UŽIVO Bliski istok u ratu: Iran pokrenuo nove napade na izraelske, američke ciljeve; Ursula zabrinuta

Hezbolah je rano jutros izveo napade na pet izraelskih ciljeva, saopštila je grupa.

Kako se navodi, napadi su uključivali ciljanje okupljanja izraelskih trupa, kasarne, radarskog položaja i artiljerijskih položaja, prenela je "Al Džazira".

Među pogođenim lokacijama su izraelski vojnici kod Fatimske kapije u Kfar Kili na jugu Libana.

Hezbolah je saopštio da je pri napadima koristio i dronove, kao i rakete za ciljanje radarskog položaja u blizini Malot-Taršihe i artiljerijskih položaja u naseljima Sasa i Ein Ha-Kovšim na severu Izraela.

Policija je saopštila da je iranska raketa sa bojevom glavom od oko 100 kg pala u centar Tel Aviva, što je dovelo do velike štete na zgradama i vozilima, navodi izraelski Kanal 12, prenosi "Tajms of Izrael".

U izraelskom napadu južno od Bejruta poginule su dve osobe, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja, dok su napadi na južna predgrađa prestonice nastavljeni tokom cele noći.

"Izraelski neprijateljski napad na grad Bšamun u okrugu Alej rezultirao je, prema preliminarnim podacima, smrću dva građanina i povredama petoro drugih", navodi se u saopštenju ministarstva, prenosi AFP.

Bšamun se nalazi u planinskom okrugu Alej, u kojem većinski žive Druzi, jugoistočno od Bejruta i nalazi se izvan tradicionalnih uporišta Hezbolaha, navodi novinska agencija.

Korpus Islamske revolucionarne garde (IRGC) izveo je niz preciznih raketnih udara na američke i izraelske mete, saopštio je iranski vojni organ.

Operacija je predstavljena kao 78. talas odmazdnih udara u okviru kampanje "Pravo obećanje 4", preneo je Tasnim.

Prema IRGC-u, ciljevi su uključivali izraelske lokacije u Eilatu, Dimoni i severnom Tel Avivu, kao i američke baze u regionu.

Za napade su korišćene precizne rakete sa više bojevih glava "emad" i "kadr", uz upotrebu borbenih dronova.

U saopštenju se navodi da većina jedinica IRGC-a i snaga Basidža još nije ušla u borbenu operaciju, ali da bi njihovo uključivanje moglo da zaoštri sukob.

IRGC je naglasio da napadi predstavljaju odgovor na američko-izraelsku vojnu kampanju pokrenutu nakon atentata 28. februara na vođu Islamske revolucije ajatolaha Sejeda Alija Hamneija, visoke komandante i civile.

Iranske snage su sprovele više talasa odmazdnih udara raketama i dronovima na regionalne američke i izraelske položaje.

Najmanje šest osoba povređeno je u najnovijem iranskom raketnom napadu na Tel Aviv u Izraelu.

Prema navodima Crvene Davidove zvezde, povrede su lakše prirode, prenosi "Tajms of Izrael".

U napadu na centar Tel Aviva oštećeno je i više zgrada i vozila.

Policija je objavila da je na grad pala municija sa oko 100 kilograma eksploziva.

Bivši ambasador Egipta pri Ujedinjenim nacijama Moataz Ahmedin Halil upozorio je da se ne treba oslanjati na najnovije izjave američkog predsednika Donalda Trampa, ocenjujući da njegova strategija pritiska i hitnosti može doneti rezultate u poslovnim pregovorima, ali nije pogodna za vođenje međunarodnih odnosa.

Halil je, u intervjuu za Al Džaziru rekao da bi petodnevni rok koji je Tramp najavio za obustavu ciljanja iranskih energetskih postrojenja mogao da se poklopi sa dolaskom američkih vojnih pojačanja u region, što bi predstavljalo snažan pritisak na Iran tokom eventualnih pregovora.

On je dodao da takav pristup ukazuje na nedoslednost američke administracije, što otežava oslanjanje na bilo kakav napredak bez kontinuiranog međunarodnog i regionalnog pritiska.

Govoreći o izgledima za uspeh posredovanja, Halil je naveo da sve strane imaju interes za okončanje rata zbog ekonomskih i bezbednosnih posledica, ali da uspeh zavisi od nastavka pritiska, posebno iz zemalja Zaliva i Evrope.

Halil je ocenio da posredovanje pruža izlaz iz krize za obe strane - Vašingtonu zbog uključenosti u eskalaciju, a Teheranu, uprkos sposobnosti da uzvrati, zbog velikih razaranja i ekonomskih posledica, prenosi Tanjug.

Kako je naveo, napori Egipta, u koordinaciji sa regionalnim i međunarodnim akterima, fokusirani su pre svega na obuzdavanje eskalacije i prekid sukoba, uz ocenu da je posredovanje jedini održiv put ka stabilnosti.

Halil je ukazao da se diplomatske aktivnosti odvijaju na dva paralelna koloseka- prvi kroz posredovanje Egipta uz saradnju sa Turskom i Pakistanom, a drugi kroz pokušaje Donalda Trampa da formira međunarodnu koaliciju za obezbeđenje plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Dodao je da su egipatske inicijative uključivale kontakte na najvišem nivou, među kojima i razgovor predsednika Abdela Fatah el-Sisija i iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, kao i diplomatske posete zemljama Zaliva.

Istovremeno, upozorio je da nastavak vojnih operacija u drugim žarištima, poput Libana i Gaze, može da ugrozi šanse za sveobuhvatno rešenje, naglašavajući da parcijalni pristupi neće doneti stabilnost.

Kada je reč o spornim pitanjima, Halil je naveo da je malo verovatno da će Iran praviti značajne ustupke u vezi sa raketnim programom, koji smatra ključnim sredstvom odvraćanja, dok je ocenu o nuklearnom programu opisao kao prenaglašenu.

On je dodao da zahtevi za ukidanje sankcija i garancije da se sukob neće ponoviti predstavljaju ozbiljan izazov za svaki sporazum, posebno imajući u vidu stavove Izraela.

Halil je istakao da je Iran kroz istoriju pokazao sposobnost da održi stabilnost i u težim krizama, poput rata sa Irakom i atentata na visoke zvaničnike, upozorivši da spoljašnji pritisci mogu da dovedu do dodatnog učvršćivanja sistema.

Najmanje 1.563 civila poginulo od početka rata koji su pokrenule Sjedinjene Države i Izrael protiv naše zemlje, naveo je šef službe za vanredne situacije Irana Džafar Mijadfar.

Zvaničnik je naveo da je među žrtvama 111 dece mlađe od pet godina, a najmlađa žrtva je jednomesečna beba, prenosi RT na španskom.

Naftne kompanije i najveći svetski potrošači energije suočavaju se sa značajnim izazovom da obnove globalne lance snabdevanja naftom i zalihe kada se otvori usko grlo Ormuskog moreuza, rekao je izvršni direktor "Ševrona" Majk Virt.

"Sada imamo mnogo nafte i gasa koji ne dospevaju na tržište", rekao je Virt na konferenciji šefova industrije u Hjustonu. "Fizički lanci snabdevanja ne reaguju odmah, tako da čak i ako se moreuz otvori u nekom trenutku, biće potrebno vreme da se obnove zalihe pravih vrsta sirove nafte i pravih vrsta goriva."

Izraelski mediji javili su da je šest osoba povređeno u najnovijem iranskom raketnom napadu na Tel Aviv.

Oštećeno je nekoliko zgrada i vozila.

Video snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju mesto udara iranske rakete u Tel Avivu, prenosi RT na španskom.

Na snimcima se može videti stub dima koji se diže sa jedne od pogođenih lokacija.

Izrael bi trebalo da zauzme ogromne delove zemlje u južnom Libanu kao deo svoje tekuće kampanje protiv militanata Hezbolaha, izjavio je ministar finansija Becalel Smotrič. Nova granica trebalo bi da bude pomerena sve do reke Litani, koja se nalazi skoro 40 kilometara od južne granice Libana sa Izraelom, rekao je on lokalnim medijima.

Zapadni Jerusalim je započeo vojnu kampanju protiv Hezbolaha početkom marta, u okviru američko-izraelskog rata protiv Irana.

Izrael je od tada naredio svim stanovnicima južnog Libana da napuste područje južno od Litanija zbog onoga što je nazvao "ograničenim i ciljanim kopnenim operacijama protiv ključnih uporišta Hezbolaha".

Prema libanskim vlastima, u izraelskim udarima je u poslednje dve nedelje poginulo preko 880 ljudi, više od 2.000 je povređeno, a preko milion raseljeno.

"Ovde definitivno kažem... u svakoj prostoriji i u svakoj diskusiji: nova izraelska granica mora biti Litani", rekao je Smotrič. Kampanja "mora da se završi potpuno drugačijom realnošću, kako odlukom o Hezbolahu, tako i promenom granica Izraela", dodao je.

Ranije je ministar odbrane Izrael Kac takođe rekao da bi Liban mogao da izgubi teritoriju ako ne razoruža Hezbolah. U nedelju je izraelska vojska objavila planove za proširenje kopnenih i vazdušnih operacija u južnom Libanu.

Izrael je pokrenuo vojne kampanje protiv Hezbolaha u više navrata od 1978. godine i okupirao je južni Liban između 1982. i 2000. godine.