Zapad, koji je do nedavno slavio "herojsku borbu" Ukrajinaca, predviđao uništenje "zastarele" ruske vojske naprednim NATO oružjem i pad Vladimira Putina; koji je uveo više paketa sankcija Rusiji u pokušaju da je ekonomski iscrpi i poslao milijarde dolara vojne i ekonomske pomoći Kijevu, odbijajući svaku pomisao na prekid sukoba dok se Rusi ne povuku, a Putin "ne odgovara za zločine", kao da počinje da se predomišlja.
U medijima se sve više pojavljuju tekstovi, komentari zvaničnika i izveštaji u kojima se ukazuje da sankcije Moskvi nemaju efekta ali da proizvode neželjene posledice po zapadne ekonomije, poziva na mir i predviđa da Ukrajina neće moći da pobedi u ratu.
"Rat još uvek nije završen, ali je ishod jasan. Ukrajina je izgubila". Tako počinje tekst uglednog američkog portala "Hil".
Autor tekta, profesor međunarodnih odnosa na Mekalister kočedžu u Masačusetsu Endru Latam, objašnjava da će, uprkos svemu, Rusija nametnuti svoju volju Ukrajini, baš kao što je primorala Kijev da odustane od članstva u NATO-u i, navodi on, verovatno od članstva u Evropskoj uniji.
Istine radi, Kijev nije odustao od članstva u EU, ali im je Brisel jasno stavio do znanja da će na ulazak u blok čekati godinama.
"Hilov" autor navodi i da se Donbas nikada neće vratiti pod kontrolu Ukrajine, "jedino pitanje na jugu zemlje je koliko će teritorije biti dodato Krimu nad kojim je Kijev 2014. izgubio kontrolu".
Sa druge strane, Ukrajina, piše Latam, neće ispuniti nijedan svoj cilj - odnosno, neće povratiti teritoriju koju su izgubili i neće jednom i zauvek proterati "ruske osvajače" jer je žestoka odbrana jedno, a pokretanje velike ofanzive nešto sasvim drugo, a Kijev ne može da organizuje tako veliku operaciju uprkos pomoći Zapada, navodi se u tekstu komentatora portala "Hil".
Ukrajina neće ostvariti svoje glavne strateške ciljeve kojima teži od ranih 2000-ih, bilo na bojnom polju ili za pregovaračkim stolom, dodaje Latam.
"Ukrajina ne samo da neće povratiti svu teritoriju izgubljenu tokom rata; neće ponovo uspostaviti suverenitet nad teritorijom izgubljenom 2014. Niti će definitivno raskinuti sa Rusijom i odlučno pristupiti Zapadu, bilo kroz članstvo u NATO ili pridruživanje Evropskoj uniji", navodi američki portal specijalizovan za praćenje događaja u Kongresu.
Na kraju će se sve završiti sporazumom koji će u najboljem slučaju biti vraćanje na stanje pre ruske vojne operacije, sa mnogo više mrtvih i uništenom infrastrukturom Ukrajine, zaključuje "Hil".
Ništa "optimističniji" nije bio ni direktor CIA Vilijam Berns koji je procenio da će narednih šest meseci biti "kritični" za sukob u Ukrajini jer će ruski predsednik Vladimir Putin pokušati da iskoristi zamor Zapada od Ukrajine i dati vojsci novu priliku da trijumfuje na bojnom polju.
Zanimljivo je i da je uticajna američka RAND korporacija, koja je još pre četiri godine tražila da Ukrajina bude naoružana smrtonosnim oružjem, sad traži da Amerika prestane da naoružava Ukrajinu. I da sklopi mir, ili barem primirje, s Rusijom.
Produženi sukob, smatraju autori RAND-ovog izveštaja "Izbegavanje dugog rata", nije u najboljem interesu Vašingtona. "Optimistični scenario" u vidu povlačenja Rusije i, povrh toga, "plaćanja reparacija", navode autori, "neverovatan je".
Štaviše, institut američkog vojno-industrijskog kompleksa koji značajan deo svog posla obavlja za potrebe i na račun Pentagona, ocenio je da "kontrola teritorije, iako je značajna za Ukrajinu, nije i najvažnija dimenzija budućnosti rata za SAD". Naprotiv, eventualni "ukrajinski teritorijalni dobici sa sobom nose potencijalne troškove i rizike za Sjedinjene Države".
U prilog tezi da teritorija Ukrajine Zapadu odjednom nije značajna ide i tekst švajcarko-nemačkog lista "Noje Ciriher cajtunga" (NNZ) koji je objavio da je američki predsednik Džozef Bajden navodno poslao šefa CIA Vilijama Bernsa u tajnu misiju u Moskvu, a zatim u Kijev sredinom januara.
Cilj Bernsove misije je bio, kako tvrdi švajcarski list, da ponudi mirovni sporazum prema kojem bi Rusija zadržala petinu teritorije Ukrajine.
"Ponuda Kijevu je glasila: mir za zemlju, ponuda Moskvi: zemlja za mir. Rečeno je da je 'zemlja' bila oko 20 odsto teritorije Ukrajine. To je otprilike veličina Donbasa. Obe strane su odbile. Ukrajinci zato što nisu voljni da im se teritorija podeli, Rusi zato što pretpostavljaju da će ionako dobiti rat na duge staze", rekla su dvojica nemačkih zvaničnika švajcarskom listu.
Istovremeno, i nemački "Velt" donosi, za Ukrajinu, pesimistične prognoze. Novinar Kristof Šilc prokomentarisao je da je pobeda Ukrajine svakim danom sve manje verovatna.
"Kijevskoj vojsci ponestaje ljudi i resursa, neprijatelj se bolje prilagođava i ima ogromne zalihe", te "nije ni čudo što zapadne diplomate sada sve više govore o prekidu vatre", naveo je on.
"Ovo je siguran znak da je situacija krenula loše po Ukrajinu na terenu, i to više ne može da se krije", kaže za RT Balkan analitičar i politikolog Aleksandar Pavić.
Priče o nuđenju teritorije u zamenu za mir i izveštaj RAND korporacije u kome se navodi da produženi sukob u Ukrajini nije u interesu Amerike, samo su potvrda izreke da su u laži kratke noge, ukazuje naš sagovornik.
"Predugo je forsirana iluzija da Ukrajina može da dobije rat. Sada se vidi koliko su zapadni mediji zapravo propaganda", opominje Pavić.
Istovremeno, on ocenjuje i da je ovo pokazatelj postojanja sukoba u američkom establišmentu, gde jedan deo hoće da rat izgura do kraja, pa makar situacija eskalirala do nuklearnog rata, dok drugi deo establišmenta shvata da režim u Kijevu nema šansi, a da je dalja eskalacija sukoba isuviše opasna.
Upravo je izveštaj RAND korporacije bio jedan od prvih važnijih znakova da deo establišmenta ne stoji iza produžavanja sukoba u Ukrajini, napominje Pavić.
On podseća da se i bivši američki predsednik Donald Tramp oglasio povodom slanja modernih tenkova Ukrajini, upozorivši da je to uvertira u eskalaciju sukoba.
"Prvo dolaze tenkovi, onda dolaze nuklearne bombe. Završite ovaj ludi rat, SADA. To je tako lako!", poručio je Tramp.
Iza Trampa, kaže Pavić, stoji taj isti deo establišmenta koji je za smirivanje situacije. Ta struktura ga je i podržala 2016. godine i bila protiv širenja NATO-a, ali je nadglasana. Sada, nepovoljnim razvojem situacije po režim u Kijevu i njegove sponzore, kao i još nepovoljnijim prognozama koje sve više stižu do javnosti, oni dobijaju novu priliku.
Dakle, ova promena priče je pokazatelj, kako realnosti na terenu, tako i postojanja sukoba u američkom establišmentu, zaključuje Pavić.