Svet
Ko profitira od sveta u ratu? Globalni bum transfera oružja
Od Ukrajine do Irana i Pacifika, vojni budžeti i kupovina oružja rastu, a SAD snabdevaju preko 40 posto izvoza. Postavlja se pitanje kome Amerikanci prodaju najviše oružja
Od marta 2026. godine, svet doživljava pojačane, međusobno povezane sukobe u više regiona, stvarajući nestabilan bezbednosni pejzaž. Glavne eskalacije uključuju agresiju SAD i Izraela na Iran, tekući sukob u Ukrajini i tinjajuće tenzije u Pacifiku.
Preko 40 posto stratega koje je za Globalnu prognozu 2025. anketirao Skoukroft centar za strategiju i bezbednost Atlantskog saveta strahuje od "još jednog svetskog rata, koji uključuje sukob na više frontova između velikih sila" do kraja sledeće decenije.
U maju 2025. godine, Indija i Pakistan su imali značajan četvorodnevni vojni sukob. SAD su izvršile invaziju na Venecuelu početkom 2026. godine i otele predsednika Nikolasa Madura. Bliskoistočni sukob se značajno proširio od 28. februara, pri čemu američke i izraelske snage snažno napadaju iransko rukovodstvo, vojsku, odbrambenu i energetsku industriju, dok Iran efikasno cilja naftnu i gasnu infrastrukturu širom zemalja Zaliva. Takođe, sukob u Ukrajini se nastavlja.
Nakon što je Tramp započeo svoj drugi mandat u januaru 2025. godine, zatražio je od evropskih članica NATO-a da troše više i preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbednost. Sada su i Evropljani shvatili da ako potroše mnogo više na odbranu, biće mnogo manje zavisni od Vašingtona.
Tokom Minhenske bezbednosne konferencije sredinom februara, bilo je reči o povećanju vojnih budžeta i preoblikovanju transatlantskog saveza u NATO 3.0. Vreme je da se analiziraju globalni trendovi u naoružanju, piše maršal Anil Čopra, veteran indijskog ratnog vazduhoplovstva i bivši direktor Centra za studije ratnog vazduhoplovstva u Nju Delhiju.
Transfer oružja u periodu 2020–2024
Prema novim podacima koje je objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI) ovog meseca, globalni transfer oružja u periodu od 2020. do 2024. nastavio je da raste, ali je došlo do velikih promena u trendovima.
Potaknut sukobom u Ukrajini, uvoz u Evropu porastao je za 155 posto, čineći EU najvećom svetskom uvoznicom kada se posmatra grupa zemalja. Ukrajina je postala najveća zemlja uvoznica oružja na svetu, povećavši uvoz u periodu 2021–25. za 100 puta u poređenju sa periodom 2015–19. Indija je ostala druga po veličini, uprkos smanjenju uvoza za 9,3 posto. Ostale regionalne promene uključivale su smanjeni rast uvoza u Africi, Americi, Aziji i na Bliskom istoku, uravnotežujući globalni ukupan iznos.
SAD su ojačale svoju dominaciju kao vodeći izvoznik (43 posto globalnog udela), dok je Francuska (9,6 odsto) pretekla Rusiju, gde je izvoz opao u periodu 2021–25 na 6,8 odsto, što je i očekivano zbog Specijalne vojne operacije.
Takođe, Moskva je ostala treći najveći svetski dobavljač oružja u periodu 2021–25.
Skoro tri četvrtine (74 posto) ruskog izvoza oružja otišlo je u tri države u periodu 2021–25: Indiju (48 odsto), Kinu (13 odsto) i Belorusiju (13 odsto).
Evropa je zabeležila povećanu potražnju za sistemima protivvazdušne odbrane, avionima i raketama, jer su nacije započele novo naoružavanje uz povećanje budžeta za odbranu. Region Bliskog istoka i Severne Afrike (MENA) činio je preko 27 procenata globalnog uvoza, sa velikom potražnjom iz Katara, Saudijske Arabije i drugih zemalja Zaliva. Očekuje se da će sukob na Bliskom istoku dodatno povećati potražnju.
Kina je ispala iz 10 najvećih uvoznika, što odražava da proizvodi dovoljno oružja. Opšti trend u periodu 2020-24. ukazuje na to da tržište veoma reaguje na bezbednosne pretnje, favorizujući dobavljače koji mogu da isporuče visokotehnološke sisteme regionima pogođenim sukobima.
Obim glavnog oružja koje se prenosi između država povećao se za 9,2 procenta između 2016-20 i 2021-25. Evropa je bila najveći region primalac. Pored Evrope i Amerike, uvoz oružja u sve ostale regione sveta je smanjen.
SAD su povećale svoju dominaciju u izvozu oružja i obezbedile su 42 odsto svih međunarodnih transfera oružja u periodu 2021-25, u odnosu na 36 posto u periodu 2016-20. SAD su izvezle oružje u 99 država, uključujući 35 zemalja u Evropi.
Prvi put u dve decenije, najveći udeo američkog izvoza oružja otišao je u Evropu (38 posto), a ne na Bliski istok (33 odsto). Ipak, najveći pojedinačni primalac američkog oružja bila je Saudijska Arabija (12 procenata).
Vašington posmatra izvoz oružja kao alat spoljne politike i način jačanja svoje industrije naoružanja, što nova strategija Trampove administracije "Amerika na prvom mestu" za transfer oružja još jednom jasno pokazuje.
Povećanje budžeta za odbranu
Globalni rashodi za odbranu porasli su 2025. godine, dostigavši 2,63 biliona dolara, u odnosu na 2,48 biliona dolara u 2024. godini. Rashodi su takođe porasli u realnom iznosu za 2,5 posto.
Evropski rashodi za odbranu su takođe skočili, s obzirom na to da se očekuje da će budžeti zemalja članica EU dostići oko 390 milijardi evra u 2025. godini, što je povećanje od skoro 63 posto u odnosu na nivoe iz 2020. godine.
Ova potrošnja sada u proseku iznosi preko dva procenta BDP-a, vođena geopolitičkim tenzijama i povećanim javnim nabavkama, usmerenim na obnavljanje zaliha i jačanje dugoročnih industrijskih kapaciteta.
Velika povećanja budžeta predvodile su Sjedinjene Države, Kina i Rusija.
SAD su se fokusirale na modernizaciju i tehnološku superiornost. Kina nastavlja brzu ekspanziju sa fokusom na nove tehnologije, veštačku inteligenciju i pomorski napredak. Saudijska Arabija održava visoku potrošnju (72,5 milijardi dolara) na regionalnu bezbednost. Značajne investicije Velike Britanije (94 milijarde dolara) i Francuske (70 milijardi dolara) dale su prioritet nuklearnom odvraćanju i tehnologiji.
Generalno, postoje velika ulaganja u veštačku inteligenciju, sajber ratovanje i tehnologiju dronova. NATO je i dalje pod pritiskom SAD da ispuni ciljeve odbrambenih rashoda od dva do 3,5 procenata BDP-a.
Budućnost
Globalni izvoz oružja je porastao u poslednjih pet godina zbog evropske potražnje. Dok su globalni tokovi oružja porasli za skoro 10 posto u poslednjih pet godina, uvoz u Evropu se više nego utrostručio. Evropljani nisu kupovali oružje samo da bi snabdeli Ukrajinu; uglavnom su nastojali da povećaju sopstvene vojne kapacitete. Evropa je bila svedok uvoza oružja na nivoima koji nisu viđeni od Hladnog rata i sada se pojavila kao najveći region-kupac.
Američka industrija oružja je bila najveći korisnik rastućih tenzija u regionu. Tramp je obećao da neće biti ratova i izgradio je svoj brend "Amerika na prvom mestu" na suprotstavljenim stranim vojnim avanturama.
Njegova administracija je, međutim, efikasno pokrenula još jedan rat za promenu režima – deo dugog obrasca američkih intervencija koje su proizvele nestabilnost, produženi sukob i neuspeh u izgradnji države.
Od neuspelih tajnih operacija u Albaniji (1949–1953), Zalivu svinja na Kubi i Kongu (1960), do Vijetnama (1963), Sirije i katastrofalnih dugoročnih posledica u Iraku, Avganistanu i Libiji, ovi napori su često stvarali vakuum moći, intenzivno nasilje i nenamerne posledice, često ostavljajući zemlje u gorem stanju nego ranije.
Američka javnost je, sa svoje strane, više puta signalizirala da joj je dosta "beskrajnih ratova".
Kina je najavila povećanje svog odbrambenog budžeta za sedam posto za 2026. godinu, jer stalno povećava potrošnju kako bi se suprotstavila SAD i sprovela svoje pretenzije na Tajvan i Južno kinesko more.
Japan i Južna Koreja, zabrinuti zbog uspona Kine, počeli su značajno da povećavaju odbrambene budžete i proizvodnju i uvoz oružja. U budućnosti će doći do veće potražnje za oružjem na Bliskom istoku. Kuvajt se popeo sa 47. mesta na listi najvećih primalaca oružja u periodu 2016–2020. na 9. mesto u periodu 2021–25. godine, jer se njegov uvoz oružja povećao više od devet puta.
Ali, Trampove carine i pretnje primoravaju nacije da traže alternative i povećaju sopstvena istraživanja i proizvodnju oružja u oblasti odbrane. U svom oproštajnom govoru 1961. godine, predsednik Dvajt D. Ajzenhauer upozorio je da američki vojno-industrijski kompleks rizikuje da stekne "neopravdani uticaj" na američku demokratiju. Njegovo upozorenje nikada nije izgledalo pronicljivije.
Live
