Sukob na Bliskom istoku ulazi u novu fazu uz oprečne tvrdnje o mogućim pregovorima i nastavak vojnih udara na terenu. Američki predsednik Donald Tramp, obraćajući se iz Bele kuće, ponovio je ranije iznete tvrdnje da Iran više nema mornaricu, vođstvo ni radare, a američku operaciju nazvao "ogromnim uspehom".
Na pitanje da li ni mirovni sporazum sa Iranom mogao da uspe, odgovorio je: "Ovaj rat je dobijen".
Jedna od tema koja, međutim, nije pomenuta je moguće raspoređivanje trupa u Iranu, o čemu bruje zapadni mediji.
Bela kuća nije želela direktno da potvrdi navode o mogućem slanju američkih kopnenih trupa u Iran ili radi obezbeđivanja Ormuskog moreuza, ali je za Bi-Bi-Si poručila da Donald Tramp na raspolaganju ima "sve vojne opcije".
"Sva saopštenja u vezi sa raspoređivanjem trupa dolaziće iz resornog ministarstva", rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli, nakon Trampovog obraćanja u Ovalnom kabinetu, tokom kog to pitanje nije bilo otvoreno.
Moćni iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) objavio je novi talas napada na izraelske i američke ciljeve u regionu, dok je Izrael nastavio udare na Iran, ali i Liban.
Komandant kopnenih snaga Iranske revolucionarne garde (IRGC), general Mohamad Karami upozorio je Sjedinjene Američke Države i Izrael da će svaki napad na Iran biti dočekan "razornim odgovorom".
Komandant oružanih snaga Irana general-major Ali Abdolahi Alibadi izjavio je da će iranska vojska nastaviti svoj odgovor na rat sve dok ne postigne "potpunu pobedu".
Agencija Rojters danas je objavila, pozivajući se na dva neimenovana izvora, da će Pentagon najverovatnije poslati više hiljada vojnika elitne 82. vazdušno-desantne divizije vojske Sjedinjenih Američkih Država na Bliski istok.
Iz Tel Aviva je poručeno i da preuzimaju kontrolu i uspostavljaju bezbednosnu zonu na jugu Libana, dok je IRGC upozorila da će izvoditi napade "bez ograničenja" ako Izrael nastavi da gađa civile u Palestini i Libanu.
Visoki zvaničnik Hezbolaha Hasan Fadlalah izjavio je da će se ta libanska militantna grupa boriti da spreči raspoređivanje izraelskih snaga na jugu Libana.
Na mesto Alija Laridžanija, koji je ubijen prošle nedelje u raketnim napadima imenovan je bivši komandant Islamske revolucionarne garde Mohamad Bager Zolgadr.
24. mar 2026 • 21:34
Iran tvrdi da je granata pogodila nuklearnu elektranu "Bušer"
Organizacija za atomsku energiju Irana je saopštila da je projektil pao na nuklearnu elektranu "Bušer", koja se gradi uz učešće "Rosatoma".
Prema preliminarnim procenama, nema materijalne ili tehničke štete, niti ima žrtava, navodi se u saopštenju, prenosi RIA novosti.
Organizacija je prethodno izvestila o udaru 17. marta, u kojem takođe nije bilo povređenih, niti materijalne štete. Generalni direktor "Rosatoma" Aleksej Lihačov pojasnio je da je udar pogodio susednu lokaciju meteorološke službe, koja se nalazi u neposrednoj blizini energetskog bloka u radu.
"Bušer" je inače jedina operativna nuklearna elektrana u Iranu. Prvi blok, završen uz učešće Rusije, a povezan je na nacionalnu mrežu u septembru 2011. godine. Izgradnja druge faze elektrane, koja je planirana da obuhvati dva energetska bloka, obustavljena je zbog vojne akcije.
Ormuski moreuz kao omča: Ko najviše zavisi od ovog tesnaca
Prema procenama analitičara međunarodnog finansijskog sajta Investing.com, zemlje koje su najviše zavisne od energenata koji se transportuju kroz Ormuski moreuz su Japan, Južna Koreja, Pakistan i Tajvan.
Prema procenama koje je na svom nalogu na mreži Iks objavio analitičar Džesi Koen, 73 odsto energenata koje koristi, Japan uvozi kroz Ormuski moreuz, Južna Koreja 70 odsto, a Pakistan i Tajvan po 60 odsto.
Sledi Kina, za koju se procenjuje da kroz Ormuski moreuz uvozi između 40 i 45 odsto energenata, Indija sa 42 odsto, a nakon njih Tajland sa između 30 i 35 odsto, Singapur sa 30 odsto, Malezija sa između 25 i 30 odsto i Filipini sa 25 odsto. Vijetnam uvozi 20 odsto svojih energenata kroz Ormuski moreuz, Italija 15 odsto, dok Španija uvozi između 12 i 15 odsto.
Sjedinjene Američke Države kroz Ormuski moreuz uvoze svega između dva i pet odsto energenata.
Bela kuća o slanju trupa u Iran: Ni potvrde, ni demantija
Bela kuća nije želela direktno da potvrdi navode o mogućem slanju američkih kopnenih trupa u Iran ili radi obezbeđivanja Ormuskog moreuza, ali je za Bi-Bi-Si poručila da Donald Tramp na raspolaganju ima "sve vojne opcije".
"Sva saopštenja u vezi sa raspoređivanjem trupa dolaziće iz resornog ministarstva", rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli, nakon Trampovog obraćanja u Ovalnom kabinetu, tokom kog to pitanje nije bilo otvoreno.
Bi-Bi-Si navodi da je ranije komentar tim povodom zatražio i od Pentagona, ali je upućen na Belu kuću.
Cene nafte opet skočile
Nakon jučerašnjeg naglog pada izazvanog nagoveštajem američkog predsednika da je smirenje rata sa Iranom moguće, cene nafte danas su ponovo skočile i to za oko pet odsto.
Nafta "brent" bila je na nivou od oko 103 dolara po barelu, a američka sirova nafta WTI (West Texas intermediate) kretala se oko 92,4 dolara po barelu.
Cena nafte je porasla tokom današnjeg nestabilnog trgovanja, jer su investitori procenjivali eskalaciju geopolitičkih tenzija.
Udar na iransko nasleđe: Teheran tvrdi da su oštećeni lokaliteti i sa liste Uneska
Najmanje 114 kulturnih i istorijskih lokaliteta oštećeno je u vazdušnim udarima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, saopštilo je danas Ministarstvo kulturnog nasleđa, turizma i zanatstva Irana, pozivajući međunarodnu zajednicu na "hitnu reakciju".
Među oštećenim objektima nalaze se i lokaliteti sa liste svetske baštine Unesko, kojih je u Iranu 30, kao i nacionalno zaštićena kulturna dobra, navodi se u saopštenju načinjenom na osnovu terenskih procena i izveštaja stručnjaka.
Oštećenja su registrovana na 48 muzeja i u šest istorijskih urbanih celina, uključujući Teheran, Isfahan, Sanandadž, Kermanšah, Kom i Hansar.
Iransko ministarstvo istaklo je da takvi napadi predstavljaju kršenje Haške konvencije o zaštiti kulturnih dobara iz 1954. godine i međunarodnog prava, uz ocenu da je reč o direktnoj pretnji istorijskom nasleđu čovečanstva.
Hegset: Pregovaramo bombama
Američki ministar odbrane Pit Hegset izjavio je u Beloj kući da SAD u ratu sa Iranom "pregovaraju bombama", nakon što je Donald Tramp govorio o mogućim pregovorima između dve strane.
Hegset je dodao da "nikada u istoriji" jedna moderna vojna sila poput iranske nije bila tako "zbrisana".
IRGC: Svaki napad na Iran dobiće razoran odgovor
Komandant kopnenih snaga Iranske revolucionarne garde (IRGC), general Mohamad Karami upozorio je Sjedinjene Američke Države i Izrael da će svaki napad na Iran biti dočekan "razornim odgovorom".
On je tokom obilaska jedinica raspoređenih u jugozapadnoj provinciji Kuzestan poručio da su sve snage na najvišem nivou borbene gotovosti.
"Amerika, Izrael i neprijatelji naše zemlje dobiće razoran odgovor na svaku pretnju ili čin agresije", rekao je Karami, prenosi Pres TV.
Istakao je da se iranska vojska "oslanja na božansku moć" i da se "ne plaši nikakve zemaljske sile".
Upozorenje dolazi u trenutku kada se, prema pisanju medija, razmatraju opcije za moguće kopnene operacije SAD i Izraela, a istovremeno stižu Trampova uveravanja da Iran želi da pregovara.
"Aksios": SAD razmatra mirovne pregovore sa Iranom već u četvrtak
Sjedinjene Američke Države i regionalni akteri razmatraju pregovore sa Iranom već u četvrtak, ali odluka zavisi od odgovora Teherana, javlja "Aksios", portal koji ima bliske odnose sa Belom kućom.
Istovremeno, Vašington paralelno razrađuje i vojne operacije za dalju eskalaciju sukoba.
Prema navodima izvora ovog medija, Donald Tramp želi kraj rata, ali Bela kuća nastavlja operaciju dok ispituje da li je dogovor moguć. Iran negira da pregovori postoje, iako potvrđuje da je primio američke poruke.
Tramp: Pregovaramo s pravim ljudima, oni žele dogovor
Američki predsednik Donald Tramp, obraćajući se iz Bele kuće, ponovio je ranije iznete tvrdnje da Iran više nema mornaricu, vođstvo ni radare, a američku operaciju nazvao "ogromnim uspehom".
"Razgovaramo sa pravim ljudima i oni silno žele da postignu dogovor", kazao je Tramp govoreći o mirovnim pregovorima.
Šef Bele kuće tvrdi i da je Iran spreman da se zauvek odrekne planova za nabavku nuklearnog programa, kao i da je SAD dao ustupke u vezi sa korišćenjem Ormuskog moreuza, ali o čemu se konkretno radi nije otkrio.
Upitan o mogućnosti da višeg savetnika Džareda Kušnera i izaslanika za Bliski istok Stiva Vitkofa pošalje na direktne pregovore sa Iranom, Tramp je kazao da su "oni upravo sada" uključeni u pregovore, zajedno sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubijom.
Na pitanje da li ni mirovni sporazum sa Iranom mogao da uspe, odgovorio je:
"Ovaj rat je dobijen".
Jedna od tema koja, međutim, nije pomenuta je moguće raspoređivanje trupa u Iranu, o čemu bruje zapadni mediji.
Blumberg: Pojedine države Zaliva razmatraju ulazak u rat protiv Irana
Pojedine države Persijskog zaliva, prvenstveno Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), razmatraju mogućnost priključenja američko-izraelskom ratu protiv Irana, ali bi na takav potez mogle da budu primorane tek ukoliko Teheran napadne njihovu ključnu energetsku i vodnu infrastrukturu, saznaje danas Blumberg od izvora upućenih u situaciju.
"Saudijska Arabija i Emirati sve više gube strpljenje zbog iranskih udara koji su već pogodili luke, energetska postrojenja i aerodrome", rekli su izvori koji su želeli da ostanu anonimni.
Ipak, naglašavaju da bi se u rat uključili samo ako Teheran ispuni pretnje napadima na vitalnu infrastrukturu.
Većina zalivskih zemalja kreće se u tom pravcu, uz izuzetke poput Omana, koji nastoji da zadrži ulogu posrednika, navodi Blumberg.
Istovremeno, države regiona oprezne su zbog mogućnosti da Iran dodatno eskalira napade, ali i scenarija u kojem bi predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp mogao da postigne dogovor sa Teheranom, ostavljajući ih suočene sa oslabljenim, ali ogorčenim režimom, naveo je jedan evropski diplomata u regionu.
Pentagon planira da rasporedi oko 3.000 vojnika na Bliskom istoku
Pentagon će najverovatnije poslati više hiljada vojnika elitne 82. vazdušno-desantne divizije vojske Sjedinjenih Američkih Država na Bliski istok, preneo je danas Rojters, pozivajući se na dva neimenovana izvora.
Izvori nisu precizirali gde će te trupe biti tačno stacinonirane, kao ni kada stižu u taj region.
"Pentagon planira da rasporedi oko 3.000 vojnika na Bliskom istoku, a pismeno naređenje se očekuje u narednim satima", prenosi "Volstrit džornal" pozivajući se na dvojicu američkih zvaničnika.
Do ovog raspoređivanja došlo je nakon što je američki predsednik Donald Tramp juče rekao da su se SAD i Iran dogovorile oko 15 glavnih tačaka sporazuma o prekidu rata, ističući da je Iran pristao na to da u budućnosti ne poseduje nuklearno naoružanje.
Crveni polumesec: U napadima na Iran oštećeno 498 škola i 281 medicinski objekat
U napadima SAD i Izraela na Iran oštećeno je 498 škola i 281 medicinski objekat, saopšteno je danas iz Iranskog Crvenog polumeseca.
Među oštećenim objektima je 62.000 kuća, 281 medicinski centar, bolnice i apoteke, prenosi "Al Džazira". Oštećeno je i 498 škola, kao i 17 punktova za spasavanje i 12 vozila za spasavanje.
Iran tvrdi da je više od 120 istorijskih spomenika oštećeno u izraelsko-američkim vazdušnim napadima.
"Među spomenicima koji su oštećeni u izraelsko-američkim vazdušnim napadima je i jedinstveni kompleks Golestan, koji je uvršten na UNESKO listu svetske baštine", rekao je Ahmad Alavi, šef Komiteta za turizam i kulturno nasleđe Opštinskog veća Teherana, prenela je ranije novinska agencija Mehr.
Izrael izveo vazdušne napade na jug Libana: Povređeno najmanje 14 ljudi
Izraelska vojska izvela je vazdušne napade na gradove širom Južnog Libana, a mediji javljaju da je povređeno najmanje 14 ljudi. Kako prenosi "Al Džazira", najmanje 14 povređenih bilo je u gradu Tiru, dok je Izrael izveo napade i na Al Sultaniju, Kirbet Selm i Majdal Selem, dok je dron pogodio grad Šahur, ali nije poznato ima li žrtava ili povređenih u tim gradovima.
Među gradovima na koje je Izrael izveo vazdušne napade su i Kfar Tebnit i Mahruna.
Ranije danas u izraelskom napadu na područja oko grada Nabatije na jugu Libana ubijeno je nekoliko ljudi, među njima i dva bolničara.
Iranska vojska: Borićemo se do potpune pobede
Iranska vojska će nastaviti svoj odgovor na rat koji su pokrenule SAD i Izrael dok režim ne postigne "potpunu pobedu", rekao je komandant oružanih snaga zemlje general-major Ali Abdolahi Alibadi, u saopštenju objavljenom preko državnih medija, prenosi "Gardijan".
On nije precizirao šta bi režim smatrao potpunom pobedom. Međutim, ismevao je Sjedinjene Države kao "praznu" naciju koja je srušena pred svetom, dok je Donald Tramp ostavljen da "pokušava da pobegne od rata"koji je započeo.
"Američki predsednik Tramp, nakon što je shvatio situaciju i zaglavio se u ratu, izgubio je nadu u svoje ciljeve i sada traži pomoć od drugih zemalja da se izvuku, što je istorijski trenutak i velika čast za iranski narod. U ovom osetljivom trenutku, iranske oružane snage ostaju lojalne svom obećanju, u potpunosti slede vrhovnog vođu i glavnokomandujućeg Modžtabu Hamneija i nastaviće ovaj ponosni put uz podršku naroda do potpune pobede", rekao je general-major.
Iranski mediji: SAD i Izrael gađali postrojenja za gas i gasovod
Američke i izraelske snage gađale su dva postrojenja za gas, kao i gasovod u Iranu, objavili su danas iranski mediji. Kako se navodi, postrojenja su "delimično oštećena", a na meti napada bio je i gasovod na zapadu zemlje.
Kako je prenela agencija Fars, gađani su zgrada uprave gasne kompanije i stanica za merenje pritiska gasa u Isfahanu.
Napadi su usledili nekoliko sati pošto je američki predsednik Donald Tramp odustao od pretnji da će napasti energetsku infrastrukturu Irana, i odložio napade na pet dana, preneo je "Skaj njuz".
Američki predsednik je prethodno zapretio da će SAD gađati iranske elektrane ukoliko Teheran ne bude otvorio Ormuski moreuz.
Modi i Tramp o situaciji na Bliskom istoku i Ormuskom moreuzu
Indijski premijer Narendra Modi i američki predsednik Donald Tramp razmotrili su danas u telefonskom razgovoru situaciju na Bliskom istoku, kao i potrebu da Ormuski moreuz ostane otvoren za plovidbu, preneo je Rojters. Ovo je bio prvi razgovor dvojice lidera otkako su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenule koordinirane napade na Iran 28. februara.
"Indija podržava deeskalaciju i obnavljanje mira što je pre moguće. Obezbeđivanje da Ormuski moreuz ostane otvoren, bezbedan i pristupačan je od suštinskog značaja za ceo svet", naveo je Modi u objavi na mreži Iks.
On je juče rekao u parlamentu da je kriza izazvala neviđene izazove za Indiju i dodao da su osnove indijske ekonomije jake i da zemlja ima adekvatnu dostupnost nafte, đubriva i uglja da bi prebrodila poremećaje u trgovini i energetici.
Izrael izveo napade na benzinske pumpe u Libanu: Tvrdi da su Hezbolahove
Izraelsko ratno vazduhoplovstvo izvelo je niz udara na benzinske pumpe u Libanu za koje tvrdi da su u vlasništvu Hezbolaha, saopštila je danas izraelska vojska. U saopštenju se navodi da kompanija za distribuciju goriva u vlasništvu Hezbolaha, Al-Amana, "služi kao značajna ekonomska infrastruktura za terorističke aktivnosti", kao i da je grupa koristi za "dopunu goriva kamionima koji prevoze oružje i teroriste", preneo je "Tajms of Izrael".
Al-Amana je pod američkim sankcijama od februara 2020. godine. Izraelska vojska je prošle sedmice takođe napala niz benzinskih pumpi kompanije Al-Amana u Libanu.
Kina poziva na pregovore, Iran za potpuno primirje u regionu
Ministar spoljnih poslova Narodne Republike Kine Vang Ji razgovarao je danas telefonom sa šefom diplomatije Irana Abasom Aragčijem o bezbednosnoj situaciji u regionu, pri čemu je Teheran poručio da teži potpunom prekidu neprijateljstava, dok je Peking pozvao na rešavanje krize dijalogom, saopšteno je iz kineskog Ministarstva.
Aragči je istakao da je iranski narod sve ujedinjeniji u suprotstavljanju spoljnim pretnjama i u odbrani nacionalnog suvereniteta i nezavisnosti. Prema njegovim rečima, Iran je posvećen postizanju sveobuhvatnog prekida neprijateljstava, a ne samo privremenog primirja.
Kineski ministar je pozvao sve strane da iskoriste svaku priliku za mir i što pre pokrenu pregovarački proces, dodajući da će Kina nastaviti da zastupa objektivan i nepristrasan stav, protivi se narušavanju suvereniteta drugih država i aktivno radi na smirivanju sukoba i očuvanju regionalnog mira i stabilnosti.
Izvor RT-a demantuje navode da je Modžtaba Hamnei pristao na pregovore
Obavešteni izvor RT-a u Iranu demantovao je glasine da je vrhovni vođa Modžtaba Hamnei pristao na pregovore sa Sjedinjenim Državama.
Izraelski medij Inet je ranije pisao o ovome. Navodno je šef iranskog Ministarstva spoljnih poslova, Abas Aragči, "tajno" preneo takvu poruku specijalnom izaslaniku predsednika SAD, Stivenu Vitkofu.
Katar: Proglašena "viša sila" za isporuke LNG-a
"Katar enerdži" proglasio je višu silu za deo svojih dugoročnih ugovora o isporuci tečnog prirodnog gasa (LNG), čime je dodatno uzdrmano globalno tržište energenata u jeku krize na Bliskom istoku.
Proglašenje "više sile" znači da dobavljač privremeno nije u mogućnosti da ispuni ugovorne obaveze zbog vanrednih okolnosti - u ovom slučaju zbog posledice rata i poremećaja u transportu kroz region.
Rubio u Francuskoj na sastanku G7 o Ukrajini i Bliskom istoku
Državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država Marko Rubio boraviće 27. marta u Francuskoj, gde će na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja G7 razgovarati sa kolegama o ratu u Ukrajini, situaciji na Bliskom istoku i globalnim bezbednosnim pretnjama, saopštio je američki Stejt department.
Rubio će, navodi se u saopštenju, učestvovati na sastanku u mestu Sernaj-la-Vil, u okolini Pariza, gde će sa ministrima partnerskih zemalja razmotriti zajedničke bezbednosne izazove i mogućnosti za saradnju.
Kako je najavljeno, jedna od ključnih tema biće i situacija na Bliskom istoku, o čemu će američki državni sekretar u petak razgovarati sa kolegama iz G7.
Hezbolah: Sprečićemo izraelsku okupaciju juga Libana
Visoki zvaničnik Hezbolaha Hasan Fadlalah izjavio je da će se ta libanska militantna grupa boriti da spreči raspoređivanje izraelskih snaga na jugu Libana.
Fadlalah, jedan od vodećih poslanika Hezbolaha, rekao je za Rojters da bi prisustvo izraelskih trupa na jugu Libana ugrozilo opstanak zemlje.
On je naveo da će se Hezbolah suprotstaviti svakom pokušaju izraelske vojske da uspostavi kontrolu nad tim područjem.
Iran pokrenuo 79. talas napada na Izrael i američke baze
Ništa nije gotovo...
Amerikanci su napravili grešku: Posle Laridžanija došao je neko još ratoborniji
Korisnici na društvenim mrežama apostrofirali su da su Sjedinjene Američke Države napravile veliku grešku likvidacijom Alija Laridžanija.
Laridžani je ubijen prošle nedelje u raketnim napadima, a na njegovo mesto došao je bivši komandant Islamske revolucionarne garde Mohamad Bager Zolgadr.
Međutim, Zolgadr je lošiji izbor za Amerikance, pošto je mnogo rigorozniji i ratoborniji od svog prethodnika.
"Sjedinjene Države i Izrael nisu promenili režim, ali su postigli ključnu promenu unutar režima", komentar je jednog korisnika na Iksu.
Dodaje se da je to sada najratobornija verzija Islamske Republike.
"Superratoborni general Islamske revolucionarne garde (IRGC) Zolgadr zamenio je relativno pragmatičnog Laridžanija, koji je ubijen od strane Izraela prošle nedelje, kao novog savetnika za nacionalnu bezbednost", ističe drugi korisnik.
Da li je uspela američka misija u Iranu?
Iran traži hitnu debatu u Savetu UN za ljudska prava zbog napada na školu
Teheran je zatražio hitnu debatu u Savetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava o fatalnom vazdušnom napadu na osnovnu školu prvog dana američko-izraelskih napada na Iran, pokazalo je pismo u koje je Rojters imao uvid.
Iranski ambasador pri UN u Ženevi, Ali Bahreini, u pismu predsedniku saveta od 23. marta naveo je da "napad na školu u kojoj se održava nastava predstavlja težak napad na decu, obrazovanje i budućnost cele zajednice".
Prema navodima iranskih zvaničnika, škola "Šadžare Tajebeh" pogođena je sa dva raketna napada u kratkom razmaku, pri čemu je poginulo 168 dece, uglavnom devojčica.
Rojters je 5. marta preneo da američki vojni istražitelji veruju da je verovatno da su za napad odgovorne snage Sjedinjenih Američkih Država, ali da istraga još nije završena niti je donet konačan zaključak, prenosi Tanjug.
Pentagon je u međuvremenu podigao istragu na viši nivo.
Istovremeno, zemlje Zaliva su podnele paralelan zahtev za sastanak istog saveta u Ženevi o iranskim napadima na civile i energetsku infrastrukturu širom Bliskog istoka.
Debata bi trebalo sutra da bude održana.
Iran imenovao naslednika Alija Laridžanija: Ko je Mohamad Bager Zolgadr?
Iran je imenovao bivšeg komandanta Islamske revolucionarne garde, Mohamada Bagera Zolgadra, za novog šefa (sekretara) Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.
On će zameniti Alija Laridžanija, koji je ubijen prošle nedelje u izraelskom udaru, prenose međunarodne agencije.
Zolghadr je bivši komandant u IRGC i ima bogato vojno i političko iskustvo u bezbednosnim strukturama zemlje.
Ova promena dolazi u vreme veoma napete bezbednosne situacije u regionu, dok se sukobi nastavljaju, a Iran pokušava da restrukturira svoje vojno-političko rukovodstvo nakon niza gubitaka.
Katar: Više od 90 odsto napada je osujećeno
Katar je saopštio da je više od 90% napada na njegovu teritoriju osujećeno i da još nema odluke o odmazdi.
Upitan o mogućoj odmazdi na iranske napade na Katar, portparol katarskog Ministarstva inostranih poslova Majed el-Ansari je rekao da Katar zadržava pravo na odmazdu, ali da teži ka regionalnom miru, a ne ka eskalaciji.
"Zadržavamo pravo da uzvratimo na način koji poštuje međunarodno pravo, ali i uzima u obzir činjenicu da ćemo u ovom regionu živeti zauvek, te stoga moramo zajedno raditi na regionalnom miru, a ne na regionalnoj eskalaciji", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova.
Bliži li se kraj rata?
Pakistan spreman da ugosti mirovne pregovore SAD i Irana
Pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je za Al Džaziru da je Islamabad spreman da ugosti razgovore između Sjedinjenih Država i Irana kako bi se pronašlo pregovaračko rešenje sukoba, ukoliko zaraćene strane to žele.
"Ako strane to žele, Islamabad je uvek spreman da ugosti razgovore", izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Tahir Andrabi.
"Dosledno zastupamo dijalog i diplomatiju radi promovisanja mira i stabilnosti u regionu."
Izrael uspostavlja tampon zonu u južnom Libanu
Izraelska vojska će kontrolisati preostale mostove preko libanske reke Litani i područje južno od reke, izjavio je izraelski ministar odbrane Izrael Kac.
Kac je dodao da je Izrael uništio sve mostove preko reke Litani za koje tvrdi da ih je Hezbolah koristio za transport oružja i boraca, kao i da će izraelska vojska kontrolisati preostale mostove i bezbednosnu zonu do reke.
Izrael će uspostaviti "bezbednosnu zonu" u južnom Libanu koja se proteže do reke Litani, što će na neodređeno vreme raseliti stotine hiljada libanskih stanovnika, rekao je on, dodajući da se "stotine hiljada stanovnika južnog Libana koji su se evakuisali ka severu neće vratiti južno od reke Litani dok se ne obezbedi sigurnost za stanovnike severa".
Puškov o tome kako Tramp priprema teren da proglasi "pobedu" u Iranu
Iza niza naizgled proizvoljnih i lukavih izjava američkog predsednika Donalda Trampa nazire se izvesna unutrašnja logika: stiče se utisak da on priprema i isprobava argumente koji bi mu omogućili da se izvuče iz "iranske zamke", napisao je na Telegramu ruski senator Aleksej Puškov.
Kao prvo je istakao da Tramp, možda, priprema ministra odbrane Pita Hegseta za ulogu krivca za ne baš uspešan tok rata.
"Baš nedavno je izjavio da je upravo Hegset insistirao na tome da će rat protiv Irana biti 'lagana šetnja na Bliskom istoku'. Taj izbor može biti tačan: upravo je Hegset u javnosti bio najvatreniji zagovornik rata i sve vreme je vatreno uveravao da će se on uskoro završiti potpunom pobedom SAD. Vens se držao po strani, a Rubio je bio prilično oprezan, prepuštajući vatrenom Hegsetu – nosiocu tetovaže krstaškog krsta na grudima – da igra ulogu prve violine pod dirigentskom palicom Trampa", naglasio je Puškov.
Takođe, napomenuo je da Tramp priprema teren da uklanjanje dela iranskog rukovodstva predstavi kao već izvršenu "promenu režima".
Lavrov o haosu u svetu: Zapadna manjina pokušava da održi ostatke svoje dominacije
Govoreći o posledicama agresije SAD i Izraela protiv Irana, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov konstatovao je da "stradaju i druge države, države Saveta za saradnju Persijskog zaliva, odnosno arapske monarhije".
"Sa njima, kao i sa Islamskom Republikom Iran, imamo veoma dobre i dugogodišnje partnerske odnose. I, naravno, nije nam svejedno šta se dešava u odnosima između Irana i njegovih suseda", rekao je Lavrov.
Iran ispalio sedam talasa raketa na Izrael za manje od 10 sati
Iran je tokom noći, sve do utorka ujutru, izveo više raketnih napada na Izrael, ispalivši ukupno sedam talasa od ponoći, prema navodima izraelskih vlasti.
U poslednjem talasu, sirene su se oglasile u Dimoni, južnom pustinjskom gradu u blizini Negevskog nuklearnog istraživačkog centra.
Izraelske odbrambene snage uputile su timove za potragu i spasavanje na više lokacija pogođenih udarima u centralnom delu Izraela – najmanje četiri puta u ranim jutarnjim časovima.
U ranijem talasu prijavljeni su udari u Tel Avivu, drugom po veličini gradu u Izraelu. Snimci iz grada prikazuju oštećene zgrade, plamen i gust crni dim, dok su ekipe hitnih službi radile na terenu.
Odgovor Irana na Trampov predlog...
Iranska ambasada u Južnoj Africi podsmevala se predlogu Donalda Trampa da bi Ormuski moreuz mogao biti pod zajedničkom kontrolom njega i ajatolaha, objavivši sliku automobila sa dva volana – od kojih je jedan prikazan u jarkim, klovnovskim bojama.
Al Džazira: Koliko je ljudi do sada poginulo u ratu
Prema pisanjima Al Džazire, najveći broj žrtava zabeležen je u Iranu, gde je poginulo najmanje 1.500 ljudi, a više od 18.500 je povređeno. Značajni gubici prijavljeni su i u Libanu, sa preko hiljadu poginulih i više od 2.500 povređenih, kao i u Izraelu, gde je stradalo najmanje 18 osoba, a skoro 4.700 je ranjeno.
Gubitke je zabeležila i američka vojska, koja broji 13 mrtvih i najmanje 200 ranjenih.
U Iraku je poginulo najmanje 61 lice, dok su desetine povređene, a gubitke je pretrpela i američka vojska sa najmanje 13 poginulih i oko 200 ranjenih. U Palestini i Siriji zabeležen je manji, ali i dalje tragičan broj žrtava, sa po najmanje četiri poginula u svakoj od ovih oblasti.
I druge zemlje regiona su pogođene posledicama sukoba. U Kuvajtu je poginulo najmanje šest ljudi, dok su u Bahreinu stradale najmanje dve osobe, uz desetine povređenih u obe zemlje.
U Ujedinjenim Arapskim Emiratima zabeleženo je najmanje osam poginulih i 160 povređenih, dok su u Omanu i Saudijskoj Arabiji prijavljeni manji, ali značajni gubici.
Iako u Jordanu i Kataru nije bilo poginulih, zabeležen je određen broj povređenih – najmanje 28 u Jordanu i 16 u Kataru – što pokazuje da se posledice sukoba osećaju širom regiona, čak i u zemljama koje nisu direktno na liniji fronta.
Iran: najmanje 1.500 poginulih, 18.551 povređen
Liban: najmanje 1.039 poginulih, 2.583 povređena
Irak: najmanje 61 poginuli, desetine povređenih
Izrael: najmanje 18 poginulih, 4.697 povređenih
Američka vojska: najmanje 13 poginulih, 200 povređenih
Palestina: najmanje četiri poginulih
Sirija: najmanje četiri poginulih
Kuvajt: najmanje šest poginulih, desetine povređenih
Bahrein: najmanje dvoje poginulih, desetine povređenih
UAE: najmanje osam poginulih, 160 povređenih
Oman: najmanje troje poginulih, 15 povređenih
Saudijska Arabija: najmanje dvoje poginulih, 20 povređenih
Jordan: najmanje 28 povređenih
Katar: najmanje 16 povređenih
IRGC preti da će napasti Izrael "bez ograničenja" ako cilja civile u Libanu i Gazi
Iranska revolucionarna garda optužila je Izrael da iskorišćava trenutne "ratne uslove" za izvršenje opsežnih ratnih zločina protiv civila u Libanu i na okupiranim palestinskim teritorijama.
Navodi se da će, ako se takvi postupci nastave, IRGC izvršiti "teške raketne i napade dronovima" na izraelske trupe u severnom Izraelu i području blizu Gaze bez ograničenja, prenosi iranska novinska agencija IRNA.
Cena nafte ponovo raste, premašila 100 dolara po barelu
Američki predsednik Donald Tramp juče je pokrenuo rast akcija na tržištima, tvrdeći da su vođeni "vrlo dobri" razgovori sa Teheranom i odloživši sve napade na iransku energetsku infrastrukturu za pet dana.
To je bilo dovoljno da izvuče evropska tržišta iz naglog pada, dok je američki Dou Džons industrijski prosek zabeležio najjači dnevni rast u šest nedelja. Nafta je pala za 10 posto.
Ali... taj optimizam je jutros izbledeo nakon što je Iran demantovao Trampa, poručivši da su Trampove tvrdnje "psihološka operacija" i "lažne vesti... korišćene za manipulaciju finansijskim i naftnim tržištima".
To je bilo dovoljno da cena nafte ponovo poraste, preko 100 dolara. "Brent" sirova nafta je porasla za 2,5 posto na 102,51 dolara po barelu.
Saudijska Arabija i UAE spremni da uđu u rat protiv Irana
Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati spremni su da uđu u rat protiv Irana, piše "Volstrit džornal“, pozivajući se na izvore.
Rijad je nedavno pristao da dozvoli američkim trupama da koriste njegovu vazduhoplovnu bazu 'Kralj Fahd', a saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman je blizu toga da se pridruži napadima, navodi se u članku.
Dodaje se da UAE preduzima mere protiv imovine u iranskom vlasništvu i razmatra slanje svojih trupa na front.
Izrael napada stambene objekte u Libanu, ruši kuće i mostove
Izraelske vazdušne snage izvele su više udara širom Libana, uključujući napade na stambene objekte i most, saopštile su lokalne vlasti i mediji.
Jedan od napada zabeležen je u oblasti Hermel na severoistoku zemlje, prenela je Al Džazira.
Drugi napadi izvedeni su u južnim oblastima Deir Intar, Habuš, Čehabija, Hanin i Madždal Selem, pri čemu su pogođene i stambene kuće, navela je libanska Nacionalna novinska agencija.
Još jedan napad pogodio je most Dalafa, koji povezuje delove juga i dolinu Beku, nakon što je taj most bio meta ranijih udara u prethodnim danima.
Za sada nema izveštaja o žrtvama ili povređenima.
Hezbolah napao pet izraelskih ciljeva u ranim jutarnjim satima
Hezbolah je rano jutros izveo napade na pet izraelskih ciljeva, saopštila je grupa.
Kako se navodi, napadi su uključivali ciljanje okupljanja izraelskih trupa, kasarne, radarskog položaja i artiljerijskih položaja, prenela je "Al Džazira".
Među pogođenim lokacijama su izraelski vojnici kod Fatimske kapije u Kfar Kili na jugu Libana.
Hezbolah je saopštio da je pri napadima koristio i dronove, kao i rakete za ciljanje radarskog položaja u blizini Malot-Taršihe i artiljerijskih položaja u naseljima Sasa i Ein Ha-Kovšim na severu Izraela.
Iran: Ormuski moreuz otvoren za brodove iz zemalja koje ne učestvuju u agresiji
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je Ormuski moreuz otvoren za brodove iz zemalja koje ne podržavaju američko-izraelske napade, dok je zatvoren samo za plovila "agresorskih zemalja i njihovih pristalica".
Aragči je u telefonskom razgovoru sa južnokorejskim kolegom Čo Hjunom, rekao da trenutna nesigurnost u regionu i Ormuskom moreuzu predstavlja direktnu posledicu napada SAD i Izraela na Iran od 28. februara, preneo je "Pres TV".
On je ponovio da Teheran odlučno brani svoj nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet.
Čo je izrazio saučešće zbog žrtava među iranskim građanima i upozorio je na negativne posledice regionalne nestabilnosti po globalnu ekonomiju, posebno na energetska tržišta.
Raketa sa bojevom glavom pogodila Tel Aviv
Policija je saopštila da je iranska raketa sa bojevom glavom od oko 100 kg pala u centar Tel Aviva, što je dovelo do velike štete na zgradama i vozilima, navodi izraelski Kanal 12, prenosi "Tajms of Izrael".
U izraelskim napadu u Bejrutu poginule dve osobe
U izraelskom napadu južno od Bejruta poginule su dve osobe, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja, dok su napadi na južna predgrađa prestonice nastavljeni tokom cele noći.
"Izraelski neprijateljski napad na grad Bšamun u okrugu Alej rezultirao je, prema preliminarnim podacima, smrću dva građanina i povredama petoro drugih", navodi se u saopštenju ministarstva, prenosi AFP.
Bšamun se nalazi u planinskom okrugu Alej, u kojem većinski žive Druzi, jugoistočno od Bejruta i nalazi se izvan tradicionalnih uporišta Hezbolaha, navodi novinska agencija.
IRGC izveo raketne napade na američke i izraelske ciljeve
Korpus Islamske revolucionarne garde (IRGC) izveo je niz preciznih raketnih udara na američke i izraelske mete, saopštio je iranski vojni organ.
Operacija je predstavljena kao 78. talas odmazdnih udara u okviru kampanje "Pravo obećanje 4", preneo je Tasnim.
Prema IRGC-u, ciljevi su uključivali izraelske lokacije u Eilatu, Dimoni i severnom Tel Avivu, kao i američke baze u regionu.
Za napade su korišćene precizne rakete sa više bojevih glava "emad" i "kadr", uz upotrebu borbenih dronova.
U saopštenju se navodi da većina jedinica IRGC-a i snaga Basidža još nije ušla u borbenu operaciju, ali da bi njihovo uključivanje moglo da zaoštri sukob.
IRGC je naglasio da napadi predstavljaju odgovor na američko-izraelsku vojnu kampanju pokrenutu nakon atentata 28. februara na vođu Islamske revolucije ajatolaha Sejeda Alija Hamneija, visoke komandante i civile.
Iranske snage su sprovele više talasa odmazdnih udara raketama i dronovima na regionalne američke i izraelske položaje.
Najmanje šest osoba povređeno u iranskom napadu na Tel Aviv
Najmanje šest osoba povređeno je u najnovijem iranskom raketnom napadu na Tel Aviv u Izraelu.
Prema navodima Crvene Davidove zvezde, povrede su lakše prirode, prenosi "Tajms of Izrael".
U napadu na centar Tel Aviva oštećeno je i više zgrada i vozila.
Policija je objavila da je na grad pala municija sa oko 100 kilograma eksploziva.
Egipatski diplomata: Trampova taktika uspeva u biznisu, ne u svetskoj politici
Bivši ambasador Egipta pri Ujedinjenim nacijama Moataz Ahmedin Halil upozorio je da se ne treba oslanjati na najnovije izjave američkog predsednika Donalda Trampa, ocenjujući da njegova strategija pritiska i hitnosti može doneti rezultate u poslovnim pregovorima, ali nije pogodna za vođenje međunarodnih odnosa.
Halil je, u intervjuu za Al Džaziru rekao da bi petodnevni rok koji je Tramp najavio za obustavu ciljanja iranskih energetskih postrojenja mogao da se poklopi sa dolaskom američkih vojnih pojačanja u region, što bi predstavljalo snažan pritisak na Iran tokom eventualnih pregovora.
On je dodao da takav pristup ukazuje na nedoslednost američke administracije, što otežava oslanjanje na bilo kakav napredak bez kontinuiranog međunarodnog i regionalnog pritiska.
Govoreći o izgledima za uspeh posredovanja, Halil je naveo da sve strane imaju interes za okončanje rata zbog ekonomskih i bezbednosnih posledica, ali da uspeh zavisi od nastavka pritiska, posebno iz zemalja Zaliva i Evrope.
Halil je ocenio da posredovanje pruža izlaz iz krize za obe strane - Vašingtonu zbog uključenosti u eskalaciju, a Teheranu, uprkos sposobnosti da uzvrati, zbog velikih razaranja i ekonomskih posledica, prenosi Tanjug.
Kako je naveo, napori Egipta, u koordinaciji sa regionalnim i međunarodnim akterima, fokusirani su pre svega na obuzdavanje eskalacije i prekid sukoba, uz ocenu da je posredovanje jedini održiv put ka stabilnosti.
Halil je ukazao da se diplomatske aktivnosti odvijaju na dva paralelna koloseka- prvi kroz posredovanje Egipta uz saradnju sa Turskom i Pakistanom, a drugi kroz pokušaje Donalda Trampa da formira međunarodnu koaliciju za obezbeđenje plovidbe kroz Ormuski moreuz.
Dodao je da su egipatske inicijative uključivale kontakte na najvišem nivou, među kojima i razgovor predsednika Abdela Fatah el-Sisija i iranskog predsednika Masuda Pezeškijana, kao i diplomatske posete zemljama Zaliva.
Istovremeno, upozorio je da nastavak vojnih operacija u drugim žarištima, poput Libana i Gaze, može da ugrozi šanse za sveobuhvatno rešenje, naglašavajući da parcijalni pristupi neće doneti stabilnost.
Kada je reč o spornim pitanjima, Halil je naveo da je malo verovatno da će Iran praviti značajne ustupke u vezi sa raketnim programom, koji smatra ključnim sredstvom odvraćanja, dok je ocenu o nuklearnom programu opisao kao prenaglašenu.
On je dodao da zahtevi za ukidanje sankcija i garancije da se sukob neće ponoviti predstavljaju ozbiljan izazov za svaki sporazum, posebno imajući u vidu stavove Izraela.
Halil je istakao da je Iran kroz istoriju pokazao sposobnost da održi stabilnost i u težim krizama, poput rata sa Irakom i atentata na visoke zvaničnike, upozorivši da spoljašnji pritisci mogu da dovedu do dodatnog učvršćivanja sistema.
Iranski zvaničnik: Najmanje 1.563 civila poginulo od početka rata
Najmanje 1.563 civila poginulo od početka rata koji su pokrenule Sjedinjene Države i Izrael protiv naše zemlje, naveo je šef službe za vanredne situacije Irana Džafar Mijadfar.
Zvaničnik je naveo da je među žrtvama 111 dece mlađe od pet godina, a najmlađa žrtva je jednomesečna beba, prenosi RT na španskom.
"Ševron": Rat u Iranu imaće ozbiljnije posledice po tržišta od sukoba u Ukrajini
Naftne kompanije i najveći svetski potrošači energije suočavaju se sa značajnim izazovom da obnove globalne lance snabdevanja naftom i zalihe kada se otvori usko grlo Ormuskog moreuza, rekao je izvršni direktor "Ševrona" Majk Virt.
"Sada imamo mnogo nafte i gasa koji ne dospevaju na tržište", rekao je Virt na konferenciji šefova industrije u Hjustonu. "Fizički lanci snabdevanja ne reaguju odmah, tako da čak i ako se moreuz otvori u nekom trenutku, biće potrebno vreme da se obnove zalihe pravih vrsta sirove nafte i pravih vrsta goriva."
Iran pokrenuo novi talas napada na Tel Aviv
Izraelski mediji javili su da je šest osoba povređeno u najnovijem iranskom raketnom napadu na Tel Aviv.
Oštećeno je nekoliko zgrada i vozila.
Video snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju mesto udara iranske rakete u Tel Avivu, prenosi RT na španskom.
Na snimcima se može videti stub dima koji se diže sa jedne od pogođenih lokacija.
Izraelski ministar poziva na aneksiju južnog Libana
Izrael bi trebalo da zauzme ogromne delove zemlje u južnom Libanu kao deo svoje tekuće kampanje protiv militanata Hezbolaha, izjavio je ministar finansija Becalel Smotrič. Nova granica trebalo bi da bude pomerena sve do reke Litani, koja se nalazi skoro 40 kilometara od južne granice Libana sa Izraelom, rekao je on lokalnim medijima.
Zapadni Jerusalim je započeo vojnu kampanju protiv Hezbolaha početkom marta, u okviru američko-izraelskog rata protiv Irana.
Izrael je od tada naredio svim stanovnicima južnog Libana da napuste područje južno od Litanija zbog onoga što je nazvao "ograničenim i ciljanim kopnenim operacijama protiv ključnih uporišta Hezbolaha".
Prema libanskim vlastima, u izraelskim udarima je u poslednje dve nedelje poginulo preko 880 ljudi, više od 2.000 je povređeno, a preko milion raseljeno.
"Ovde definitivno kažem... u svakoj prostoriji i u svakoj diskusiji: nova izraelska granica mora biti Litani", rekao je Smotrič. Kampanja "mora da se završi potpuno drugačijom realnošću, kako odlukom o Hezbolahu, tako i promenom granica Izraela", dodao je.
Ranije je ministar odbrane Izrael Kac takođe rekao da bi Liban mogao da izgubi teritoriju ako ne razoruža Hezbolah. U nedelju je izraelska vojska objavila planove za proširenje kopnenih i vazdušnih operacija u južnom Libanu.
Izrael je pokrenuo vojne kampanje protiv Hezbolaha u više navrata od 1978. godine i okupirao je južni Liban između 1982. i 2000. godine.
Fon der Lajen zabrinuta zbog sukoba između Izraela, SAD i Irana
Šefica Evropske unije Ursula fon der Lajen tokom posete Kamberi naglasila je potrebu za pregovorima kako bi se okončao rat u Iranu, rekavši da je "duboko zabrinuta" zbog tekućeg sukoba.
Ona je rekla da je veoma važno da se pregovorima dođe do rešenja kojim bi se okončala neprijateljstva na Bliskom istoku, prenosi Bi-Bi-Si.
"Svi osećamo posledice po cene gasa i nafte... ali je od najveće važnosti da dođemo do rešenja koje će se postići pregovorima i da to okonča neprijateljstva koja vidimo na Bliskom istoku", rekla je ona.
Starmer: Sukob sa Iranom nije rat Velike Britanije i Londona
Britanski premijer Kir Starmer izjavio je da sukob sa Iranom nije rat Velike Britanije i da London neće biti uvučen u njega, naglasivši da svaka eventualna akcija mora da ima pravni osnov i jasno razrađen plan.
"Ovo nije naš rat i nećemo biti uvučeni u njega", poručio je Starmer u ponedeljak.
Obraćajući se pred Odborom za vezu britanskog parlamenta, Starmer je rekao da se Velika Britanija nije pridružila početnim ofanzivnim napadima, upravo zbog potrebe da svaka vojna odluka bude zasnovana na međunarodnom pravu i pažljivo planirana, prenosi Skaj njuz.
"Za svaku akciju mora da postoji pravni osnov i održiv, promišljen plan. Zato nismo učestvovali u prvobitnim udarima", rekao je Starmer.
On je naveo da je London, umesto toga, preduzeo mere u okviru kolektivne samoodbrane, zajedno sa saveznicima u regionu, uključujući obaranje projektila koji dolaze iz Irana.
Britanski premijer je dodao i da je Velika Britanija omogućila Sjedinjenim Američkim Državama korišćenje svojih baza za operacije protiv iranske raketne infrastrukture, takođe u okviru kolektivne odbrane.
Netanjahu razgovarao sa Trampom o Iranu
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu saopštio je da je razgovarao u ponedeljak telefonom sa predsednikom SAD Donaldom Trampom o mogućem sporazumu sa Iranom, objavio je izraelski portal Ynet.
"Razgovarao sam sa Trampom ranije danas. Tramp veruje da postoji prilika da se iskoristi značajan napredak Izraelskih odbrambenih snaga i američke vojske kako bi se osigurali vojni ciljevi u okviru sporazuma koji će zaštititi naše strateške interese", istakao je izraelski premijer, prenosi Tanjug.
Poručio je takođe da će Izrael braniti svoje interese u svakoj situaciji i da će IDF u međuvremenu nastaviti da napada Iran i Liban.
"Do srži uništavamo raketni i nuklearni program i nastavljamo da ozbiljno štetimo Hezbolahu. Pre samo nekoliko dana eliminisali smo još dva nuklearna naučnika (uključena u iranski nuklearni program) i naša ruka je i dalje ispružena. Čuvaćemo naše vitalne interese u svakoj situaciji", upozorio je premijer Izraela.