Rat na Bliskom istoku i dalje traje punim intenzitetom. Izraelska vojska (IDF) tvrdi da je u Teheranu danas pogodila nekoliko fabrika oružja, zajedno sa lokacijama koje se koriste za razvoj komponenti za balističke rakete.
Mediji prenose da je Pentagon navodno sproveo detaljnu pripremu za moguće raspoređivanje kopnenih trupa u Iran kako bi Trampovoj administraciji pružio čitav niz vojnih scenarija usred eskalacije sukoba na Bliskom istoku.
Velika Britanija dala je dozvolu SAD da koriste dve ključne baze za pokretanje napada na iranske raketne lokacije odakle se izvode napadi na brodove u Ormuskom moreuzu, objavio je "Tajms". Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči ocenio je da britanski premijer Kir Starmer ignoriše stavove javnosti time što dopušta korišćenje britanskih vojnih baza za operacije protiv Irana.
On je istakao da većina građana Velike Britanije ne podržava, kako je naveo, "rat po izboru" SAD i Izraela protiv Irana, optužujući britansku vladu da ugrožava bezbednost sopstvenih građana.
Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije je saopštilo da su napadom na iransku luku na obali Kaspijskog jezera, pogođeni ekonomski interesi Rusije i da se ovim nepromišljenim činom, povećava rizik od uvlačenja kaspijskih država u sukob.
Šef Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol upozorio je u intervjuu za "Fajnenšel tajms" da bi moglo biti potrebno i do šest meseci da se obnovi protok nafte i gasa iz Zaliva, rekavši da se svet suočava sa onim što bi mogla biti najteža energetska kriza u istoriji.
Američki ministar energetike Kris Rajt je izjavio da SAD razmatraju ukidanje sankcija za iransku naftu koja je trenutno na brodovima na moru, kako bi se ublažio rast cena goriva u SAD i u svetu.
Američki mediji prenose da Tramp, navodno, razmatra okupaciju ili blokadu iranskog ostrva Harg, glavnog centra za preradu nafte, iako je ranije rekao da ne planira slanje trupa na teren.
20. mar 2026 • 22:26
Tramp: Britanija je trebalo da reaguje mnogo brže
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas povodom odluke britanske vlade da dozvoli američkoj vojsci da koristi britanske baze na Bliskom istoku za napade na ciljeve u odbrambenim operacijama, da je Britanija trebalo da reaguje "mnogo brže".
Britanska vlada odobrila je danas korišćenje svojih baza Sjedinjenim Američkim Državama za izvođenje napada na iranske lokacije u Ormuskom moreuzu.
Aragči poručio Starmeru: Ugrožavate bezbednost Britanaca
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je danas da većina građana Velike Britanije ne podržava, kako je naveo, "rat po izboru" SAD i Izraela protiv Irana, optužujući britansku vladu da ugrožava bezbednost sopstvenih građana.
Aragči je ocenio da britanski premijer Kir Starmer ignoriše stavove javnosti time što dopušta korišćenje britanskih vojnih baza za operacije protiv Irana.
"Ignorišući sopstveni narod, Starmer dovodi britanske živote u opasnost, dozvoljavajući da se britanske baze koriste za agresiju protiv Irana", napisao je Arakči na platformi Iks.
On je upozorio da će Iran iskoristiti svoje pravo na samoodbranu.
Tramp: Ne želim prekid vatre
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da ne želi prekid vatre sa Iranom.
"Ne želim prekid vatre. Ne sklapaš primirje kada bukvalno uništavaš drugu stranu", izjavio je Tramp, prenosi "Gardijan".
Na pitanje o tome da li će Izrael okončati rat kada to učini SAD, rekao je da misli da hoće. Tramp je izjavio i da je odnos sa Izraelom "veoma dobar", navodeći da "manje-više, žele slične stvari".
"Želimo pobedu, oboje, i to smo dobili", poručio je Tramp.
Tajani: Nema neposredne pretnje za Italiju uprkos iranskim upozorenjima
Zamenik premijera i ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani izjavio je danas da ne vidi neposredne bezbednosne pretnje za Italiju, uprkos upozorenjima Irana o mogućim napadima na turističke destinacije.
Tajani je ocenio da su iranske pretnje "veoma neodređene", ali da ih, kako je istakao, "ne treba potcenjivati", prenosi Ansa.
On je naglasio da su italijanske bezbednosne i obaveštajne službe pojačale kontrolu od početka sukoba, dodajući da povećane mere ne bi trebalo da izazovu strah među građanima.
Irak proglasio vanredno stanje na naftnim poljima
Irak je proglasio vanredno stanje na svim naftnim poljima koja eksploatišu strane kompanije, prenosi Rojters.
Mediji: Pentagon priprema plan za moguću kopnenu operaciju?
Pentagon je pripremio detaljne planove za moguće raspoređivanje kopnenih trupa u Iran kako bi Trampovoj administraciji pružio čitav niz vojnih scenarija usred eskalacije sukoba na Bliskom istoku, izveštava Si-Bi-Es njuz, pozivajući se na informisane izvore, prenose RIA Novosti.
"Zvaničnici Pentagona su izvršili detaljne pripreme za raspoređivanje američkih kopnenih trupa u Iran. Visoki vojni lideri podneli su konkretne zahteve usmerene na pripremu za ovaj scenario dok predsednik Tramp razmatra sledeće korake u sukobu sa Iranom", piše kanal.
Sjedinjene Države raspoređuju dodatne marince na Bliski istok, objavili su američki mediji, što bi moglo da ukazuje na moguću kopnenu operaciju, prenosi Gardijan.
Strmoglavi pad cene zlata
Cena zlata pala je danas za dva odsto na oko 4.570 dolara po unci i na putu je najvećeg nedeljnog pada od 1983. godine. Do toga je došlo, jer je eskalacija tenzija na Bliskom istoku dovela do vrtoglavog rasta cena energije i potkopala nade za kratkoročno smanjenje kamatnih stopa, preneo je "Trejding ekonomiks".
Ovaj plemeniti metal nastavio je da gubi vrednost nakon izveštaja da Pentagon raspoređuje tri ratna broda i hiljade marinaca u region, što je navelo trgovce da uračunaju 50 odsto šansi za povećanje kamatne stope Federalnih rezervi (FED) do oktobra usled strahova od održive inflacije.
Cena sigurnog metala padala je svake nedelje od američko-izraelskih napada na Iran prošlog meseca, pod pritiskom rastućih prinosa državnih obveznica, jačeg dolara i ostvarivanja profita, jer su investitori likvidirali pozicije kako bi nadoknadili gubitke na drugim mestima.
Federalne rezerve, Evropska centralna banka, Banka Engleske i Banka Japana su ranije ove nedelje zadržali kamatne stope na stabilnom nivou, ali su signalizirale spremnost da dodatno pooštre monetarnu politiku ako inflatorni pritisci potraju.
Otvara se bezbedan koridor kroz Ormuski moreuz: Ko sme da prođe i koja je cena
Iran je signalizirao da je spreman da dozvoli prolaz kroz Ormuski moreuz brodovima iz određenih zemalja. Medijski izveštaji i podaci praćenja takođe ukazuju na to da je nekoliko tankera koji su prethodno provereni već prošlo kroz bezbedni koridor, a najmanje jedna kompanija za pomorski transport navodno je platila Iranu dva miliona dolara za prolaz tankera.
Ovakav razvoj događaja dolazi u trenutku kada je više od 15 tankera pogođeno dronovima i projektilima u moreuzu otkako su SAD i Izrael pokrenuli rat protiv Irana krajem februara.
Celu vest pročitajte OVDE.
London odobrio korišćenje američkih baza za napade na Iran
Velika Britanija dala je dozvolu SAD da koriste dve ključne baze za pokretanje napada na iranske raketne lokacije odakle se izvode napadi na brodove u Ormuskom moreuzu, objavio je "Tajms".
List piše da je reč o bazama "RAF Ferford" u Velikoj Britaniji i "Dijego Garsija" u Indijskom okeanu.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je ranije Veliku Britaniju da će se dozvola SAD da koriste britanske vojne baze smatrati "učešćem u agresiji".
Irak: Napad na logističku bazu u blizini aerodroma u Bagdadu
Logistička baza u blizini međunarodnog aerodroma u Bagdadu rano jutros je bila meta napada dve bespilotne letelice, saopštila je iračka policija.
Prema zvaničnom saopštenju, obe bespilotne letelice su bile naoružane eksplozivom, a jednu od njih oborila je protivvazdušna odbrana u neposrednoj blizini kasarne, prenosi irački portal "Šafak".
Nema potvrđenih informacija o obimu štete i eventualnim ljudskim žrtvama.
Izrael tvrdi da je pogodio nekoliko fabrika oružja u Teheranu
Izraelska vojska (IDF) tvrdi da je u Teheranu danas pogodila nekoliko fabrika oružja, zajedno sa lokacijama koje se koriste za razvoj komponenti za balističke rakete.
Prema saopštenju izraelske vojske, istočno od Teherana, avioni ratnog vazduhoplovstva su pogodili objekte u kojima se skladište balističke rakete, dok su iranski vojnici tamo delovali, prenosi "Tajms of Izrael".
Aragči: Iran će pokazati "nultu uzdržanost" ako napadnu našu infrastrukturu
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči upozorio je danas da će Iran pokazati "nultu uzdržanost" ako infrastruktura u toj zemlji bude napadnuta.
"Imamo informacije o planovima Izraela da napadne infrastrukturu. Ponoviću: NULTA uzdržanost ako naša infrastruktura bude napadnuta", napisao je Aragči na mreži Iks.
On je istakao da su Iranci "muškarci i žene od principa".
"Iranci ne napadaju protivnike krišom dok vode dijalog. Tek onda kada nas napadnu, mi snažno odgovaramo", dodao je šef iranske diplomatije.
Vašington tvrdi: Iran više nema mornaricu, potopili smo 58 brodova za dva dana
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da Iran "više nema mornaricu", kao i da su snage Sjedinjenih Američkih Država navodno potopile 58 iranskih brodova u roku od samo dva dana.
Prema njegovim rečima, SAD imaju "najveću mornaricu na celom svetu" i ide im "izuzetno dobro".
"Nećemo dozvoliti Iranu da stvori nuklearno naoružanje", dodao je Tramp, uz ocenu da bi Iran do sada upotrebio takvo naoružanje da ga zaista poseduje.
Tramp: Razgovarao bih sa rukovodstvom Irana, ali nemam više sa kim
Predsednik SAD Donald Tramp je izjavio da bi Vašington želeo da razgovara sa rukovodstvom Irana, ali je cinično naglasio da više nema sa kim.
"I, znate, nas to zadovoljava. Niko od njihovih lidera više ne postoji", rekao je predsednik SAD, objavila je novinarka televizijskog kanala "MS Now" nakon intervjua sa američkim liderom, prenose RIA Novosti.
Tramp je takođe, izjavio da Sjedinjene Američke Države mogu odmah da okončaju svoje operacije protiv Irana, ali da će Teheran tada moći da obnovi svoje snage i da bi mu za to trebalo oko 10 godina, ali da je to neprihvatljiva situacija, pa da on veruje da SAD treba da nastave sukob.
Milanović: Tek će se videti stvarna moć Irana
Iran je u strateškom smislu doveden u bolji položaj nego pre sukoba na Bliskom istoku, rekao je u danas hrvatski predsednik Zoran Milanović u Slunju.
"Oni su pre mesec dana kontrolisali sedam posto svetske nafte. Sada kontrolišu 23 posto. Oni su u strateškom smislu dovedeni u poziciju da su važniji nego što su bili", rekao je Milanović.
Odgovarajući na pitanje novinara o tome treba li građane da brine rast cena goriva i energije zbog rata na Bliskom istoku, Milanović je rekao da će se u narednim danima videti stvarna moć Irana da prouzrokuje nered, prenosi Hina.
"To je sve zajedno jako loše planirano. Tako naivno, dečački, u nadi da će se jedna država potpuno druge ideologije, kulture, koja će se boriti do zadnjeg, da će se oni predati", rekao je Milanović.
Naglasio je da će cenu rata platiti zemlje koje uvoze naftu i naftne derivate, a to je "uglavnom cela Evropska unija i Hrvatska", dodajući da mu je žao zbog toga, ali da s tim ratom "ne želi da ima nikakve veze".
Izrael tvrdi: Ubijen komandant iranske obaveštajne službe
Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su danas da su eliminisale ključnog komandanta u iranskom Ministarstvu obaveštajnih snaga Mehdija Rastamija Šmastana.
Šmastan je, kako navodi IDF u objavi na društvenoj mreži Iks, optužen i za navodno organizovanje terorističkih aktivnosti protiv Izraela i Jevreja širom sveta.
Iranski vrhovni vođa: Naša linija fronta daleko je šira od uskog razmišljanja neprijatelja
Vrhovni lider Irana ajatolah Modžtaba Hamnei poručio je danas da je Iran u protekloj godini prošao kroz tri rata i da je "linija fronta" u zemlji mnogo snažnija nego što neprijatelji procenjuju, dodajući da su snaga i jedinstvo iranskog društva potcenjeni. On je, u pismu povodom Novruza, persijske Nove godine, naveo da je sukob izbio nakon što je protivnik izgubio nadu u unutrašnju podršku u Iranu uz procenu da će narod srušiti islamski sistem "za dan ili dva", što se, kako je istakao, nije dogodilo.
Prema njegovim rečima, neprijatelj je, prenosi "Al Džazira", takođe verovao da bi uklanjanje vrhuške sistema dovelo do povlačenja građana iz javnog života, kao i da bi mogao da uspostavi kontrolu nad Iranom i podeli zemlju. Hamnei je naglasio da su građani svojim prisustvom "formirali čvrst bedem" i zadali snažne udarce protivniku, pozivajući javnost na oprez zbog, kako je naveo, "zlonamernih medijskih kampanja".
Govoreći o regionalnim odnosima, istakao je da Iran veruje u dobre odnose sa susednim zemljama, odnosno da dele veru i interese, kao i da imaju zajednički stav protiv, kako je naveo "globalnih sila dominacije".
Hamnei je negirao umešanost iranskih oružanih snaga u napade u Turskoj i Omanu, tvrdeći da su ti incidenti delo "cionističkog neprijatelja" sa ciljem izazivanja razdora među državama regiona.
Tramp: SAD će zapamtiti strah svojih saveznika
SAD će pamtiti strah svojih saveznika u NATO-u koji su odbili da pomognu da se odblokira Ormuski moreuz, bez Amerike ste papirni tigar, poručio je američki predsednik Donald Tramp.
IDF tvrdi da je ubio više od 570 operativaca Hezbolaha u Libanu
Izraelska vojska (IDF) danas je saopštila da je od početka rata sa Iranom ubila više od 570 operativaca Hezbolaha koji deluju kao podrška Teheranu iz Libana, uključujući i 220 pripadnika elitne jedinice Radvan. Više od 2.000 meta Hezbolaha u Libanu je takođe pogođeno u protekle tri nedelje sukoba, navodi se u saopštenju IDF-a, prenosi "Tajms of Izrael".
Prema izraelskoj vojsci, pogođeno je više od 120 komandnih centara, 100 skladišta oružja i 130 raketnih lansera. Libansko ministarstvo zdravlja saopštilo je danas da je u izraelskim napadima od početka rata poginulo više od 1.000 ljudi, prenela je "Al Džazira".
Iran upozorava da čak ni "turistička mesta" širom sveta nisu bezbedna za njegove neprijatelje
Vojska Irana je upozorila da "turistička mesta, rekreativne oblasti i centri za razonodu" širom sveta više nisu bezbedni za njegove neprijatelje, misleći na zvaničnike SAD i Izraela.
U objavi državnog novinskog portala "Tasnim", portparol iranske vojske, brigadni general Abolfazl Šekarči, rekao je da za razliku od iranskih zvaničnika koji žive među ljudima, izraelski i američki zvaničnici su se "sakrili pod zemljom i u skloništima ili koriste civile kao ljudske štitove".
"Nije daleko vreme kada ćemo vas izvući iz vaših skrovišta i skloništa u poniženju i sramoti i naterati vas da se suočite sa posledicama svojih postupaka. Od sada, na osnovu informacija koje posedujemo o vama, čak ni turistička mesta, rekreativne oblasti i centri za razonodu širom sveta neće biti bezbedni za vas", rekao je Šekarči.
NATO se privremeno povlači iz Iraka
Misija NATO u Iraku privremeno se povlači iz zemlje, rekla su AFP-u dva iračka bezbednosna zvaničnika.
"Nema neslaganja sa iračkom vladom. Ovo je privremeno povlačenje. Zabrinuti su zbog situacije" na Bliskom istoku, rekao je jedan zvaničnik. Drugi je naveo da se "celkoupna NATO misija povukla", osim malog broja pripadnika koji su ostali.
Portparol NATO-a je u petak potvrdio da Alijansa "prilagođava" svoju misiju u Iraku, navodi se u izveštaju francuske agencije.
Misija ima sedište u vojnoj bazi u bagdadskoj Zelenoj zoni, u blizini američke ambasade, koja je od početka rata više puta bila meta napada.
SAD razmatraju "oslobađanje" iranske nafte sa tankera da bi spustile cene goriva
SAD razmatraju ukidanje sankcija za iransku naftu koja je trenutno na brodovima na moru, kako bi se ublažio rast cena goriva u SAD i u svetu, rekao je danas američki ministar energetike Kris Rajt. On je rekao da oko 140 miliona barela nafte stoji na tankerima.
"U narednih 10 do 14 dana mogli bismo da ukinemo sankcije za tu naftu. To je kratkoročno snabdevanje koje će pomoći da se stabilizuju cene na pumpama", rekao je Rajt u intervjuu za "Foks biznis".
Dodao je da će oslobađanje nafte uglavnom biti namenjeno tržištima u Aziji, uključujući Kinu, Indiju, Vijetnam i Indoneziju.
"Ovo će omogućiti da SAD ostanu energetski dominantne i da snize troškove za građane, industriju i kompanije širom zemlje", rekao je Rajt.
On je naglasio važnost koordinisanog oslobađanja strateških rezervi nafte u saradnji sa više od 30 država.
Abu Dabi: Uhapšeno 109 osoba zbog dezinformacija tokom rata
Policija u emiratu Abu Dabi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima saopštila je danas da je uhapsila 109 osoba zbog snimanja i objavljivanja "obmanjujućih informacija" tokom rata na Bliskom istoku.
Kako se navodi, hapšenja su usledila u trenutku kada zemlje Persijskog zaliva pojačavaju mere protiv širenja snimaka i objava povezanih sa iranskim napadima u sukobu izazvanom udarima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran, prenela je "Al Džazira".
Policija je upozorila da takve aktivnosti mogu da podstaknu javno mnjenje i šire glasine među stanovništvom.
Slične mere preduzimaju se i u drugim državama Perijskog zaliva, dok Iran nastavlja napade na američke ciljeve i civilnu infrastrukturu u regionu.
Šef IAE: Najteža energetska kriza u istoriji
Šef Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol upozorio je u intervjuu za "Fajnenšel tajms" da bi moglo biti potrebno i do šest meseci da se obnovi protok nafte i gasa iz Zaliva, rekavši da se svet suočava sa onim što bi mogla biti najteža energetska kriza u istoriji.
"Nekim lokacijama će biti potrebno šest meseci da budu operativne, drugima mnogo duže", rekao je Fatih Birol.
On je rekao da političari i tržišta potcenjuju razmere poremećaja, pri čemu je oko jedne petine globalnih zaliha nafte i gasa efikasno blokirano u regionu, dodaje se u izveštaju.
Švajcarska obustavila izvoz oružja u SAD zbog napada na Iran
Švajcarska savezna vlada zvanično je obustavila izdavanje novih dozvola za izvoz naoružanja u SAD. Saopšteno je da Švajcarska neće izdavati dozvole kompanijama za izvoz oružja u Ameriku zbog aktuelnih napada na Iran.
"Izvoz ratnog materijala u zemlje uključene u međunarodni oružani sukob sa Iranom ne može biti odobren dok traje sukob. Izvoz ratnog materijala u SAD trenutno ne može biti odobren”, navodi se u saopštenju vlade, prenosi "Al Džazira".
Aragči: Osuđujemo "pristrasan" stav Velike Britanije
Iranski ministar spoljnih poslova Sejid Abas Aragči kritikovao je "pristrasan" pristup Velike Britanije prema ratu koji su, SAD i Izrael nametnule" Iranu.
Aragči je u telefonskom razgovoru sa britanskom šeficom diplomatije Ivet Kuper istakao da je Iran izložen "vojnoj agresiji", preneo je Tasnim.
"Amerika i izraelski režim, kršeći sve međunarodne principe i pravila, napali su našu zemlju. Kukavički su mučenički ubili našeg vođu, nekoliko visokih zvaničnika i veliki broj nevinih ljudi, uključujući više od 170 učenika osnovne škole", rekao je Aragči.
On je objasnio odbrambene mere Irana i naglasio pravo zemlje na samoodbranu prema Članu 51 Povelje UN. Iranski ministar je rekao da se protivi stavovima Velike Britanije i pojedinih drugih zemalja u osudi iranskih "reaktivnih" mera.
Aragči je upozorio na to da će bilo kakva pomoć ili podrška agresorima u nezakonitoj akciji protiv Irana imati posledice.
"Takvi postupci će samo pogoršati situaciju i učiniti uslove još komplikovanijim", rekao je Aragči.
Moskva reagovala na napad na iransku luku
Napadom na iransku luku na obali Kaspijskog jezera, pogođeni su ekonomski interesi Rusije. Ovim nepromišljenim činom, povećava se rizik od uvlačenja kaspijskih država u sukob, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Ruske Federacije.
"Sa sve većom zabrinutošću pratimo širenje izraelskih i američkih raketnih napada i bombardovanja u Iranu. Američko-izraelska koalicija nastavlja da doliva ulje na plamen rata koji su započeli na Bliskom istoku, što vodi do njegovog dodatnog širenja", navodi se u saopštenju Marije Zaharove, portparola MSP.
Iranska luka "Bandar Anzali" na Kaspijskom jezeru je bombardovana 18. marta.
Opširnije pročitajte OVDE.
IRGC: "Pobeda je blizu"
Korpus Islamske Revolucionarne garde (IRGC) saopštio je da je "pobeda blizu" nakon što je pokrenuo 67. talas operacije "Pravo obećanje 4", usmeren na američke vojne baze i izraelsku vojnu infrastrukturu u regionu.
Prema navodima IRGC-a, napad je obuhvatio američke vojne položaje, uključujući bazu Ali el-Salem, kao i radarske sisteme za rano upozoravanje i objekte protivraketne odbrane, preneo je "Press TV".
Iranske snage su, kako se navodi, gađale i izraelske radarske, satelitske i protivraketne centre.
U saopštenju se dodaje da su tokom operacije lansirane teške rakete i dronovi, a akcija je, prema navodima IRGC-a, posvećena poginulom portparolu garde, brigadnom generalu Aliju Mohamedu Naeiniju.
Izraelski zvaničnici su potvrdili da je iranski raketni napad na rafineriju Bazan u Haifi prouzrokovao značajnu štetu na elektroenergetskoj infrastrukturi koja snabdeva taj objekat.
IRGC je u saopštenju upozorio američkog predsednika Donalda Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, navodeći da su napadi deo šire iranske strategije otpora.
Zalivske zemlje na iranskom nišanu
Zemlje Zaliva nastavile su da prijavljuju napade dronovima.
Ministarstvo odbrane UAE saopštilo je da je presrelo četiri balističke rakete i 26 dronova koji su dolazili iz Irana, dok je ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo da je jutros presrelo i uništilo dronove iznad svog istočnog regiona.
Izrael napada Iran dok zemlja slavi persijsku novu godinu
Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su u petak da su počele da napadaju iranske "mete" u oblasti Nur, istočno od Teherana.
Guverner Bandar Lengeha u iranskoj provinciji Hormozgan rekao je da se nakon američkih i izraelskih napada na gradsku luku, 16 civilnih i komercijalnih brodova zapalilo.
Iranski mediji su izvestili da je Teheran ispalio projektile prema južnom i centralnom Izraelu, a sirene su se oglasile u tom području ranije u petak.
Razmena udara se dešava tokom Novruza, ili persijske nove godine, što je obično vreme porodice, obnove i obećanja novih početaka. Međutim, ove godine je obeležena ratom i sukobima, navodi Si-En-En.
Mediji: Tramp razmatra okupaciju ili blokadu iranskog ostrva Harg
Trampova administracija razmatra okupaciju ili blokadu iranskog ostrva Harg kako bi izvršila pritisak na Iran da ponovo otvori Ormuski moreuz, prenosi "Aksios" pozivajući se na izvore.
"On želi da se Ormuz otvori. Ako mora da zauzme ostrvo Harg da bi to ostvario, to će se dogoditi. Ako odluči da izvrši invaziju na obalu, to će se dogoditi. Ali ta odluka još nije doneta", rekao je portalu visoki zvaničnik administracije.
"Uvek smo imali vojnike na terenu u sukobima pod svakim predsednikom, uključujući i Trampa. Znam da je ovo fiksacija u medijima i razumem politiku, ali predsednik će učiniti ono što je ispravno", rekao je drugi visoki zvaničnik.
Sam Tramp je juče rekao da neće slati kopnenu vojsku u Iran. Mediji, međutim prenose da je Pentagon je rasporedio 31. ekspedicionu jedinicu marinaca, snage za brzo reagovanje od oko 2.200 marinaca, na Bliski istok.
Harg, koralno ostrvo u Persijskom zalivu, oko 25 kilometara od kopna, ključno je središte za preradu nafte za Iran, kroz koje obično protiče 90 odsto izvoza nafte iz zemlje. Ostrvo je uglavnom ostalo pošteđeno američko-izraelskih napada tokom prve dve nedelje rata.
Međutim, Tramp je u subotu tvrdio da su američki udari "potpuno uništili" veći deo ostrva Harg, rekavši za En-Bi-Si da bi njihova vojska mogla da pogodi lokaciju "još nekoliko puta samo zabave radi".
Pentagon raspoređuje snage za brzo reagovanje na Bliski istok
Pentagon je rasporedio 31. ekspedicionu jedinicu marinaca, snage za brzo reagovanje od oko 2.200 marinaca, na Bliski istok, preneo je "Volstrit džornal" pozivajući se na izvore.
Vojni zvaničnici nisu rekli koje će misije marinci koji se šalju na Bliski istok biti zaduženi da izvrše.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da za sada ne planira slanje trupa u Iran, ali bi mogao da ih pošalje da obezbede ostrvo Harg, u pokušaju da liši Iran prihoda od nafte i primora ga na predaju.
Vrhovni vođa Irana: Uskratiti bezbednost svim neprijateljima zemlje
Novi vrhovni vođa Irana, Modžtaba Hamnei, rekao je da bezbednost mora biti uskraćena svim neprijateljima Irana, nakon ubistva ministra obaveštajnih poslova u Teheranu ranije ove nedelje.
"Bezbednost može biti uskraćena unutrašnjim i spoljnim neprijateljima, a dodeljena svim našim sunarodnicima", rekao je Hamnei, koji se, podseća Si-En-En, nije pojavio u javnosti otkako je izabran za naslednika svog oca 9. marta
Izrael je ciljao na iranskog ministra obaveštajnih poslova Esmaila Hatiba u napadu u noći utorka, dan nakon što je ubijen najviši bezbednosni zvaničnik zemlje, Ali Laridžani.
U svojoj poruci, upućenoj predsedniku Masudu Pezeškijanu, Hamnei je opisao Hatiba kao "dugogodišnjeg veterana" i rekao da "njegovo odsustvo mora biti nadoknađeno udvostručenim naporima" ministarstva obaveštajnih poslova.
ECB razmatra povećanje kamata već u aprilu zbog rata na Bliskom istoku
Evropska centralna banka (ECB) mogla bi da podigne kamatne stope već krajem aprila ukoliko posledice rata na Bliskom istoku dodatno podstaknu rast inflacije.
Konačna odluka još nije doneta, ali rast cena energenata, poremećaji u snabdevanju i eventualni sekundarni inflatorni efekti bi mogli da primoraju ECB da poveća kamate već na sastanku 29. i 30. aprila, rekli su izvori za "Blumberg".
Pojedini predstavnici ECB-a smatraju da je jun realniji termin za eventualno povećanje kamata, pošto na aprilskom sastanku neće biti objavljene nove makroekonomske projekcije
ECB je u četvrtak zadržala sve tri ključne kamatne stope na istom nivou - referentnu kamatnu stopu na depozite na dva odsto, kamatu na glavne operacije refinasiranja na 2,15 odsto i kamatu na graničnu kreditnu liniju na 2,4 odsto, dok je istovremeno upozorila na ekonomske rizike od rata na Bliskom istoku.
Prema novim projekcijama ECB, koje uključuju podatke do 11. marta, očekuje se da će u osnovnom scenariju prosečna inflacija u evrozoni iznositi 2,6 odsto u 2026, dva odsto u 2027. i 2,1 odsto u 2028. godini.
U najgorem scenariju, inflacija bi mogla da dostigne vrhunac od 6,3 odsto u prvom kvartalu 2027. godine, dok bi privreda evrozone u 2026. nakratko ušla u recesiju.
Takav scenario podrazumeva ozbiljne poremećaje u snabdevanju energijom do kraja ove godine, kao i dodatno razaranje energetske infrastrukture, uz pretpostavku da ne bude monetarnog ni fiskalnog odgovora.
Investitori sada prognoziraju da će ECB najmanje dva puta povećati kamate do kraja ove godine, pri čemu verovatnoća povećanja za 25 baznih poena u aprilu iznosi oko 60 odsto.
Izrael: Broj povređenih u ratu sa Iranom premašio 4.000
Ministarstvo zdravlja Izraela saopštilo je da je u poslednja 24 sata 150 povređenih ljudi prebačeno u bolnice kao posledica sukoba sa Iranom, čime je broj hospitalizacija usled borbi porastao na preko 4.000.
Među onima koji su lečeni u bolnicama tokom proteklog dana, dve osobe su u teškom stanju, dve su u umerenom stanju, a 136 je u dobrom stanju, prenosi "Tajms of Izrael".
Deset ljudi je lečeno od anksioznosti.
Vlasti su ranije saopštile da su dve osobe teško povređene u raketnom napadu na Kirjat Šmonu.
Ministarstvo kaže da je od početka rata sa Iranom 28. februara 4.099 ljudi primljeno u bolnice, od kojih je 80 trenutno hospitalizovano.
Ministarstvo ne daje detaljan pregled uzroka povreda, podseća list, dodajući da bi neke od povreda mogle da zadobiju ljudi koji pokušavaju da dođu do skloništa, a ne zbog raketne vatre iz Irana ili Libana.
Evropski indeksi rastu, nafta "brent" 107 dolara po barelu, tržište energenata pod pritiskom
Evropski berzanski indeksi su danas u porastu, cene nafte Brent su blago pale na oko 107 dolara po barelu, ali tržište energenata je nadalje pod pritiskom zbog rata na Bliskom istoku koji je izazvao velike poremećeje u snabdevanju.
Prema podacima "Blumberga", cene nafte tipa "brent" su samo ove nedelje porasle za više od pet odsto, a ovog meseca za skoro 50 odsto.
Cena sirove nafte je u 9.30 časova pala na 94,336 dolara po barelu, a cena nafte "brent" na 107,236 dolara.
Evropski fjučersi gasa za april su se na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavali po ceni od 60,825 evra za megavat-sat.
Indeks Frankfurtske berze DAKS je u 9.30 sati porastao za 1,01 odsto na 23.093,55 poena, francuski CAC 40 za 0,75 odsto na 7.866,89 poena, britanski FTSE 100 za 0,42 odsto na 10.105,64 poena, moskovski MOEKS porastao za 0,44 odsto na 2.881,87 poena.
Cena zlata je porasla na 4.722,45 dolara za trojsku uncu, a cena pšenice pala na 6,0579 dolar za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).
Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Forex iznosi 1,15781 dolar, što je za 0,09 odsto manje nego na početku trgovine.
Prema podacima sa američkih berzi, vrednost američkog berzanskog indeksa Dau Džouns je na zatvaranju trgovanja u četvrtak pala za 0,44 odsto na 46.021,43 poena, Es end Pi 500 za 0,27 odsto na 6.606,49 poena, a vrednost indeksa Nasdak za 0,28 odsto na 22.090,69 poena.
Komandant IRGC: Tramp treba da zna da imamo još iznenađenja za njega
General-major i komandant Centralnog štaba Svetog proroka u okviru Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), Ali Abdulahi, rekao je da predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp "treba da zna" da iranske oružane snage imaju iznenađenja za njega i "cionistički režim".
Prema podacima iranskog Ministarstva odbrane, Abdulahi je komentarisao nedavni incident u kojem su iranske protivvazdušne snage gađale američki borbeni avion F-35, opisujući ga kao "jedno od iznenađenja", prenela je agencija Tasnim.
"Neprijatelji bi trebalo da očekuju još iznenađenja", naglasio je komandant IRGC-a, dodajući da će iranske snage nastaviti da sprovode operacije u skladu sa strateškim interesima zemlje.
Ministarstvo pravde SAD zaplenilo četiri internet domena povezana sa Iranom
Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država saopštilo je danas da je zaplenilo četiri internet domena povezana sa Iranom, uključujući jedan koji je koristila hakerska grupa "Handala tim" koja je preuzela odgovornost za sajber napad na jednu američku kompaniju iz oblasti medicinske tehnologije.
Zaplenjene domene "Justicehomeland.org", "Handala-Hack.to", "Karmabelow80.org" i "Handala-Redwanted.to" koristilo je i iransko Ministarstvo obaveštajnih i bezbednosnih poslova za preuzimanje odgovornosti za hakerske napade i objavljivanje osetljivih podataka, navelo je američko Ministarstvo.
"Iranski režim koristi sajber prostor za ostvarivanje autoritarnih ciljeva, suzbijanje demokratskih institucija i podrivanje naše nacionalne i ekonomske bezbednosti", izjavio je Džimi Pol, specijalni agent američkog Federalnog biroa za istrage (FBI) u Baltimoru zadužen za ovaj slučaj.
On je rekao da će FBI delovati brzo, odlučno i proaktivno kako bi neutralisao sajber pretnje po Ameriku, prenosi Tanjug.
Kina poziva sve strane na stabilno i nesmetano snabdevanje naftom
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova, Lin Đian, pozvao je sve strane uključene u američko-izraelski rat protiv Irana da obezbede stabilno i nesmetano snabdevanje naftom.
Komentari su, piše "Gardijan" usledili nakon što su SAD naznačile da bi uskoro mogle ukinuti sankcije iranskoj nafti kako bi smanjile cene koje su porasle od početka rata, jer je Iran zatvorio Ormuski moreuz.
Ovaj potez bi mogao da oslobodi 140 miliona barela iranske nafte za globalnu upotrebu, tvrdio je američki ministar finansija Skot Besent.
"U suštini, koristićemo iranske barele protiv Iranaca da bismo održali cenu niskom u narednih 10 ili 14 dana, dok nastavljamo ovu kampanju", rekao je on za "Foks biznis".
Ministarstvo finansija je nedavno preduzelo sličan korak da privremeno dozvoli prodaju sankcionisane ruske nafte sa tankera, što je, kako je rekao Besent, dodalo oko 130 miliona barela globalnim zalihama.
Ako se sa tim nastavi, taj potez bi predstavljao značajan preokret dugogodišnje američke politike prema Iranu. Stručnjaci kažu da bi to moglo imati ograničen uticaj na cene i da bi zapravo moglo pomoći Iranu da finansira svoje ratne napore protiv SAD.
IRGC: Povlačenje nosača aviona "Džerald Ford" otkriva "prazninu" američke vojne moći
Korpus Islamske Revolucionarne garde saopštio je da naglo povlačenje američkog nosača aviona USS "Džerald Ford" iz Zapadne Azije otkriva "prazninu materijalne snage arogantnih sila".
IRGC je u saopštenju kritikovao odlazak broda u "medijskoj tišini", tvrdeći da neuspeh da pruži vojnu podršku regionu pokazuje slabost američkih i izraelskih snaga, preneo je portal "Press TV".
"Slanje ovog broda u region uz uzbunu i opsežnu propagandu američkih vojnih zvaničnika i zapadnih medija, i njegov sumnjiv izlazak na vrhuncu rata u medijskoj tišini arogantnih američkih vojnih zvaničnika, ne može da sakrije očajno i ponižavajuće stanje američkih i cionističkih ratnih huškača", saopštila je IRGC.
Iako američki zvaničnici navode da je povlačenje posledica požara u vešernici, IRGC je tu izjavu doveo u pitanje i naglasio da strah od regionalnog otpora igra ključnu ulogu.
Organizacija je dodatno istakla da iranske pomorske snage ostaju "potpuno dominantne i budne" i spremne da odgovore na bilo kakve provokacije u regionalnim vodama.
"Lažljivi američki predsednik (Donald Tramp), koji tvrdi da je uništio mornaricu Islamske Republike Iran, zašto ne izda naređenje američkim ratnim brodovima da se kreću ka Omanskom i Crvenom moru? Vojnici islama, željni da se iskrcaju i zadaju snažan šamar američkom ratnom brodu duboko na bojnom polju, čekaju i potpuno su spremni da pokažu svoja pomorska iznenađenja izbliza američkim marincima", naveo je IRGC.
Šri Lanka zabranila ulazak iranskim brodovima i američkim borbenim avionima
Predsednik Šri Lanke Anura Kumara Disanajake obavestio je danas parlament da je vlada Šri Lanke odlučila da ne dozvoli ulazak iranskim ratnim brodovima u teritorijalne vode zemlje i odbila zahtev Sjedinjenih Američkih Država da dva njena borbena aviona slete na aerodrom Matala, kako bi očuvala nesvrstanu poziciju zemlje.
Obraćajući se poslanicima, Disanajake je naveo da je 26. februara primljen zahtev da iranski ratni brodovi posete Šri Lanku u periodu od 9. do 13. marta radi jačanja bilateralne saradnje, što je vlada razmatrala, prenosi portal Adaderana.
On je dodao da su iste večeri i SAD zatražile dozvolu da dva borbena aviona američke mornarice slete na aerodrom Matala.
"Želeli su da dovedu dva ratna aviona naoružana sa osam protivbrodskih raketa iz baze u Džibuti na Međunarodni aerodrom Matala u periodu od 4. do 8. marta i mi smo rekli 'ne'", rekao je Disanajake.
Predsednik Šri Lanke je naglasio da je, u skladu sa politikom stroge neutralnosti Šri Lanke, vlada odlučila da odbije oba zahteva kako bi očuvala nesvrstanu poziciju zemlje.
Cene nafte blago pale, ali "Goldman Saks" poziva na oprez
Cene nafte su u petak blago pale nakon burnog dana kada je međunarodna referentna vrednost "brent" skočila iznad 119 dolara po barelu, jer je sukob na Bliskom istoku produbio strahove oko snabdevanja energentima.
Analitičari ipak upozorili da će cene ostati povišene, da će energetska infrastruktura biti oštećena, a vitalni put za prevoz nafte i gasa, Ormuski moreuz, praktično zatvoren.
"Goldman Saks" je čak sugerisao da bi više cene mogle da traju sve do 2027. godine.
"Upornost nekoliko prethodnih velikih šokova u snabdevanju naglašava rizik da cene nafte mogu ostati iznad 100 dolara duže u scenarijima rizika sa dužim poremećajima i velikim stalnim gubicima u snabdevanju", napisali su analitičari investicione banke u belešci.
Opširnije čitajte OVDE
Ubijen portparol Islamske revolucionarne garde Ali Mohamed Naini
Iranski državni mediji izveštavaju da je general-major Ali Mohamed Naini, portparol moćnog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRCG), ubijen.
Državni emiter Islamske Republike Iran (IRIB) izvestio je o Nainijevoj smrti.
Gde je francuski nosač aviona "Šarl de Gol"?
Glavni nosač aviona francuske mornarice, "Šarl de Gol" bio je lociran u realnom vremenu, zahvaljujući javnom profilu jednog mornara na aplikaciji "Strava", objavio je "Mond".
Incident je otkrio tačnu poziciju broda i pratnje u Sredozemnom moru, severozapadno od Kipra, dok je francuska pomorska grupa išla ka Bliskom istoku.
Mornar koji je koristio ime "Artur", koristio je pametni sat da zabeleži svoj trenint po palubi, a podaci su se javno delili putem "Strave", omogućavajući novinarima da prate kretanje broda gotovo uživo.
Generalštab francuskih oružanih snaga ocenio je da objavljivanje ove rute "nije u skladu sa važećim propisima" i najavio je preduzimanje odgovarajućih mera.
Ovo "curenje" informacija podseća na prethodne bezbednosne propuste dokumentovane u okviru "StravaLeaks", kada su sportske aktivnosti vojnika otkrivale lokacije i kretanja šefova država.
Novi francuski nosač aviona, "France-Libre", planiran je za 2038. godinu, a pitanje javnog deljenja sportskih aktivnosti posade i dalje je otvoreno.
Hamnei uputio saučešće predsedniku zbog smrti Sejeda Esmaila Hatiba
Vrhovni vođa Islamske revolucije Sejed Modžtaba Hoseini Hamnei, uputio je predsedniku Irana Masudu Pezeškijanu poruku saučešća nakon smrti ministra obaveštajnih službi Sejeda Esmaila Hatiba, preneo je Tasnim.
Hamnei je u poruci istakao poštovanje prema Hatibu i njegovoj posvećenosti, izražavajući saučešće porodici, vladi i kolegama ministra.
Naglasio je da "upražnjeno mesto mora da bude popunjeno pojačanim naporima drugih zvaničnika i zaposlenih u tom ministarstvu, uz očuvanje bezbednosti zemlje od unutrašnjih i spoljašnjih neprijatelja".
Vrhovni vođa se takođe pomolio za opstanak predsednika, kolega i uzvišenje preminulog ministra, ocenjujući ga kao vrednog službenika i mučenika.
"Nesumnjivo, njegovo upražnjeno mesto mora da bude popunjeno udvostručenim naporima drugih zvaničnika i zaposlenih u tom osetljivom ministarstvu, a bezbednost mora da bude oduzeta unutrašnjim i spoljašnjim neprijateljima i data svim sunarodnicima. Molim se Bogu za opstanak Vaše Ekselencije i ostalih kolega, i za uzvišenje tog dragog mučenika", naveo je Hamnei.
Izraelske snage pucale na Palestince ispred džamije Al-Aksa
Iranska revolucionarna garda kaže da Teheran i dalje proizvodi rakete
Portparol Iranske revolucionarne garde poručio je da Teheran i dalje proizvodi rakete, demantujući tako tvrdnju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da su im kapaciteti za proizvodnju oružja uništeni.
Pozivajući se na to da iranske škole smatraju ocenu 20 savršenom ocenom, general Ali Mohamed Naeini je rekao: "Naša ocena u raketnoj industriji je 20 i nema zabrinutosti u tom pogledu jer proizvodimo rakete čak i tokom ratnih uslova, što je neverovatno, i nema posebnog problema sa gomilanjem zaliha."
Takođe je rekao da će rat potrajati.
"Ovi ljudi očekuju da će se rat nastaviti dok se neprijatelj potpuno ne iscrpi", rekao je general o iranskoj javnosti.
Izrael napao gradove u južnom Libanu: Broj žrtava u martu premašio 1.000
Izrael je napao gradove u južnom Libanu, uzrokujući višestruke povrede među stanovništvom, prenela je danas libanska državna Nacionalna novinska agencija (NNA).
"Izraelski neprijateljski borbeni avioni napali su u zoru, ciljaućii gradove Baflije i Hanin u okruzima Tir i Bint Džbejl. Izraelske snage pogodile još pet gradova na jugu zemlje", saopštila je NNA.
U međuvremenu, Ministarstvo zdravlja Libana saopštilo je da je u izraelskim napadima u Libanu od 2. marta poginula 1.001 osoba, uključujući 79 žena, 118 dece i 40 zdravstvenih radnika, prenosi Al Džazira.
Kako se navodi, više od 2.584 ljudi je ranjeno.
Netanjahu: Poređenjem Isusa sa Džingis Kanom nisam hteo niko da uvredim
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je izjavio da njegova primedba o poređenju Isusa Hrista sa bivšim mongolskim osvajačem Džingis Kanom nije imala za cilj da uvredi hrišćane.
Netanjahu je u emisiji "Iks" citirao istoričara Vila Djuranta, navodeći da moral sam po sebi nije dovoljan da se zlo zaustavi i da "agresija može da nadvlada umerenost", preneo je "Tajms of Izrael".
"Istorija dokazuje da, nažalost i nesrećno, Isus Hrist nema prednost nad Džingis Kanom. Jer ako ste dovoljno jaki, dovoljno bezobzirni, dovoljno moćni, zlo će pobediti dobro. Agresija će pobediti umerenost. Moralno superiorna civilizacija i dalje može da padne pred nemilosrdnim neprijateljem ako nema moć da se brani", ocenio je Netanjahu.
Premijer Izraela je na svom nalogu na mreži Iks objasnio da je ideja bila Djurantova i da on lično poštuje Isusa Hrista.
Među onima koji su kritikovali Netanjahua bio je i preduzetnik iz Dubaija, Mario Navfal, koji je kazao Izrael već vodi globalni optički rat, a da Netanjahu takvom izjavom dodatno komplikuje situaciju.
Izrael tvrdi da je napao ciljeve sirijske vlade nakon napada na Druze
Izraelska vojska je tokom noći napala infrastrukturne objekte sirijske vlade, što je, kako je navedeno, bio odgovor na napade na civile Druze.
Izraelska vojska je saopštila da je ciljala "komandni centar i oružje u vojnim kompleksima" na jugu Sirije i da će nastaviti da brani Druze.
Izrael je saopštio da je njihov napad bio odgovor na napad na zajednicu Druza u južnoj sirijskoj provinciji Suvajda u četvrtak.
Druze su arapska verska grupa od oko milion ljudi koji uglavnom žive u Siriji, Libanu i Izraelu. U Siriji je zajednica Druza koncentrisana oko tri glavne provincije blizu Golanske visoravni koju je okupirao Izrael.
Prošle godine, sukobi između pripadnika manjinske grupe Druza i beduinskih plemena ubili su stotine ljudi i doveli do vojne intervencije Sirije. Nasilje je takođe podstaklo Izrael da izvrši napade na snage sirijske vlade, kako bi, navodno, zaštitili Druze.
Svetski program za hranu: Rat na Bliskom istoku rizikuje "rekordnu glad"
S obzirom na to da se ne nazire brzi kraj bliskoistočnog sukoba i da su ključne brodske rute blokirane, Svetski program za hranu (VFP) upozorio je na "rekordne nivoe gladi".
Saopšteno je da bi dodatnih 45 miliona ljudi moglo da se suoči sa akutnom gladi kako sukob eskalira, što bi dovelo do povećanja globalnog broja gladnih na 363 miliona.
"Kako nasilje eskalira, raseljavanje, rastuće cene i poremećeni sistemi ishrane guraju porodice bliže gladi u regionu i daleko šire", saopštio je VFP.
Đubrivo je ključno za poljoprivredu. Ujedinjene nacije kažu da četvrtina svetskih zaliha prolazi kroz Ormuski moreuz.
Južna Azija je među najugroženijim područjima, a UN izražava zabrinutost zbog budućih prinosa useva. A u delovima podsaharske Afrike, VFP upozorava da poljoprivrednici koji ulaze u sezonu sadnje rizikuju da neće moći da tretiraju svoje useve, što dovodi do nižih prinosa i viših cena hrane u narednim mesecima.
"Čak i mala povećanja troškova mogu gurnuti ranjive porodice u krizu."
Al-Aksa zatvorena za Bajram prvi put od 1967
Džamija Al-Aksa biće prvi put od 1967. godine zatvorena za muslimanske vernike na kraju Ramazana.
Zatvaranje je, prema tvrdnjama izraelskih vlasti, mera bezbednosti povezana sa američko-izraelskim sukobom protiv Irana.
Opširnije čitajte OVDE
Francuska traži načine deblokiranja Ormuskog moreuza
Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da Pariz istražuje načine za deblokiranje Ormuskog moreuza delovanjem na nivou Ujedinjenih nacija.
"Počeli smo istraživački proces i videćemo u narednim danima da li ima šanse za uspeh", rekao je Makron "Politiku" posle sastanka lidera EU u Briselu.
Francuski predsednik je rekao da je „"eneralnom sekretaru UN (Antoniju Guterešu) danas popodne objasnio da Francuska namerava da ispita svoje glavne partnere, a posebno članove Saveta bezbednosti, da li bi bilo prikladno uspostaviti okvir UN za ono što želimo da uradimo u Ormuskom moreuzu."
Makron je rekao da je o toj ideji razgovarao sa i indijskim premijerom Narendrom Modijem.
"Mislim da je ovo nešto što bi moglo da pomogne. Oprezan sam jer to ne zavisi samo od nas", rekao je.
Iran pozvao zemlje regiona da spreče SAD i Izrael da koriste njihovu teritoriju za napade
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je zemlje regiona da spreče Sjedinjene Američke Države i Izrael da koriste njihovu teritoriju za izvođenje vojnih napada protiv Irana, navodeći da su nedavne iranske akcije odmazde čin samoodbrane.
Portparol tog ministarstva Esmail Bagei podsetio je da međunarodno pravo i rezolucije UN zabranjuju državama da ustupaju svoje objekte za agresiju trećih strana, preneo je portal "Pres TV".
On je upozorio da će se zemlje koje ustupe svoju infrastrukturu za vojne operacije protiv Islamske Republike smatrati saučesnicima.
Bagei je, pozivajući se na "verodostojne dokaze", rekao da se baze i objekti u regionu koriste za izvođenje napada na Iran i naglasio da države koje na svojoj teritoriji imaju američku vojnu infrastrukturu snose odgovornost ukoliko se ona koristi u takve svrhe.
Nagalasio je da je Iran posvećen međunarodnom pravu i principima dobrosusedskih odnosa, poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta i očekuje da zemlje regiona usvoje "racionalan i zakonit pristup" kako bi sprečile korišćenje svoje teritorije za napade na Islamsku Republiku.
Ova izjave su usledile nakon samita u Saudijskoj Arabiji, gde su iznete optužbe na račun iranske regionalne politike.
Netanjahu: Potrebne su alternativne rute za prevoz nafte, umesto Ormuskog moreuza
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je od vitalnog značaja da se, nakon završetka rata u Iranu, uspostave "alternativne rute" za prevoz nafte, umesto da se nastavi prolaz samo kroz uska grla Ormuskog moreuza u Persijskom zalivu i Bab el Mandeba u Crvenom moru.
Netanjahu je na konferenciji za novinare rekao da su potrebni "naftovodi, gasovodi koji idu na zapad kroz Arapsko poluostrvo sve do Izraela", i do njegovih mediteranskih luka, i da bi se na takav način "zauvek uklonile zagušljive tačke", prenosi Tajms of Izrael.
"Ova vizija je svakako moguća. Vidim to kao pravu promenu koja će uslediti nakon ovog rata, ali takođe vidim da će se ovaj rat završiti mnogo brže nego što ljudi misle", istakao je on.
Dodao je da se nada "da će ljudi vremenom videti mudrost i hrabrost" odluke američkog predsednika Donalda Trampa, i činjenice da Izrael i Sjedinjene Američke Države rade zajedno, kada je reč o vazdušnim napadima na Iran.
"Amerika se ne bori za Izrael. Amerika se bori sa Izraelom za zajednički cilj, da zaštiti našu budućnost, da zaštiti civilizaciju od ovih varvara", zaključio je Netanjahu.
Napadi na naftna postrojenja u regionu: Požari u Kuvajtu
Rafinerija Mina al-Ahmadi Kuvajtske naftne korporacije pogođena je rano jutros u više napada dronovima, preneli su kuvajtski državni mediji.
U pojedinim jedinicama rafinerije izbili su požari, a nekoliko postrojenja je privremeno zatvoreno, ali nije bilo žrtava, saopštila je kuvajtska novinska agencija, prenela je "Al Džazira".
Vatrogasne i hitne službe odmah su raspoređene na lice mesta.
Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da su presretnuta i uništena još četiri drona iznad istočnog regiona zemlje, dok se kraljevina u poslednjih nekoliko sati suočava sa nizom napada bespilotnih letelica.
Prema navodima tog ministarstva, tokom noći je oboreno i dodatnih devet dronova iznad Istočne provincije, dok je još jedan presretnut iznad severne provincije El-Džauf.
Saudijske vlasti su kasnije objavile i da je iznad Istočne provincije, koja se smatra ekonomskim centrom zemlje i lokacijom ključnih naftnih polja, oboreno još pet dronova.
Zvanična medijska kancelarija Dubaija saopštila je da su iznad grada izvedene uspešne "operacije vazdušnog presretanja", uz napomenu da nema prijavljenih povređen
IRGC izveo 66. talas napada: Gađali ciljeve u Izraelu i američkim vojnim položajima u regionu
Korpus Islamske Revolucionarne garde IRGC saopštio je da je pokrenuo 66. talas operacije "Pravo obećanje 4" tokom kojeg su, kako tvrdi, ispaljene "superteške rakete sa više bojevih glava" i raspoređeni dronovi usmereni ka ciljevima u Izraelu i američkim vojnim položajima u regionu.
IRGC tvrdi da su pogođeni ciljevi u više izraelskih gradova, uključujući Jerusalim, Haifu, Beršebu i oblast pustinje Negev, kao i američke baze u Kataru, Bahreinu, UAE, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji.
U operaciji su korišćeni raketni sistemi na čvrsto i tečno gorivo, među kojima su rakete "kadr" sa više bojevih glava, kao i sistemi "horamšar", "hejbar šekan", projektili srednjeg dometa "kiam", a korišćene su i rakete "zolfakar", kao i napadački dronovi.
IRGC je poručio da će se operacija nastaviti.
Saudijska Arabija: Cena nafte bi mogla da pređe 180 dolara
Zvaničnici u Saudijskoj Arabiji veruju da bi cena nafte mogla da poraste na 180 dolara po barelu ukoliko poremećaji u Ormuskom moreuzu potraju do kraja aprila, objavio je list "Volstrit džornal", pozivajući se na više neimenovanih izvora.
Cene nafte značajno osciliraju od početka rata 28. februara, a cena nafte tipa "brent" nakratko se približila 119 dolara po barelu pre nego što je ponovo pala, prenela je "Al Džazira".
Stručnjak za spoljnu politiku Saudijske Arabije Umer Karim rekao je da smatra da je cena od najmanje 150 dolara po barelu moguća, u zavisnosti od razvoja sukoba.
"Ako ovi terminali u Crvenom moru budu napadnuti - ako postoji bilo kakva prepreka u Crvenom moru, mislim da je sve iznad 150 dolara sasvim moguće", rekao je Karim, dodajući da je to trenutno jedina održiva veza između Evrope i Azije.
Netanjahu otkrio ciljeve Izraela u ratu sa Iranom
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je rekao da su Amerika i Izrael zajedno delovali u Iranu sa "velikom odlučnošću" i naveo ciljeve Izraela.
"Cilj je uklanjanje nuklearne pretnje, uklanjanje pretnje balističkim raketama (pre nego što budu duboko zakopane i zaštićene od vazdušnih napada), kao i stvaranje uslova da iranski narod "zgrabi svoju slobodu"", istakao je Netanjahu na konferenciji za medije.
On je rekao i da hoće da razjasni "lažne vesti" koje su se pojavile, odnosno tvrdnje da je Izrael uveo Ameriku u sukob sa Iranom.
"Zar je neko zaista mislio da neko može da kaže predsedniku Donald Tramp šta da radi? Molim vas", izjavio je Netanjahu.
Netanjahu takođe tvrdi da nakon 20 dana rata Iran više nema mogućnost ni da obogaćuje uranijum niti da pravi balističke rakete.
"Potpuno smo uništili iranske kapacitete 'do te mere' da ne mogu da postignu ono što su planirali", tvrdi izraelski premijer.
On je naveo da je Iran želeo da sruši hiljade zgrada u Izraelu, ali da se umesto toga one ruše u Libanu i Iranu.
"Promenićemo Bliski istok, obećavam vam", poručio je Netanjahu, dodavši da je Iran "slabiji nego što je ikada bio", dok je "Izrael jači".
Netanjahu je poručio da će rat trajati "koliko god bude potrebno".
Sirene u Izraelu
Samo u poslednjih nekoliko sati, širom Izraela oglasilo se nekoliko stotina sirena za vazdušnu opasnost, upozoravajući ljude da se sklone u skloništa, očekujući dalje projektile iz pravca Irana.
Raketna aktivnost kulminirala je u ranim jutarnjim satima posebno oko Jerusalima, eksplozije su se čule u vazduhu, ali i eksplozije pri padu krhotina na zemlju.
Jerusalim je tokom jednog sata bio pod četiri odvojena upozorenja na vazdušnu opasnost, u iščekivanju talasa projektila iz Irana.