1 i 2) u Kataru evakuišu iz tih oblasti.
"Ovi centri su postali direktne i legitimne mete i biće napadnuti u narednim satima. Stoga se od svih građana, stanovnika i zaposlenih traži da odmah napuste ova područja i bez odlaganja se udalje na bezbednu udaljenost", ističe se u upozorenju.
U saopštenju IRGC naglašeno je da su "ranije vaši vladari dobijali jasna i višestruka upozorenja o ulasku na ovaj opasan put i kockanju sa sudbinom svojih naroda".
Stručnjak za energetiku: Duža blokada Ormuskog moreuza znači budžetski deficit i za SAD
Iranski stručnjak u oblasti energetske ekonomije Mamduh Salameh izjavio je danas da bi, ukoliko bi Ormuski moreuz bio zatvoren dva meseca, šteta po svetsku ekonomiju dostigla oko pet biliona dolara.
On je rekao da bi ova situacija, takođe, mogla značajno da poveća budžetski deficit američke vlade, prenosi Tasnim.
Salameh veruje da će SAD biti primorane da štampaju novac bez pokrića kako bi nadoknadile ovaj finansijski jaz, koji će ne samo pogoršati domaću inflaciju, već će i nametnuti veliki pritisak na celu globalnu ekonomiju.
Odbacujući ideju da su SAD imune na krizu zbog svoje samodovoljnosti u nafti, ekonomski analitičar je objasnio da, uprkos svojoj poziciji najvećeg svetskog proizvođača nafte, ta zemlja i dalje uvozi oko osam miliona barela nafte dnevno i ne može da se zaštiti od fluktuacija i naglih poskupljenja na svetskom tržištu.
Salameh se osvrnuo i na politiku američkog predsednika Donalda Trampa, rekavši da je on stalno tražio od saveza OPEK+ da poveća proizvodnju i zadrži cenu u rasponu od 49 do 60 dolara, ali da su se sada cene udvostručile.
On je istakao da američka vojska ne može da otvori Ormuski moreuz.
"Da su SAD imale mogućnost da silom otvore ovaj moreuz, verovatno bi to učinile odmah. Međutim, realnost je takva da bi slanje mornaričke flote da prati tankere izložilo brodove dometu iranskih raketa i predstavljalo bi veliki rizik", istakao je Salameh.
Salameh je naveo da će kontinuirani poremećaji snabdevanja naftom gurnuti globalni ekonomski rast u duboku recesiju.
Vadeful: Nemačka želi da vidi promenu unutar Irana
Nemačka želi da vidi promenu unutar Irana, ali ta promena neće da bude postignuta vojnim sredstvima spolja, izjavio je danas u Berlinu ministar spoljnih poslova Nemačke Johan Vadeful.
"S obzirom na brutalnost i nemilosrdnost ovog režima, poželjno je da dođe do promene režima", rekao je nemački ministar spoljnih poslova na konferenciji za novinare sa svojim francuskim kolegom Žan-Noel Baroom.
On smatra da to mora da se razvije iznutra, u zemlji i kako je naveo, srećom postoje pozitivni pokušaji u tom pravcu.
Vadeful je istakao da je Nemačka u razgovorima sa iranskom opozicijom.
Izrael gađao najveće rafinerija za preradu gasa u Iranu
Izraelske vazdušne snage pogodile su rafineriju "Asaluje" na jugu Iran, potvrdio izraelski zvaničnik, prenosi "Tajms of Izrael".
Pogođena su skladišta i gasna postrojenja, prenosi "Fars".
Ova rafinerija je direktno povezana sa gasnim poljem Južni Pars.
Iran upozorio SAD da će se suočiti sa "novim Vijetnamom" ukoliko pošalju vojsku
Zamenik ministra spoljnih poslova Irana Said Hatibzadeh upozorio je Sjedinjene Američke Države da će se suočiti sa "novim Vijetnamom" ukoliko pošalju kopnene snage u Iran.
U izjavi za Skaj njuz, Hatibzadeh je rekao da je Iran spreman da se bori koliko bude potrebno i da trenutno nije fokusiran na diplomatsko rešenje, prenosi Tanjug.
Iako nije isključio mogućnost pregovora, Hatibzadeh je rekao da je poruka američkom predsedniku Donaldu Trampu jasna.
"Samo pročitajte šta se dogodilo u Vijetnamu", poručio je on.
Zamenik iranskog ministra je upozorio da bi američki vojnici mogli da dožive sličnu sudbinu.
"Oni koji su ih uvukli u ovaj rat mogu da ih uvuku i u močvaru", kazao je Hatibzadeh.
"Vašington post": SAD naredile svojim ambasadama širom sveta da preispitaju bezbednost
Stejt Department naložio je svim američkim ambasadama i diplomatskim predstavništvima širom sveta da "odmah" izvrše procenu bezbednosti, zbog aktuelne situacije na Bliskom istoku i potencijalnog širenja sukoba iz Irana, navodi se u direktivi poslatoj u utorak, u koju je imao uvid "Vašington post".
U dokumentu se ističe da je potrebno sazvati multidisciplinarne timove za vanredne situacije (EAC)), kako bi se identifikovale pretnje i preispitala "bezbednosna pozicija".
Depešu je potpisao državni sekretar SAD Marko Rubio, a predložio je podsekretar za upravu Džejson Evans.
Prethodnih nedelja slični nalozi poslati su ambasadama u regionu, ali ovo je prvi put da je obuhvaćena cela globalna mreža američkih diplomatskih predstavništava, navodi "Vašington post".
Orban: Rat u Iranu mogao bi da pogorša migrantsku krizu
Mađarski premijer Viktor Orban upozorio je da bi rat u Iranu mogao da pogorša migrantsku krizu u Evropi i istakao potrebu za "ličnim liderstvom" u Evropi.
U svom prvom intervjuu za britanske medijee, Orban je naveo da sukob između Irana, SAD i Izraela može da ima dva ključna efekta: povećanje migracija i rast cena energije zbog poremećaja u snabdevanju.
"Mislim da sada imamo dve teškoće koje nam prete zbog tog sukoba. Jedna je migracija, a drugo je energija. I uticaj ovog rata na snabdevanje energijom i cenu energije. Dakle, ove dve krize bi mogle da nastanu ili bi mogle da budu stvorene kao rezultat previranja", rekao je on za GB News, prenosi Tanjug.
Orban je kritikovao zapadnu elitu zbog oslanjanja na institucije "umesto na odlučne i hrabre lidere", ističući da je prepoznao predsednika SAD Donalda Trampa kao potencijalnog lidera koji može "promeniti koncept zapadnog liderstva".
Predsednik mađarske vlade je rekao da je još prerano za ocenu da li američki udari vode ka ratu ili miru, dodajući da je potrebno vreme da se "razume motivacija SAD".
"Pitanje je da li je započeo rat ili mir. To još nije odlučeno. Jer, ako sam jasno razumeo njegove namere, koje se zasnivaju na mom razgovoru sa njim pre nekoliko nedelja u Vašingtonu, njegovo shvatanje je da je Iran izvor rata. Mislim da nam je potrebno neko vreme da shvatimo da li se napadima na Iran krećemo ka miru ili suprotno. Prerano je reći", istakao je on.
On je otkrio, kako kaže, "svoju jednoslovnu tajnu za postizanje nulte migracije u Mađarskoj" i ukazao na princip koji smatra ključnim za kontrolu granica.
Iran je gađao izraelske avione za dopunjavanje goriva na aerodromu Ben Gurion
Iran je gađao izraelske avione za dopunjavanje goriva na aerodromu Ben Gurion, kao odgovor na atentat na Alija Laridžanija, saopštila je Revolucionarna garda.
Kac: Ubijen ministar obaveštajnih službi Irana
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac saopštio je da je iranski ministar obaveštajnih službi, Esmail Hatib, ubijen u napadima tokom noći.
"Na današnji dan očekuju se značajna iznenađenja na svim poljima koja će eskalirati rat koji vodimo protiv Irana i Hezbolaha u Libanu", rekao je Kac tokom brifinga sa vojnim zvaničnicima, prenose izraelski mediji.
Sahrana Laridžanija
Pogrebne ceremonije održane su u Teheranu za više iranskih zvaničnika i članova posade razarača Dena koji su poginuli u nedavnim napadima, među kojima je i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani, prenela je agencija Tasnim.
Ceremonija je održana na ruti od Trga revolucije do groblja Behešt Zahra, uz prisustvo velikog broja građana, porodica poginulih, kao i državnih i vojnih zvaničnika.
Laridžani je poginuo u napadu koji se pripisuje Izraelu, a u napadu stradali su i njegov zamenik Alireza Bajati, njegov sin Morteza Laridžani i više telohranitelja.
Tokom ceremonije odata je počast i vođi organizacije Basidž, Golamrezi Sulejmaniju, koji je takođe poginuo u napadu, prenosi Tanjug.
Sahrana je održana i za poginule članove posade razarača Dena, koji je, prema izveštaju, napadnut tokom povratka iz Indije gde je učestvovao u međunarodnoj pomorskoj vežbi krajem februara.
U napadu je poginulo 104 članova posade, 32 osobe su povređene, dok su tela 84 poginula mornara vraćena u Iran i danas sahranjena u Teheranu, nakon oproštajne ceremonije kojoj su građani prisustvovali prethodne večeri.
Ruska Duma izrazila saučešće povodom smrti Laridžanija
Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin izrazio je najdublje saučešće Mohamedu Bageru Galibafu, predsedniku Islamske konsultativne skupštine Islamske Republike Iran, povodom smrti Alija Ardašira Laridžanija, sekretara Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, u vazdušnom napadu na Teheran.
Opširnije pročitajte OVDE.
SAD planiraju proizvodnju modifikovane verzije "šahida"
SAD planiraju masovnu proizvodnju modifikovanih iranskih dronova "šahid". Ideja je da se masovno proizvode. Američka verzija dronova zove se "lukas".
Američki nosač aviona "Džerald R. Ford" na popravci
Požar na brodu USS "Džerald R. Ford", u kojem su povređeni mornari i uništeno 100 kreveta, najnovija je nezgoda koja je pogodila najveći nosač aviona na svetu tokom maratonskog raspoređivanja za koje neki tvrde da je poljuljalo moral posade.
Na moru skoro devet meseci, a trenutno stacioniran u Crvenom moru kako bi podržao rat protiv Irana, nosač će navodno isploviti ka Kritu na popravke.
Dužina raspoređivanja pokrenula je pitanja o moralu mornara na brodu i spremnosti ratnog broda.
Opširnije pročitajte OVDE.
Šta (ni)je Vašington naučio iz prethodnih lekcija
Rat koji su SAD i Izrael pokrenuli protiv Irana pokazuje da Vašington ništa nije naučio iz prethodnih lekcija na osnovu rezultata svoje politike promene režima na Bliskom istoku, uglavnom sprovedenih u pokušaju da se osigura dugoročna bezbednost Izraela, napisao je u autorskom tekstu za RT bivši indijski ministar spoljnih poslova Kanval Sibal.
Opširnije pročitajte OVDE.
Teheran najavio upotrebu novog oružja protiv SAD i Izraela
Iranski vojni zvaničnici planiraju da upotrebe novo oružje protiv Sjedinjenih Država i Izraela, izjavio je portparol iranske vojske Mohamed Akraminija.
"U narednim danima koristićemo oružje koje ranije nismo koristili", rekao je on, prenosi iranski medij SNN.
Libansko Ministarstvo zdravlja: Deset ljudi poginulo u napadu na dva bejrutska naselja
Deset ljudi je poginulo, a 27 je ranjeno jutros tokom izraelskih vazdušnih napada na dva bejrutska naselja, saopštilo je libansko Ministarstvo zdravlja.
Iran: Izrael odgovoran za agresiju i smrt civila, UN treba da deluje
Iranski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Amir Said Iravani optužio je Izrael za "agresiju" protiv Irana, ubistvo civila i uništavanje civilne infrastrukture, pozivajući Savet bezbednosti da ispita kršenja međunarodnog prava i Povelje UN.
U pismu generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i predsedniku Saveta bezbednosti, Iravani je naveo da Povelja UN ne sme da bude oslabljenja normalizacijom upotrebe sile i agresije u regionu, preneo je Pres TV.
"Savet bezbednosti UN mora da prihvati svoju fundamentalnu odgovornost u zaštiti međunarodnog mira i istrazi ovih teških kršenja povelje UN i međunarodnog prava od strane SAD i izraelskog režima", naveo je Iravani.
Iran je istovremeno ponovio posvećenost međunarodnom pravu i zaštiti svog suvereniteta, nacionalnog integriteta i civila.
Prema pismu, od početka američko-izraelske vojne akcije 28. februara, ubijeno je najmanje 1.348 civila, uključujući 233 žene i 202 dece, a ranjeno je 17.000 osoba, prenosi Tanjug.
Uništeno ili oštećeno je više od 19.700 objekata civilne infrastrukture, uključujući stambene jedinice, poslovne zgrade, medicinske centre i škole.
Iranski zvaničnici su naglasili da su raketni i dron napadi na okupirane teritorije Izraela i američke baze "legitimna samoodbrana" i pozvali su UN da "osude agresiju i pozovu na odgovornost".
Oni se pozivaju na Član 51 Povelje UN, navodeći da Iran ima zakonsko pravo da se brani od "akata agresije".
Dron pogodio američku ambasadu u Bagdadu, čula se eksplozija
Američka ambasada u Bagdadu pogođena je rano jutros dronom, nakon čega je odjeknula eksplozija u toj oblasti, saopštili su bezbednosni izvori
Izvor iz bezbednosnih službi rekao je za irački portal Šafak da je napad bio usmeren na kompleks ambasade SAD u Zelenoj zoni Bagdada, prenosi Tanjug.
Izvor je napomenuo da sistemi protivvazdušne odbrane nisu uspeli da neutrališu dron.
"Rosatom": Rusija kategorično osuđuje napad na nuklearnu elektranu "Bušer"
Rusija kategorično osuđuje napad na iransku nuklearnu elektranu "Bušer" i poziva da se preduzmu svi napori za deeskalaciju situacije u ovoj oblasti, rekao je Aleksej Lihačov, generalni direktor državne korporacije "Rosatom".
"Naš principijelni stav je da je otvaranje vatre na operativne nuklearne elektrane flagrantno kršenje ključnih pravila i principa međunarodne bezbednosti", citirala je pres-služba državne korporacije Lihačova.
Juče je, u 18.11 po moskovskom vremenu, u neposrednoj blizini operativnog energetskog bloka elektrane "Bušer" u Iranu, zabeležen prvi udar od početka sukoba, istakao je Lihačov.
Izrael bombardovao Bejrut bez upozorenja
U novom talasu izraelskih akcija, raketiran je centarlni deo Bejruta, prestonice Libana, što je drugi napad na ovo gusto naseljeno područje od ranog jutra, bez prethodnog upozorenja.
Cela jedna zgrada se srušila u Bejrutu nakon izraelskog vazdušnog udara, javljaju lokalni mediji.
Takođe, Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su pokrenule niz vazdušnih napada na infrastrukturu Hezbolaha na jugu Libana. Poginulo je najmanje šest osoba, prenosi RTS.
Sahrane Laridžanija i Sulejmanija biće održane danas
U Iranu će danas biti sahranjeni šef bezbednosti Ali Laridžani, kao i komandanta Basidža Golamrezu Sulejmanija, prenosi Al Džazira.
Obojica su poginuli u izraelskim vazdušnim napadima.
Saudijska Arabija oborila više dronova koji su ciljali diplomatsku četvrt u Rijadu
Ministarstvo odbrane saudijske Arabije saopštilo je da je oborilo više dronova koji su ciljali diplomatsku četvrt u glavnom gradu te zemlje Rijadu.
Kako je navedeno, saudijske snage su tokom proteklih sati oborile nekoliko dronova, od kojih su bar dva letela prema diplomatskom okrugu, prenosi Al Džazira.
Saudijske snage su takođe oborile i jednu balističku raketu, čiji su ostaci pali u blizini vazduhoplovne baze Princ Sultan, ali nisu izazvali nikakvu štetu.
Aragči: Iranski stav o nuklearnom oružju se neće značajno promeniti
Stav Irana protiv razvoja nuklearnog oružja neće se značajno promeniti, rekao je ministar spoljnih poslova Abas Aragči za Al Džaziru, upozoravajući da novi vrhovni vođa još uvek nije javno izrazio svoj stav o tom pitanju, preneli su iranski mediji.
Bivši vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei, koji je ubijen na početku američko-izraelskog rata protiv Irana, usprotivio se razvoju oružja za masovno uništenje u fatvi, odnosno verskom ediktu, izdatom početkom 2000-ih.
Ministarstvo zdravlja: 192 Izraelaca povređeno u poslednja 24 sata
Izraelsko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je 192 osobe primljeno u bolnice u poslednja 24 sata, od kojih su četiri umereno povređene, a većina sa lakšim povredama, prenosi Al Džazira.
U objavi na društvenoj mreži Iks, ministarstvo je saopštilo da je 3.727 ljudi primljeno u bolnice sa povredama od početka rata.
Aragči: Za Alija Laridžanija pronađena zamena
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da državni sistem nastavlja da funkcionipe i posle pogibije Alija Laridžanija i da je njemu odmah pronađena zamena.
"Ako ubiju nekog drugog, desiće se isto. Ako ubiju ministra spoljnih poslova, neko će preuzeti njegovu funkciju", rekao je ministar spoljnih poslova Abas Aragči u intervjuu za Al Džaziru.
Kako je dodao, nije mu jasno kako SAD i Izrael do sada nisu shvatili da Iran ima snažnu političku strukturu zasnovanu na uspostavljenim institucijama.
"Naravno, ljudi imaju određenu ulogu i svako u ovoj ili onoj meri ima uticaja, ali važna je održivost strukture političkog sistema Irana", naveo je on, prenosi Sputnjik.
Japan pozvao Iran da oslobodi prolaz kroz Ormuski moreuz
Japanski ministar spoljnih poslova Tošimicu Motegi rekao je u telefonskom razgovoru sa iranskim kolegom Abasom Aragčijem, da Iran treba da obustavi sve akcije koje ugrožavaju bezbedan prolaz kroz strateški važni Ormuski moreuz, saopštilo je japansko Ministarstvo spoljnih poslova.
U saopštenju se navodi da je Motegi pozvao Teheran da preduzme odgovarajuće mere kako bi se osigurala bezbednost svih brodova koji prolaze kroz Ormuski moreuz, koji je ključan za svetsku trgovinu naftom i gasom, i izrazio je zabrinutost zbog toga što je određeni broj brodova povezanih sa Japanom zadržan u Persijskom zalivu, prenosi Kjodo.
Japan se oslanja na Bliski istok za preko 90 procenata svog uvoza sirove nafte, od čega većina prolazi kroz uski moreuz prema Persijskom zalivu.
Ministarstvo je saopštilo da je Aragči objasnio stavove Irana, dok je Motegi, sa svoje strane, pozvao na prekid napada na civilne objekte i infrastrukturu na Bliskom istoku i zatražio da se oslobode dva japanska državljanina koji su trenutno pritvoreni u Iranu, prenosi Tanjug.
Dvojica ministara su se složili da nastave komunikaciju, kako bi pomogli da se situacija stavi pod kontrolu.
To je drugi razgovor između Motegija i Aragčija, otkako su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli vazdušne napade na Iran krajem februara i dogodio se samo nekoliko dana pre nego što će japanska premijerka Sanae Takaiči posetiti Vašington, gde će se sastati sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Izraelska vojska napala ciljeve Hezbolaha na jugu Libana
Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su pokrenule niz vazdušnih napada na infrastrukturu Hezbolaha na jugu Libana.
Vojska je prethodno izdala upozorenje na evakuaciju za grad Tir na južnoj obali Libana, preneo je Tajms of Izrael.
Prema navodima izraelske vojske, napadi su usledili nakon tog upozorenja i predstavljaju odgovor na veliku raketnu baražnu vatru Hezbolaha na sever Izraela tokom prethodne noći, prenosi Tanjug.
IRGC tvrdi da je napao više od 100 izraelskih ciljeva u Tel Avivu
Korpus Islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je napao više od 100 ciljeva u Tel Avivu u okviru 61. talasa operacije "Pravo obećanje 4", navodeći da je akcija izvedena kao odmazda za smrt bivšeg iranskog bezbednosnog zvaničnika Alija Laridžanija.
U saopštenju IRGC-a se navodi da su ciljevi gađani različitim tipovima raketa, uključujući "horamšahr-4", "kadr", "emad" i "heibar šekan", preneo je portal "Press tv".
IRGC tvrdi da su tokom napada pogođeni vojni i bezbednosni ciljevi u Tel Avivu, kao i da je došlo do delimičnog nestanka struje u gradu.
U saopštenju se navodi i da je u dosadašnjem toku operacije "Pravo obećanje 4" više od 230 Izraelaca ubijeno ili ranjeno.
Aragči: Rat protiv Irana nepravedan
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je sve više glasova u međunarodnoj zajednici koji ocenjuju da je rat protiv Irana nepravedan, uključujući evropske i američke zvaničnike.
On je u objavi na mreži Iks naveo da bi više članova međunarodne zajednice trebalo da sledi taj primer i javno iznese takav stav.
Takođe je upozorio da je talas globalnih posledica sukoba tek počeo i da će pogoditi sve, bez obzira na bogatstvo, veru ili rasu.
"Naš neprijatelj je jedan", napisao je Aragči, prenosi Tanjug.
Komandant IRGC-a najavio jače odmazdne napade protiv neprijatelja
Komandant Vazduhoplovnih snaga Korpusa Islamske revolucionarne garde (IRGC) Madžid Musavi najavio je da će iranske snage pojačati odmazdne napade protiv "protivnika zemlje".
U poruci upućenoj naciji, Musavi je naveo da će se "neprijateljsko nebo pretvoriti u još veći spektakl", ističući da planirana eskalacija predstavlja odgovor na zahteve javnosti da se neprijateljima zada snažniji udarac, prenosi Pres TV.
On je dodao da protivnici, kako tvrdi, nisu u stanju da nametnu poraz Iranu.
Njegova izjava je usledila u trenutku kada se u Iranu održavaju masovni skupovi podrške vlastima usred, kako navodi iranska strana, izraelsko-američkih napada na zemlju.
Iranske oružane snage su saopštile da su do sada izvele najmanje 60 talasa kontranapada na američke i izraelske ciljeve u regionu u okviru operacije "Pravo obećanje 4".
Prema tim navodima, među metama su bili Tel Aviv, Jerusalim, Haifa i Ber Ševa, kao i američke vojne pozicije u Kataru, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Jordanu, Saudijskoj Arabiji, Bahreinu i Kuvajtu.
Američki ratni brod "Tripoli" primećen kod Singapura na putu ka Bliskom istoku
Američki ratni brod "Tripoli" (LHA-7) primećen je kod Singapura dok se kreće ka Bliskom istoku, pokazali su podaci pomorskog praćenja.
Prema podacima AIS sistema u koji je uvid imao Si-En-En, brod se približavao Malajskom moreuzu na jugozapadnoj obali Južnog kineskog mora, prenosi Tanjug.
Ratni brodovi američke mornarice često plove sa isključenim AIS transponderima, ali ih u prometnim područjima ponekad uključuju radi bezbednijeg kretanja.
List "Volstrit džornal" objavio je da bi brod mogao da prevozi dodatne marince na Bliski istok, uključujući pripadnike 31. ekspedicione jedinice marinaca (MEU) sa sedištem na Okinavi.
Ta jedinica za brzo reagovanje broji oko 2.200 pripadnika, a raspoređivanje je, prema navodima izvora, naložilo američko Ministarstvo odbrane.
Centralna komanda SAD je saopštila da se oko 50.000 američkih vojnika već nalazi na Bliskom istoku u okviru sukoba sa Iranom.
Prema podacima sajta "MarineTraffic", brod koji je napustio Okinavu 11. marta prošao je kroz Južno kinesko more i približavao se Singapuru brzinom od oko 35 kilometara na sat.
Brod, dug gotovo 250 metara i težak oko 45.000 tona, nosi borbene avione F-35 Lightning II i transportne letelice V-22 Osprey, kao i desantne čamce za iskrcavanje trupa na obalu.
Iran pogubio čoveka optuženog da je špijunirao za Mosad
Iran je pogubio, rano jutros, čoveka optuženog za špijunažu za izraelsku obaveštajnu agenciju Mosad.
"Smrtna kazna izraelskom špijunu, koji je oficirima Mosada pružio slike i informacije o osetljivim oblastima u zemlji, izvršena je jutros nakon što je prošla kroz pravni postupak i dobila odobrenje Vrhovnog suda", prenela je iranska agencija Tasnim.
Kako je navedeno, čoveka je regrutovala izraelska obaveštajna služba na mreži dok je bio u Švedskoj, nakon što je objavio svoje podatke na linku za oglašavanje grupnih putovanja.
Prvi kontakt je navodno ostvario oficir Mosada koji govori persijski, dodaje se u izveštaju, prenosi Tanjug.
Uhapsila ga je Iranska revolucionarna garda (IRGC) u junu prošle godine u Iranu, tokom 12-dnevnog rata sa Izraelom.
Kako se navodi, posedovao je sofisticiranu špijunsku, obaveštajnu i satelitsku komunikacionu opremu, a kod njega je nađeno i 30.000 evra u gotovini.