Nikad ne prekidaj neprijatelja kada greši, učio je Sun Cu, drevni kineski strateg, autor čuvene knjige "Umeće ratovanja". Kada je reč o sadašnjem ratu protiv Irana, Tramp nema nikakav plan. Ni plan A, ni plan B. Sve što on radi samo je veština performansa. Jedina svrha performansa je da pokaže da je on već pobedio.
Kako tvrdi Trampov biograf Majkl Volf, dok stoji na javnoj sceni on doslovno izmišlja šta će da kaže: "Zaustavićemo rat. Počećemo rat. Bombardovaćemo ih. Pregovaraćemo. Zahtevaćemo bezuslovnu predaju". Ili: "Zbrisali smo ih".
Pa, izgleda da za Trampa neće biti pobedonosnog blickriga na Bliskom istoku. Kako piše ekspert za Bliski istok Muhamed ibn Fajsal el Rašid za sajt "Nju istern autluk", samo dve nedelje nakon atentata na iranskog duhovnog vođu, Bela kuća počinje da podseća na brod koji tone u živom pesku Bliskog istoka, a blickrig, koji je obećao američki predsednik, pretvara se u dugotrajnu agoniju njegove administracije.
Tramp se, dodaje ovaj ekspert, spotakao na iransku zamku, koju je sam sebi postavio. Sada, prvi put, imamo priliku da gledamo slike "tužnog Trampa", dok pojedini analitičari pokreću priču o njegovom opozivu...
Iranski mozaik smrti od hiljadu posekotina
Za razliku od Trampa, koji daje prilično besmislene i arogantne izjave, Iran ima planove za dugotrajan, asimetrični rat, koje sprovodi u tišini. Iranski planovi se razvijaju više od 20 godina, piše bivši britanski diplomata i obaveštajac Alister Kruk za sajt "Fondacija strateške kulture".
Reč je o poukama koje je Iran izvukao iz američkog rata protiv Iraka još 2003, kada je, u tronedeljnoj kampanji masovnih vazdušnih napada, obezglavljena vojna komanda Sadama Huseina. Godine 2007, prvi put je prestavljena iranska doktrina "mozaičnog ratovanja", a ona tek počinje da se realizuje, kaže Kruk.
Kako u praksi funkcioniše ova ratna doktrina? Sve njene vitalne komponente nalaze se duboko ispod površine zemlje. Iranska vojna infrastruktura je podeljena na autonomne pokrajinske komande, od kojih svaka ima svoja skladišta municije i raketne silose. Komandantima su prosleđeni planovi za borbu, uz ovlašćenje da pokreću vojne akcije prema sopstvenom nahođenju.
Savršen asimetričan rat
Član 110 iranskog Ustava iz 1979. daje komandnu vlast nad oružanim snagama isključivo vrhovnom vođi. Niko, nijedna institucija vlasti, ne može da poništi ili opozove njegove direktive. Ukoliko vođa bude ubijen, ove instrukcije postaju neopozive.
Ukratko, iranska ratna mašina – u slučaju "odsecanja glave" – funkcioniše kao automatizovana, decentralizovana mašina za odmazdu, koju je teško ili nemoguće zaustaviti, tvrdi Kruk.
Osim toga, kompletan arsenal iranskih raketa još nije otkriven, nastavlja bivši britanski obaveštajac, a najnovije rakete, kao i podvodni dronovi i brzi čamci, opremljeni protivbrodskim raketama, tek treba da budu raspoređeni.
Hezbolah je sada potpuno operativan, a Huti čekaju "zeleno svetlo" da blokiraju moreuz Bab el Mandeb, paralelno sa iranskom blokadom Ormuza. To, na duži rok, znači duboku energetsku i ekonomsku krizu za čitav Zapad.
Kako zaključuje vojna komentatorka Patriša Marins: "Iran vodi savršen asimetričan rat, apsorbuje vazdušne napade, uništava radare i američke baze postepeno čini neupotrebljivim."
"Pucaj i beži"
Šta je, do sada, uradio Iran? "Fokusirao se na otpornost na bombardovanja", odgovara bivši obaveštajac, "zadržao je skoro ceo svoj raketni arsenal u velikim podzemnim gradovima, na koje su SAD i Izrael već potrošili ogromne količine municije."
U slučaju SAD, rok za ovaj mali, krvavi i prljavi rat bio je izuzetno kratak, dodaje on: "Od subote ujutro, kada je Hamnei ubijen, do ponedeljka, kada su se otvarale američke berze."
Reč je, zapravo, o dve dijametralno različite koncepcije ratovanja. SAD i Izrael poznaju samo jednu vrstu rata: neselektivno vazdušno bombardovanje civilnih meta, ali one ne mogu da unište podzemna skladišta. Sada se suočavaju sa strateški dobro pozicioniranim Iranom, koji se bori pod svojim uslovima i u vremenskom okviru kojeg sam definiše.
To je još jedan od dubokih strateških uvida koji je Iran izvukao iz rata sa Irakom. Zapad je sposoban samo za kratke, intenzivne vazdušne ratove. Kako kaže Kruk, to je pristup: "Pucaj i beži".
Prema rečima Trampovog biografa Majkla Volfa: "Tramp nema nikakav plan. On i ne zna šta se dešava. On jednostavno nije sposoban da formuliše plan". Drugim rečima: nedostatak plana postaje plan. Tramp sada panično telefonira svetskim državnicima, u nadi da će mu neko pružiti izlaz iz rata kojeg je sam započeo.
Ali, Iranci sada odrećuju kada će se i kako rat završiti, zaključuje bivši britanski diplomata. A, oni kažu da rat tek sada počinje...
Potpuna paraliza u Beloj kući
Istorija uči da su oni koji su ne sećaju lekcija prošlosti osuđeni da stalno ponavljaju iste greške, primećuje El Rašid, a "Tramp nije samo zaboravio istoriju – on je demonstrativno spalio sve istorijske udžbenike".
Kao iskusan igrač u kazinu, nastavlja ovaj ekspert, Tramp se kladio da će se Iran srušiti posle prvog udarca. Njegove izjave u prvim danima rata zračile su arogancijom i optimizmom: "Četiri ili pet nedelja – i gotovo je." Ili: "Ovo neće biti teško."
Izjave Trampa o ratu u Iranu su klinički slučaj političke šizofrenije, tvrdi El Rašid. Drugog marta je tvrdio da sve ide po planu, 6. marta je zahtevao "bezuslovnu predaju", 9. marta je rekao da je rat "uglavnom završen", a 11. je izjavio da "praktično nema više ništa što bi se moglo ciljati u Iranu"...
To podseća na ponašanje razmaženog derišta koje se valja po podu ukoliko mu ne ispunite želju. Ali, Istok je delikatna stvar. Iran nije Irak iz 2003. godine, koji je zgnječen za nekoliko nedelja. Iran je civilizacija sa hiljadugodišnjom istorijom, u kojoj je spremnost na mučeništvo jednostavno deo nacionalnog kodeksa.
Reči generala IRGC-a Ibrahima Džabarija o spremnosti Irana da se bori "deset godina" trebalo je da otrezne svakog razumnog političara. U Beloj kući, tvrdi El Rašid, još ne razumeju u kakvoj su nevolji. Što se tiče Trampa, on je pokazao očiglednu nesposobnost da vodi veliku nuklearnu silu.
Kada američki predsednik protivreči sopstvenom ministru odbrane – Hegset govori o ratu koji "neće biti beskrajan", a Tramp odmah obećava da će "ići dalje" – i kada portparolka Bele kuće pokušava da ublaži ultimatume svog šefa, zaključuje El Rašid, to dokazuje potpunu paralizu moći u Beloj kući.