Svet
Sanae Takaiči u Trampovoj projekciji međunarodnih odnosa: Tone li Japan u vek poniženja?
Ono što je Japan, zajedno sa Velikom Britanijom, Francuskom i drugim zapadnim silama radio Kini tokom 19. i u prvoj polovini 20. veka, sada SAD počinju da rade Tokiju, razume se u skladu sa okolnostima 21. veka
Kada je pre koji dan, odgovarajući na novinarsko pitanje, američki predsednik Donald Tramp rekao da niko bolje od Japana ne zna šta je iznenađenje, jer je Japan napao SAD u Perl Harboru iznenada, baš kao što je njegova administracija zajedno sa Izraelom napala Iran ne obavestivši saveznike, to nije bila samo neumesna diplomatska šala, već postavljanje gošće, japanske premijerke Sanae Takaiči, na mesto koje joj pripada u Trampovoj projekciji međunarodnih odnosa.
Sanae Takaiči jesenas je, iz taktičko-političkih razloga, izbegla posetu hramu Jasukuni, iako je ranije posećivala ovaj kontroverzni hram. U Hramu Jasukuni počivaju "duše" palih japanskih vojnika, među kojima su i osuđeni ratni zločinci, što izaziva opravdane osude Kine, Južne Koreje i ostalih nacija koje su bile žrtve japanske agresije.
Ali, Sanae Takaiči je, pre koji dan, posetila centralno američko vojno groblje Arlington, gde je odala poštu palim američkim vojnicima, a to je samo vrh zaista ledenog brega odnosa Trampove administracije prema Japanu.
Kina više nije plen...
Taj odnos počinje da liči na početak japanskog veka poniženja, analogno "kineskom veku poniženja", kako se u Kini često naziva 19. stoleće, kada su zapadne sile, predvođene Velikom Britanijom i Francuskom, a zajedno sa Japanom, razarale Kinu i nametale joj veoma teške finansijske obaveze. Budući da Kina više nije, niti može da postane plen zapadnih sila, kao što je bila u 19. i prvoj polovini 20. veka, njeno mesto, razume se u skladu sa okolnostima 21. stoleća, sada zauzima Japan, koji je u pomenutim vekovima u ponižavanju Kine stajao rame uz rame sa Velikom Britanijom, Francuskom i drugim velikim silama.
Japan primoran da u SAD uloži više od 550 milijardi dolara
Japan sada počinje da plaća geopolitički "reket" SAD. Vrednost početnog investicionog paketa iznosi premašuje sto milijardi dolara.
U izgradnju malih modularnih nuklearnih reaktora u Tenesiju i Alabami Japan će uložiti 40 milijardi, a u elektrane na prirodni gas u Pensilvaniji i Teksasu još 33 milijarde dolara. Sa približno 36 milijardi dolara ulaganja najavljenih u februaru, Japan je, pritisnut Trampovim carinama, obećao više od 100 milijardi dolara ekspresnih ulaganja u ekonomiju SAD.
Kineski list "Global tajms" posebno ističe da će Japan do 2029. godine u SAD morati da uloži 550 milijardi dolara, sve prema preciznim smernicama SAD, radi "obnove i proširenja ključnih američkih industrija".
Prema uslovima ovog sporazuma, američka strana dobija 50 odsto prihoda pre povraćaja troškova projekata, a nakon toga čak 90 odsto.
"Takav dogovor je u Japanu izazvao kritike kao ponižavajući i neravnopravan ugovor. Što odlučnije Takaiči gura ovaj sporazum, to dublju rupu kopa za japansko društvo", konstatovao je "Global tajms".
Japan finansira ekonomiju SAD u vreme kada jen slabi, a cene u samom Japanu rastu
Da stvar po Japan bude još gora i neizvesnija, dve zemlje su dogovorile zajednički razvoj i proizvodnju raketa, kao i saradnju u oblasti eksploatacije i prerade retkih zemnih elemenata, ali je, kako stvari trenutno stoje, to eufemizam za nova japanska izdvajanja kapitala, kako bi SAD bile što rasterećenije.
A da stvar bude još "zanimljivija", Japan počinje da izdvaja kapital za obnovu američke ekonomije u trenutku kada jen slabi, a cene u samom Japanu dodatno rastu.
Japanci ne podržavaju Trampov napad na Iran
Paralelno sa tim, a sudeći prema rezultatima istraživanja "Asahi Šimbuna", čak 82 odsto Japanaca ne podržava napad SAD i Izraela na Iran, zbog čega je Sanae Takaiči bila primorana da Trampu nudi "neborbenu podršku" u vidu logističke saradnje i razmene obaveštajnih podataka.
Zbog toga, kineski list "Čajna dejli", takođe, ističe da, prema američkom viđenju, Japan uživa korist od američke zaštite i treba da uzvrati kada se to od njega zatraži.
"Ta uplata ne mora doći u vidu brodova (u Ormuskom moreuzu). Takaiči će verovatno shvatiti da je njena stvarna misija u Vašingtonu da ponudi nešto što američka administracija više ceni: novac", naveo je pomenuti kineski list.
Amerikancima treba hitan sporazum
"Tu leži drugi sloj njene dileme. Takaiči je mnogo uložila u oživljavanje japanskog vojnog položaja, ublažavajući decenije posleratne uzdržanosti pod zastavom kolektivne samoodbrane. Ta agenda deluje usklađeno sa interesima SAD, ne samo zato što podrazumeva kupovinu američkih odbrambenih sistema. Savezništvo se, u ovom čitanju, pojavljuje kao bezbednosni pakt kliko i tržište naoružanja. Međutim, američka strana, opterećena rastom cena energenata ka oko 100 dolara po barelu i unutrašnjim političkim posledicama širenja bliskoistočnog sukoba, ovoga puta nije raspoložena za duge pregovore. Vašington želi brze dobitke: investicije, energetsku saradnju i carinske ustupke koji odmah idu u korist američkoj ekonomiji. Takaiči, stoga, mora da zasladi dogovor, verovatno proširenjem već ogromnih japanskih investicija u SAD, u nadi da će obezbediti ublažavanje carina koje pogađaju japansku izvozno orijentisanu privredu. To je rizična trgovina. Ukoliko se vrati u Tokio sa obećanjima o većem odlivu kapitala, a sa malo konkretnog ublažavanja carina, suočiće se sa reakcijom ne samo japanskih korporacija već i javnosti koja već gubi poverenje u njeno rukovodstvo. Medeni mesec je završen. Rejtinzi padaju, a utisak da se podržava američka industrija dok domaći troškovi rastu politički je toksičan", konstatovao je list "Čajna dejli".
Live
