UŽIVO Sukob na Bliskom istoku: Napadi ne jenjavaju, cena nafte ide preko 180 dolara za barel

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je izjavio da njegova primedba o poređenju Isusa Hrista sa bivšim mongolskim osvajačem Džingis Kanom nije imala za cilj da uvredi hrišćane.

Netanjahu je u emisiji "Iks" citirao istoričara Vila Djuranta, navodeći da moral sam po sebi nije dovoljan da se zlo zaustavi i da "agresija može da nadvlada umerenost", preneo je Tajms of Izrael.

"Istorija dokazuje da, nažalost i nesrećno, Isus Hrist nema prednost nad Džingis Kanom. Jer ako ste dovoljno jaki, dovoljno bezobzirni, dovoljno moćni, zlo će pobediti dobro. Agresija će pobediti umerenost. Moralno superiorna civilizacija i dalje može da padne pred nemilosrdnim neprijateljem ako nema moć da se brani", ocenio je Netanjahu.

Premijer Izraela je na svom nalogu na mreži Iks objasnio da je ideja bila Djurantova i da on lično poštuje Isusa Hrista.

Među onima koji su kritikovali Netanjahua bio je i preduzetnik iz Dubaija, Mario Navfal, koji je kazao Izrael već vodi globalni optički rat, a da Netanjahu takvom izjavom dodatno komplikuje situaciju.

Izraelska vojska je tokom noći napala infrastrukturne objekte sirijske vlade, što je, kako je navedeno, bio odgovor na napade na civile Druze.

Izraelska vojska je saopštila da je ciljala "komandni centar i oružje u vojnim kompleksima" na jugu Sirije i da će nastaviti da brani Druze.

Izrael je saopštio da je njihov napad bio odgovor na napad na zajednicu Druza u južnoj sirijskoj provinciji Suvajda u četvrtak.

Druze su arapska verska grupa od oko milion ljudi koji uglavnom žive u Siriji, Libanu i Izraelu. U Siriji je zajednica Druza koncentrisana oko tri glavne provincije blizu Golanske visoravni koju je okupirao Izrael.

Prošle godine, sukobi između pripadnika manjinske grupe Druza i beduinskih plemena ubili su stotine ljudi i doveli do vojne intervencije Sirije. Nasilje je takođe podstaklo Izrael da izvrši napade na snage sirijske vlade, kako bi, navodno, zaštitili Druze.

S obzirom na to da se ne nazire brzi kraj bliskoistočnog sukoba i da su ključne brodske rute blokirane, Svetski program za hranu (VFP) upozorio je na "rekordne nivoe gladi".

Saopšteno je da bi dodatnih 45 miliona ljudi moglo da se suoči sa akutnom gladi kako sukob eskalira, što bi dovelo do povećanja globalnog broja gladnih na 363 miliona.

"Kako nasilje eskalira, raseljavanje, rastuće cene i poremećeni sistemi ishrane guraju porodice bliže gladi u regionu i daleko šire", saopštio je VFP.

Đubrivo je ključno za poljoprivredu. Ujedinjene nacije kažu da četvrtina svetskih zaliha prolazi kroz Ormuski moreuz.

Južna Azija je među najugroženijim područjima, a UN izražava zabrinutost zbog budućih prinosa useva. A u delovima podsaharske Afrike, VFP upozorava da poljoprivrednici koji ulaze u sezonu sadnje rizikuju da neće moći da tretiraju svoje useve, što dovodi do nižih prinosa i viših cena hrane u narednim mesecima.

"Čak i mala povećanja troškova mogu gurnuti ranjive porodice u krizu."

Džamija Al-Aksa biće prvi put od 1967. godine zatvorena za muslimanske vernike na kraju Ramazana.

Zatvaranje je, prema tvrdnjama izraelskih vlasti, mera bezbednosti povezana sa američko-izraelskim sukobom protiv Irana.

Opširnije čitajte OVDE

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da Pariz istražuje načine za deblokiranje Ormuskog moreuza delovanjem na nivou Ujedinjenih nacija.

"Počeli smo istraživački proces i videćemo u narednim danima da li ima šanse za uspeh", rekao je Makron "Politiku" posle sastanka lidera EU u Briselu.

Francuski predsednik je rekao da je „"eneralnom sekretaru UN (Antoniju Guterešu) danas popodne objasnio da Francuska namerava da ispita svoje glavne partnere, a posebno članove Saveta bezbednosti, da li bi bilo prikladno uspostaviti okvir UN za ono što želimo da uradimo u Ormuskom moreuzu."

Makron je rekao da je o toj ideji razgovarao sa i indijskim premijerom Narendrom Modijem.

"Mislim da je ovo nešto što bi moglo da pomogne. Oprezan sam jer to ne zavisi samo od nas", rekao je.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je zemlje regiona da spreče Sjedinjene Američke Države i Izrael da koriste njihovu teritoriju za izvođenje vojnih napada protiv Irana, navodeći da su nedavne iranske akcije odmazde čin samoodbrane.

Portparol tog ministarstva Esmail Bagei podsetio je da međunarodno pravo i rezolucije UN zabranjuju državama da ustupaju svoje objekte za agresiju trećih strana, preneo je portal "Pres TV".

On je upozorio da će se zemlje koje ustupe svoju infrastrukturu za vojne operacije protiv Islamske Republike smatrati saučesnicima.

Bagei je, pozivajući se na "verodostojne dokaze", rekao da se baze i objekti u regionu koriste za izvođenje napada na Iran i naglasio da države koje na svojoj teritoriji imaju američku vojnu infrastrukturu snose odgovornost ukoliko se ona koristi u takve svrhe.

Nagalasio je da je Iran posvećen međunarodnom pravu i principima dobrosusedskih odnosa, poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta i očekuje da zemlje regiona usvoje "racionalan i zakonit pristup" kako bi sprečile korišćenje svoje teritorije za napade na Islamsku Republiku.

Ova izjave su usledile nakon samita u Saudijskoj Arabiji, gde su iznete optužbe na račun iranske regionalne politike.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je od vitalnog značaja da se, nakon završetka rata u Iranu, uspostave "alternativne rute" za prevoz nafte, umesto da se nastavi prolaz samo kroz uska grla Ormuskog moreuza u Persijskom zalivu i Bab el Mandeba u Crvenom moru.

Netanjahu je na konferenciji za novinare rekao da su potrebni "naftovodi, gasovodi koji idu na zapad kroz Arapsko poluostrvo sve do Izraela", i do njegovih mediteranskih luka, i da bi se na takav način "zauvek uklonile zagušljive tačke", prenosi Tajms of Izrael.

"Ova vizija je svakako moguća. Vidim to kao pravu promenu koja će uslediti nakon ovog rata, ali takođe vidim da će se ovaj rat završiti mnogo brže nego što ljudi misle", istakao je on.

Dodao je da se nada "da će ljudi vremenom videti mudrost i hrabrost" odluke američkog predsednika Donalda Trampa, i činjenice da Izrael i Sjedinjene Američke Države rade zajedno, kada je reč o vazdušnim napadima na Iran.

"Amerika se ne bori za Izrael. Amerika se bori sa Izraelom za zajednički cilj, da zaštiti našu budućnost, da zaštiti civilizaciju od ovih varvara", zaključio je Netanjahu.

Rafinerija Mina al-Ahmadi Kuvajtske naftne korporacije pogođena je rano jutros u više napada dronovima, preneli su kuvajtski državni mediji.

U pojedinim jedinicama rafinerije izbili su požari, a nekoliko postrojenja je privremeno zatvoreno, ali nije bilo žrtava, saopštila je kuvajtska novinska agencija, prenela je "Al Džazira".

Vatrogasne i hitne službe odmah su raspoređene na lice mesta.

Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da su presretnuta i uništena još četiri drona iznad istočnog regiona zemlje, dok se kraljevina u poslednjih nekoliko sati suočava sa nizom napada bespilotnih letelica.

Prema navodima tog ministarstva, tokom noći je oboreno i dodatnih devet dronova iznad Istočne provincije, dok je još jedan presretnut iznad severne provincije El-Džauf.

Saudijske vlasti su kasnije objavile i da je iznad Istočne provincije, koja se smatra ekonomskim centrom zemlje i lokacijom ključnih naftnih polja, oboreno još pet dronova. 

Zvanična medijska kancelarija Dubaija saopštila je da su iznad grada izvedene uspešne "operacije vazdušnog presretanja", uz napomenu da nema prijavljenih povređen

Korpus Islamske Revolucionarne garde IRGC saopštio je da je pokrenuo 66. talas operacije "Pravo obećanje 4" tokom kojeg su, kako tvrdi, ispaljene "superteške rakete sa više bojevih glava" i raspoređeni dronovi usmereni ka ciljevima u Izraelu i američkim vojnim položajima u regionu.

IRGC tvrdi da su pogođeni ciljevi u više izraelskih gradova, uključujući Jerusalim, Haifu, Beršebu i oblast pustinje Negev, kao i američke baze u Kataru, Bahreinu, UAE, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji.

U operaciji su korišćeni raketni sistemi na čvrsto i tečno gorivo, među kojima su rakete "kadr" sa više bojevih glava, kao i sistemi "horamšar", "hejbar šekan",  projektili srednjeg dometa "kiam", a korišćene su i rakete "zolfakar", kao i napadački dronovi.

IRGC je poručio da će se operacija nastaviti.

Zvaničnici u Saudijskoj Arabiji veruju da bi cena nafte mogla da poraste na 180 dolara po barelu ukoliko poremećaji u Ormuskom moreuzu potraju do kraja aprila, objavio je list "Volstrit džornal", pozivajući se na više neimenovanih izvora.

Cene nafte značajno osciliraju od početka rata 28. februara, a cena nafte tipa "brent" nakratko se približila 119 dolara po barelu pre nego što je ponovo pala, prenela je "Al Džazira".

Stručnjak za spoljnu politiku Saudijske Arabije Umer Karim rekao je da smatra da je cena od najmanje 150 dolara po barelu moguća, u zavisnosti od razvoja sukoba.

"Ako ovi terminali u Crvenom moru budu napadnuti - ako postoji bilo kakva prepreka u Crvenom moru, mislim da je sve iznad 150 dolara sasvim moguće", rekao je Karim, dodajući da je to trenutno jedina održiva veza između Evrope i Azije.