Nakon više od mesec dana ratovanja u Iranu, Donald Tramp najavio je trijumf svojih snaga, dok IRGC nastavlja da odgovara napadima na okolne zemlje.
Tramp, koji je pokrenuo operaciju 28. februara, zapretio je potpunim uništenjem iranske energetske infrastrukture, ostrva Harg i postrojenja za desalinizaciju u slučaju da "novo" iransko rukovodstvo i Sjedinjene Američke Države ne postignu sporazum o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.
Rojters je objavio kako je navodno hiljade vojnika elitne 82. padobranske divizije američke vazdušno-desantne divizije počelo da stiže na Bliski istok.
Iranska vojska saopštila je da je izvela opsežnu operaciju bespilotnim letelicama na vojne ciljeve u izraelskim gradovima Tel Aviv i Nof Hagalil, navodeći da su pogođeni infrastrukturni objekti povezani sa odbrambenom industrijom.
Američki predsednik Donald Tramp namerava da postigne sporazum sa Iranom do 6. aprila, rekla je predstavnica Bele kuće Kerolajn Levit na konferenciji za medije.
Ipak, Sjedinjene Američke Države moraju da budu spremne za mogućnost da Iran odbaci američke predloge za okončanje rata, rekao je američki državni sekretar Marko Rubio.
Dodao je i da SAD neće dozvoliti Iranu da naplaćuje prolaz brodovima kroz Ormuski moreuz.
Međutim, iranski parlament odobrio je danas predlog zakona o uvođenju taksi za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, uz mogućnost zabrane prolaska američkim i izraelskim plovilima, javila je agencija Fars.
Rusija poziva na hitan prekid borbenih dejstava na Bliskom istoku, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na video-konferenciji sa ministrima spoljnih poslova Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva.
Sve o ratu na Bliskom istoku mogli ste da pratite iz minuta u minut u blogu na RT Balkan.
30. mar 2026 • 22:39
Fidan razgovarao sa Aragčijem zbog drona iznad Turske
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan obavio je telefonski razgovor sa svojim iranskim kolegom Abasom Aragčijem nakon nedavnog presretanja rakete iznad Turske, rekao je izvor u turskom Ministarstvu spoljnih poslova za RIA Novosti.
Iranski parlament usvojio predlog zakona o taksama za prolazak kroz Ormuski moreuz
Iranski parlament odobrio je danas predlog zakona o uvođenju taksi za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz, uz mogućnost zabrane prolaska američkim i izraelskim plovilima, javila je agencija Fars.
Kako se navodi, predlog je prethodno usvojio Odbor za nacionalnu bezbednost iranskog parlamenta, a ukoliko stupi na snagu, predviđa uvođenje sistema naplate prolaza kroz ovaj strateški plovni put u iranskoj valuti rijalima.
Predlog zakona uključuje i zabranu prolaska brodovima iz Sjedinjenih Američkih Država i Izraela, kao i državama koje uvode jednostrane sankcije Iranu.
Takođe se ističe pravo Irana na suverenitet nad Ormuskim moreuzom, jednim od najvažnijih svetskih pomorskih pravaca za transport nafte i gasa.
Za sada nije precizirano kada bi zakon mogao da stupi na snagu.
Rojters: Hiljade američkih padobranaca stiže na Bliski istok
Hiljade vojnika elitne 82. padobranske divizije američke vazdušno-desantne divizije počelo je da stiže na Bliski istok, dok administracija predsednika SAD Donalda Trampa razmatra dalje korake u ratu protiv Irana, saopštili su američki zvaničnici za Rojters.
Padobranci iz vojne baze Fort Brag u Severnoj Karolini pridružili su se hiljadama marinaca, mornara i specijalnih jedinica već raspoređenih u regionu. Tokom vikenda stiglo je oko 2.500 marinaca. Zvaničnici nisu precizirali tačne lokacije raspoređivanja vojnika, ali su naveli da je pojačanje deo priprema za moguće buduće operacije.
"Misije uključuju zauzimanje ostrva Harg, kontrolu naftnih ruta i vađenje obogaćenog uranijuma iz Irana", naveli su izvori.
Operacije na ostrvu Harg, ključnoj luci za 90 odsto iranskog izvoza nafte, ocenjuju se kao veoma rizične zbog dometa iranskih raketa i dronova.
Izrael uveo smrtnu kaznu za Palestince za ubistva Izraelaca iz nacionalnih motiva
Izraelski parlament usvojio je zakon kojim se uvodi smrtna kazna za Palestince osuđene za ubistvo Izraelaca iz nacionalnih motiva, uz podršku izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, dok su organizacije za ljudska prava oštro osudile meru kao diskriminatornu i drakonsku.
Zakonom se, navodi AP, uvodi smrtna kazna vešanjem kao podrazumevana kazna za Palestince sa Zapadne obale osuđene za ubistva iz nacionalnih motiva.
Istovremeno, izraelskim sudovima daje se ovlašćenje da za sopstvene državljane izriču smrtnu kaznu ili doživotni zatvor, a zakon se neće primenjivati retroaktivno. Tokom glasanja, sednici je prisustvovao i Netanjahu, koji je lično glasao za zakon.
Iranska vojska: Izveli smo operaciju dronovima na vojne ciljeve Izraela
Iranska vojska saopštila je danas da je izvela opsežnu operaciju bespilotnim letelicama na vojne ciljeve u izraelskim gradovima Tel Aviv i Nof Hagalil, navodeći da su pogođeni infrastrukturni objekti povezani sa odbrambenom industrijom.
Kako se ističe, meta napada bili su objekti pod kontrolom izraelskih odbrambenih kompanija, za koje Teheran tvrdi da imaju ključnu ulogu u proizvodnji naoružanja i razvoju vojnih sistema, prenela je iranska televizija Press TV.
Prema navodima iranske strane, pogođene lokacije povezane su sa nabavkom i proizvodnjom raketnih sistema, uključujući i sistem Gvozdena kupola, koji Izrael koristi za odbranu od napada.
Pezeškijan: Iranski narod neće odstupiti
Tokom sednice vlade, odajući počast naporima oružanih snaga, zahvalio sam hrabrom i nepokolebljivom narodu Irana koji nije napustio mesto događaja mesec dana, poručio je iranski predsednik Masud Pezeškijan.
On je istakao da "Vlada služi narodu svim svojim snagama i neće dozvoliti nikakav prekid u pružanju usluga".
"Zajedno, sa nacionalnom solidarnošću, suprotstavljamo se ovoj okrutnoj agresiji", poručio je Pezeškijan.
Francuska zatražila hitan sastanak SB UN zbog napada na mirovne snage u Libanu
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro zatražio je danas hitan sastanak Saveta bezbednosti UN nakon "izuzetno ozbiljnih incidenata" usmerenih protiv mirovnih snaga UN u Libanu.
"Takvi napadi u blizini položaja mirovnih snaga UN su neprihvatljivi i neopravdani", rekao je Baro, dodajući da Francuska traži "potpunu istragu okolnosti ovih tragedija", prenosi Rojters.
Jedan pripadnik mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u Libanu iz Indonezije je ubijen, a trojica su ranjena u napadu u blizini grada Adčit El-Kusajr na jugu Libana, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova Indonezije.
Italijanski ministar odbrane: Ne mogu da spavam zbog Irana
Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto rekao je kako raspolaže "zastrašujućim" informacije koje upućuju na eskalaciju sukoba, čije će posledice osetiti cela Evropa.
Krozeto je rekao da pretnja nije samo vojna, već i društvena i ekonomska.
"Zbog prirode svog posla, imam uvid u informacije zbog kojih više ne mogu da spavam. Strahujem od onoga što bi moglo da se dogodi u narednim sedmicama, kao i od posledica koje će to imati na privredu i svakodnevni život", izjavio je Krozeto, prenosi Srna.
On je napomenuo da Italija nije bila uključena u donošenje ključnih odluka koje su dovele do sadašnje napete situacije, poručujući da njegova zemlja ne podržava rat sa Iranom i da ih niko nije pitao za mišljenje.
Tramp objavio video: Otkrio kakve su mu namere bile još od 1987. godine
Tramp je na svojoj društvenoj mreži objavio snimak intervjua iz 1987. godine u kojem se pita zašto SAD ne mogu da kontrolišu iransku naftu.
"Zašto ne bismo mogli da uđemo i preuzmemo deo njihove nafte?, kaže američki predsednik u intervjuu koji je dao još davne 1987. godine.
Bela kuća: Pregovori sa Iranom idu dobro, realna šansa za postizanje dogovora o nuklearnom programu
Pregovori Sjedinjenih Američkih Država i Irana i dalje traju i idu dobro, a izjave iranskog režima u javnosti se razlikuju od onoga što iranski zvaničnici govore američkim pregovaračima u privatnim razgovorima, izjavila je danas portparolka Bele kuće Kerolain Livit, naglašavajući da još uvek postoji realna šansa za postizanje dogovora o nuklearnom programu.
"Uprkos javnim istupima i netačnim izveštajima, pregovori se nastavljaju i idu dobro. Ono što se javno iznosi značajno se razlikuje od onoga što nam se prenosi privatno", istakla je Livit na konferenciji za novinare, preneo je Rojters.
Dodala je da "Iran više nema sposobnost da ozbiljno ugrozi SAD ili njihove saveznike", kao i da pregovarači s kojima razgovaraju deluju umereno u odnosu na prethodne iranske lidere koji više nisu na vlasti.
"Još uvek postoji realna šansa da Iran postigne dobar dogovor i trajno odustane od svog nuklearnog programa", istakla je Livit.
Levot je istakla da američka administracija nastoji da osigura da zvaničnici sa kojima pregovara u Iranu zaista imaju moć da sprovedu eventualni dogovor, i da će svaka privatna obećanja biti testirana i proverena.
Takođe je navela je da su američke snage spremne da, ukoliko Iran ne poštuje dogovor, primene sve vojne opcije, uključujući precizne udare i desantne operacije koje bi oslabile iranski režim i omogućile kontrolu nad strateškim objektima, bez okupacije gradova.
Prema njenim rečima, planirani tempo vojne operacije traje između četiri i šest nedelja, a diplomatski napori američkog predsednika Donalda Trampa već su omogućili da tankerima bude dozvoljen prolaz kroz Ormuski moreuz, što je direktan rezultat pregovora, uključujući i indirektne razgovore sa Iranom.
Istakla je da se u narednim danima očekuje prolazak oko 20 tankera kroz Ormuski moreuz.
Livit je rekla da ideja da arapske zemlje pomognu u finansiranju sukoba postoji, ali da ne želi da se previše udaljava od stavova predsednika, dodajući da će Tramp uskoro više govoriti o toj inicijativi.
"Mislim da bi predsednik bio veoma zainteresovan da ih pozove da to učine. To je ideja koju on razmatra i o kojoj ćete uskoro čuti više", rekla je Livit.
SAD ispucale godišnje zalihe JASSM raketa
Sjedinjene Američke Države su od početka napada na Iran lansirale više od hiljadu krstarećih raketa JASSM, čime su premašile godišnje proizvodne kapacitete, piše "Blumberg".
Svaka raketa košta oko 1,5 miliona dolara, dok kompanija "Lokid Martin" može da proizvede oko 860 komada godišnje.
Aragči poručio: Nastavljamo odbrambene operacije protiv američkih baza u regionu
Šef iranske diplomatije Abas Aragči je tokom telefonskog razgovora sa francuskim kolegom Žan-Noelom Baroom, je potvrdio da će se iranske "odbrambene operacije" protiv američkih vojnih baza i postrojenja u regionu nastaviti, navodi se u saopštenju kabineta iranskog ministra, preneo je pariski "Mond".
On je takođe oštro kritikovao stavove pojedinih evropskih zemalja koje samo izražavaju zabrinutost zbog ekonomskih posledica nametnutog rata, dok ćute pred brutalnim napadima agresora na iranski narod,
Što se tiče Ormuskog moreuza, koji je "zatvoren za brodove uključene u iransku vojnu agresiju", Aragči je rekao da je odluka doneta „na osnovu principa međunarodnog prava, kako bi se sprečilo da agresori iskoriste taj moreuz za izvođenje nezakonitih napada na Iran".
"Svaka provokativna akcija agresora i njihovih pristalica, posebno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, u vezi sa situacijom u Ormuskom moreuzu samo bi pogoršala složenost situacije", ocenio je Aragči.
Predstavnik Irana u UN poručio: I Ukrajina učesnica u agresiji
Teheran smatra Ukrajinu učesnicom u američko-izraelskoj agresiji protiv Irana zbog slanja "specijalista" za dronove u zonu sukoba na Bliskom istoku, izjavio je stalni predstavnik Irana pri UN Amir Said Iravani.
U napadima na Iran poginulo najmanje 479 žena i dece, više od 24.000 ranjeno
Najmanje 246 žena i 233 dece poginulo je u američko-izraelskim napadima širom Irana, saopštila je portparolka iranske vlade Fatemeh Mohadžerani, dodajući da je među žrtvama 17 dece mlađe od pet godina.
Ministarstvo zdravlj Irana je saopštilo da je 24.742 Iranca ranjeno, nakon čega su otpušteni iz bolnica, uključujući 4.255 žena, 1.767 dece mlađe od osam godina, 17 dece mlađe od pet i 63 dece mlađe od dve godine, prenela je iranska televizija Pres TV.
Trenutno je 727 osoba hospitalizovano, a od početka agresije obavljeno je 986 operacija.
Poginulo je i 24 zdravstvena radnika, dok je 114 ranjeno, a rat je oštetio 51 centar za hitnu pomoć, 41 medicinski centar i 199 zdravstvenih ustanova.
Evakuisano je šest bolnica, a 40 ambulantnih vozila je oštećeno.
Aman odbio Izrael: Kralj Abdulah ne pristaje na sastanak sa Netanjahuom dok je Al Aksa zatvorena
Kancelarija premijera Benjamina Netanjahua nekoliko puta je kontaktirala jordanskog kralja Abdulaha u pokušaju da organizuje sastanak dvojice lidera, ali je taj predlog odbijen, objavio je javni servis "Kan", prenosi "Tajms of Izrael".
Navode da je najmanje jedan od ovih pokušaja učinjen i pre izbijanja rata sa Iranom.
Prema izvorima "Kana", Jordan je poručio da kralj Abdulah neće razmatrati sastanak sa Netanjahuom sve dok je džamija Al Aksa zatvorena. Inače, Jordan sebe smatra čuvarom ovog svetog mesta u starom jezgru Jerusalima, koje je zatvoreno zbog pretnje iranskim raketama. Izrael, sa druge strane, Jordanu priznaje samo "posebnu ulogu" na ovom lokalitetu.
Izrael je ovim pokušajima nastojao da pošalje signal Beloj kući da Jerusalim održava srdačne odnose sa Amanom, koji je takođe saveznik SAD.
Kao odgovor na izraelsku inicijativu, Jordan je zahtevao da se Izrael pozabavi nasiljem doseljenika, ublaži ograničenja za muslimanske vernike na Brdu hrama (gde se nalazi Al Aksa), potpiše novi sporazum o vodi, dozvoli više vrsta pomoći Gazi i pruži odgovore o budućnosti palestinskog pitanja. Međutim, zvanični Aman nije bio zadovoljan odgovorima koje je Izrael ponudio.
Džamija Al Akas se nalazi se na mestu koje je sveto mesto u islamu ali i judaizmu i hrišćanstvu.
Na ovoj lokaciji nalaze se dve glavne zgrade – Kupola na steni i džamija Al Aksa.
Tramp otkrio da Vašinton pregovara sa Kalibafom i da veruje da je Modžtaba Hamnei živ
Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je da Vašington pregovara sa predsednikom iranskog parlamenta Mohamedom Bagerom Kalibafom i da će SAD u roku od nedelju dana znati da li dve strane mogu da sarađuju.
"Saznaćemo za oko nedelju dana da li je on neko sa kim Amerika zaista može da sarađuje", rekao je Tramp.
Prema njegovim rečima, u iranskom rukovodstvu je došlo do "fundamentalne promene", a prethodni lideri zamenjeni ličnostima sa kojima "lakše komunicira".
"Došlo je do potpune promene režima jer su režimi iz prošlosti nestali i imamo posla sa potpuno novom grupom ljudi", rekao je, dodajući da su oni "mnogo razumniji".
Govoreći o novom vrhovnom vođi Irana, Modžtabi Hamneiju, sinu pokojnog ajatolaha Alija Hamneija, Tramp je rekao da vođa nije viđen javno i da se veruje da je teško ranjen.
Na pitanje da li je Modžtaba još živ, Tramp je rekao da Vašington veruje da verovatno jeste, ali da je u "izuzetno lošem stanju".
Komentarišući iranske napade na regionalnu infrastrukturu, uključujući napade u Kuvajtu i Izraelu, Tramp je rekao da će se odgovor SAD "uskoro videti".
Crni bilans sukoba na Bliskom istoku: Više od 3.000 poginulih od 28. februara
Na Bliskom istoku je od izbijanja sukoba 28. februara, poginulo na hiljade ljudi, pokazuje pregled broja žrtava koji je Si-En-En sastavio na osnovu podataka regionalnih vlasti.
- Iran: Najmanje 1.900 ljudi je poginulo u napadima na Iran od 28. februara, saopštio je Iranski Crveni polumjesec u petak. Ministar spoljnih poslova Irana je 16. marta rekao da je „stotine iranskih civila“, uključujući više od 200 djece, poginulo od početka sukoba.
Liban: Najmanje 1.247 ljudi je poginulo u izraelskim napadima u Libanu od 2. marta, saopštilo je danas Ministarstvo zdravlja te zemlje. Među poginulima je najmanje 124 djece, saopštilo je ministarstvo juče.
Irak: Najmanje 101 osoba je poginula širom Iraka od početka rata, saopštile su vlasti. U poluautonomnoj Kurdskoj regiji poginulo je najmanje 13 osoba, prema regionalnoj vladi.
Izrael: Oko 19 civila je poginulo unutar Izraela od početka sukoba, ne računajući one koji su indirektno stradali zbog napada. Šest izraelskih vojnika je takođe poginulo u južnom Libanu, prema izraelskoj vojsci.
SAD: Trinaest američkih pripadnika oružanih snaga je poginulo od početka rata SAD protiv Irana prije mjesec dana, prema US Central Command.
Prema navodima lokalnih vlasti, od 28. februara desetine ljudi izgubile su život i u drugim zemljama regiona. Smrtni slučajevi povezani sa sukobom zabeleženi su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Kuvajtu, na okupiranoj Zapadnoj obali, kao i u Omanu, Bahreinu i Saudijskoj Arabiji.
Si-En-En napominje da nije u mogućnosti da nezavisno potvrdi ove brojke.
Aragči razgovarao sa Žan-Noelom Barom: Francuska protiv nametnutog rata
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči razgovarao je telefonom sa svojim francuskim kolegom Žan-Noelom Barom o bezbednosnim i ekonomskim posledicama američko-izraelskog rata protiv Irana, prenosi "Al Džazira".
Baro je naglasio stav Francuske da se "protivi nametnutom ratu i napadima na civilne ciljeve", navodi se u saopštenju koje je prenela iranska novinska agencija Tasnim. Takođe je "izrazio zabrinutost zbog eskalacije situacije i istakao potrebu za jačanjem političkih i diplomatskih inicijativa kako bi se pronašlo rešenje za okončanje rata i vraćanje stabilnosti i bezbednosti u region".
Dvojica ministara su takođe naglasila potrebu za nastavkom "diplomatskih interakcija, uz razmenu mišljenja".
Rusija pozvala na hitan prekid sukoba
Rusija poziva na hitan prekid borbenih dejstava na Bliskom istoku, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov na video-konferenciji sa ministrima spoljnih poslova Saveta za saradnju zemalja Persijskog zaliva, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
Navodi se da je tokom razgovora sa šefovima diplomatija obavljena detaljna razmena mišljenja povodom "nezapamćene eskalacije vojno-političke situacije u regionu" Perisjskog zaliva, koja traje već više od mesec dana.
"Lavrov je naglasio da je rešenje sukoba, čiji je osnovni uzrok neisprovocirana i besmislena agresija Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana, moguće isključivo političko-diplomatskim sredstvima, uz puno uvažavanje legitimnih interesa svih država regiona. Rusija poziva na hitan prekid borbenih dejstava koja uzrokuju razaranja i patnju civilnom stanovništvu", ističe se u saopštenju.
Dodaje se da je ruski ministar napomenuo da je neprihvatljivo da zemlje Persijskog zaliva budu uvučene u tuđi rat, kao i da su neprihvatljivi "napadi na njihovu civilnu infrastrukturu, uključujući energetske i druge vitalne objekte".
IDF potvrdio: Pogođen univerzitet u u centru Teherana
Izraelske odbrambene snage (IDF) potvrdile su da su izvršile napade na vojni objekat Revolucionarne garde Irana (IRGC) koji se nalazi u okviru Univerziteta Imam Hosein u centru Teherana, preneli su izraelski mediji.
U saopštenju IDF se navodi da je "univerzitet jedno od centralnih vojnih infrastrukturnih mesta IRGC" koje je korišćeno kao civilni objekat u kojem su sprovođena istraživanja i razvoj oružja, uključujući balističke rakete i druge napredne vojne tehnologije, prenosi "Tajms of Izrael".
Iz IDF je saopšteno da je u napadu pogođeno nekoliko ključnih delova ovog kompleksa IRGC uključujući podzemne aerotunele koji se koriste za testiranje balističkih raketa, hemijski centar za istraživanje hemijskog oružja i centralni inženjerski kompleks povezan sa razvojem oružja.
"Blumberg": Iran je ostvario stratešku pobedu
Raste broj žrtava u Libanu: U izraelskim napadima do sada poginulo 1.247 osoba
Od početka izraelske agresije 2. marta, u Libanu je poginulo 1.247 osoba, dok je 3.680 ranjeno, saopštilo je Ministarstvo javnog zdravlja Libana
Navodi se da je danas, do momenta kada je izveštaj zaključen, poginulo devet osoba, a povređeno 137.
Španija zabranila američkim vojnim avionima da koriste njen vazdušni prostor
Španska vlada je zatvorila svoj vazdušni prostor za avione koji učestvuju u vojnoj operaciji SAD i Izraela protiv Irana.
Kako su objavili španski mediji, ovim ograničenjem Španija ne samo da uskraćuje korišćenje vojnih baza Rota i Moron, već i zabranjuje svim avionima koji učestvuju u operacijama protiv Irana da lete iznad španskog vazdušnog prostora.
Ankara tvrdi da je NATO oborio četvrtu iransku raketu iznad Turske
NATO sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane raspoređeni u istočnom Mediteranu, oborili su balističku raketa koja je ušla u turski vazdušni prostor, saopštilo je ministarstvo odbrane te zemlje, prenosi "Al Džazira".
Ministarstvo je saopštilo da se sve neophodne mere preduzimaju "odlučno i bez oklevanja" protiv svake pretnje usmerene ka teritoriji i vazdušnom prostoru Turske.
Ovo je četvrti takav incident od početka američko-izraelskog rata sa Iranom, nakon tri prethodna presretanja od strane NATO sistema ranije ovog meseca, ubog čega je Ankara uputila protest i upozorenje Teheranu.
Teheran je negirao umešanost u prethodna tri incidenta, navodeći da nije odobrio takva lansiranja.
SAD i Izrael napali avion koji je prevozio humanitarnu pomoć
Rubio: Ormuski moreuz će ponovo biti otvoren "na ovaj ili onaj način"
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da će Ormuski moreuz ponovo da bude otvoren "na ovaj ili onaj način" kada se završi vojna operacija u Iranu, uz saglasnost Irana ili putem međunarodne vojne koalicije koja uključuje Sjedinjene Američke Države.
"Naši ciljevi u Iranu su jasni i postići ćemo ih u roku od nekoliko nedelja, a ne nekoliko meseci. Ako Iran odluči da zatvori Ormuski moreuz nakon završetka vojne operacije, suočiće se sa ozbiljnim posledicama", rekao je Rubio u intervjuu za "Al Džaziru".
Evropska unija produžila sankcije Iranu
Savet Evropske unije produžio je sankcije Iranu za još godinu dana zbog navodnog kršenja ljudskih prava tokom nedavnih nereda u ovoj zemlji, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu organizacije.
"Savet EU je danas odlučio da produži restriktivne mere Evropske unije, uvedene kao odgovor na ozbiljna kršenja ljudskih prava u Iranu, do 13. aprila 2027. godine", navodi se u saopštenju.
Državni sekretar SAD: Moramo biti spremni da Iran odbaci naše predloge
Sjedinjene Američke Države moraju biti spremne za mogućnost da će Iran odbaciti američke predloge za okončanje rata, istakavši da bi bilo dobro da "novo" rukovodstvo u Teheranu ima razumniju viziju budućnosti.
"Jasno je da tamo ljudi razgovaraju sa nama na načine na koje nam se prethodni ljudi koji su bili zaduženi za Iran nisu ranije govorili. Ako sada postoje novi ljudi na vlasti koji imaju razumniju viziju budućnosti, to bi bila dobra vest za nas, za njih, za ceo svet. Ali takođe moramo biti spremni na mogućnost, možda čak i verovatnoću, da to nije slučaj", rekao je Rubio za televiziju Ej-Bi-Si.
Prema njegovim rečima, SAD nameravaju da provere koliko je Iran spreman da svoje izjave potkrepi delima.
"Imamo posla sa 47-godišnjim režimom u kojem je i dalje uključeno mnogo ljudi koji nisu nužno veliki ljubitelji diplomatije i mira", naglašava Rubio.
Izraelski Kneset usvojio rekordan budžet od 234 milijarde evra
Izraelski Kneset usvojio je istorijski budžet vredan 850,6 milijardi šekela (oko 234 milijarde evra), čime je vlada Benjamina Netanijahua osigurala svoj opstanak i izbegla prevremene izbore.
Budžet je usvojen tesnom većinom od 62 prema 55 glasova, uz rekordno povećanje izdvajanja za odbranu zbog rata sa Iranom, prenosi "Tajms of Izrael".
Glasanje je proteklo u izuzetno napetoj atmosferi, uz opozicionu opstrukciju i sirena za uzbunu zbog kojih su poslanici morali da glasaju iz zaštićene sale.
I dok ministar finansija Bezalel Smotrič tvrdi da budžet "brine o svima" opozicija predvođena Jairom Lapidom ga naziva "najvećom pljačkom u istoriji".
Posebnu kontroverzu izazvalo je naknadno dodeljivanje oko 800 miliona šekela (220 miliona evra) ultraortodoksnim institucijama i školama, uključujući talmudske škole ješive, koje je prošlo uz podršku dela opozicije koja, prema navodima, nije shvatila za šta glasa.
Budžet za Ministarstvo odbrane Izraela iznosi oko 143 milijarde šekela (39,4 milijarde evra), uz dodatna sredstva za dugoročne obaveze i specifične ratne troškove, što ga čini centralnim stubom fiskalne politike tokom sukoba.
Među najvećim korisnicima sredstava su i obrazovni sektor, sa više od 97 milijardi šekela (26,7 milijardi evra) za škole i dodatnim izdvajanjima za visoko obrazovanje, kao i socijalni fondovi i zdravstveni sistem.
Deficit za 2026. godinu projektovan je na 4,9 odsto bruto domaćeg proizvoda, što predstavlja povećanje u odnosu na ranije planove i odražava rast javne potrošnje u ratnim uslovima.
Vlada je prethodno odobrila smanjenje budžeta većine ministarstava za oko tri odsto, kako bi obezbedila dodatna sredstva za vojsku i bezbednost, dok su pojedine reforme i zakonske izmene odložene kako bi se ubrzalo usvajanje budžeta.
Banka Izraela zadržala je danas referentnu kamatnu stopu na četiri odsto i zauzela tako oprezan pristup zbog nepredvidivosti situacije na Bliskom istoku.
Rubio: SAD žele da problem sa Iranom reše mirnim putem
Sjedinjene Američke Države preferiraju da nesuglasice sa Iranom reše mirnim putem, ali moraju biti spremne na mogućnost da ti napori ne urone plodom, izjavio je američki državni sekretar Marko Rubio, prenosi RIA Novosti.
On je takođe poručio da SAD neće dozvoliti Iranu da naplaćuje putarinu brodovima koji prolaze kroz Ormuski moreuz, i da američki predsednik Donald Tramp ima niz opcija da to spreči.
Rubio je istakao da Sjedinjene Države nameravaju da svoje ciljeve ostvare u roku od nekoliko nedelja, a ne meseci.
MSP Rusije osudilo napad dronom na rezidenciju predsednika iračkog Kurdistana
Moskva je ozbiljno zabrinuta zbog nastavka oružanog sukoba u zoni Persijskog zaliva, kao i zbog sve učestalijih napada na objekte administrativne i civilne infrastrukture, istakla je Marija Zaharova, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova, komentarišući napad dronom na rezidenciju predsednika iračkog Kurdistana Nečirvana Barzanija u gradu Dohuku, koji se dogodio 28. marta.
"Odlučno osuđujemo ovu akciju, čiji je cilj organizatora bilo dalje proširenje geografskih okvira vojno-političke krize koja je po obimu i razornosti bez presedana, a koja je izazvana neopravdanom agresijom SAD i Izraela protiv Irana", navodi se u komentaru Zaharove objavljenom na sajtu ruskog MSP-a.
Rusija se čvrsto zalaže za što brži prekid borbenih dejstava i vraćanje situacije političko-diplomatskom okviru rešavanja.
"Uporno i dosledno pozivamo sve učesnike konflikta da se uzdrže od bilo kakvih napada na nevojne ciljeve", zaključila je Zaharova.
Iran gađao mete u izraelskim gradovima
Napadnuti su brojni ciljeve u raznim izraelskim gradovima, uključujući Haifu i Tel Aviv, kao i američke vojne ciljeve na Bliskom istoku, saopštila je Iranska revolucionarna garda.
Tramp: Vodimo ozbiljne razgovore sa "novim" iranskim režimom, ali...
Američki predsednik Donald Tramp zapretio je potpunim uništenjem iranske energetske infrastrukture, ostrva Harg i postrojenja za desalinizaciju u slučaju da "novo" iransko rukovodstvo i Sjedinjene Američke Države ne postignu sporazum o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.
"SAD vode ozbiljne pregovore sa novim, razumnijim režimom (Irana) o okončanju naših vojnih operacija u Iranu. Postignut je veliki napredak, ali ako iz bilo kog razloga uskoro ne bude postignut dogovor, što verovatno hoće biti, i ako Ormuski moreuz ne bude odmah otvoren za poslovanje, završićemo naš 'lepi boravak' u Iranu dizanjem u vazduh i potpunim uništavanjem svih njihovih elektrana, naftnih bušotina i ostrva Harg (a moguće i svih postrojenja za desalinizaciju!), koje namerno još nismo dotakli", napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži.
Prema njegovim rečima, to će biti odmazda za američke vojnike stradale tokom 47 godina "vladavine terora" starog iranskog režima.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova je više puta tvrdilo da Teheran nije vodio direktne pregovore sa Vašingtonom, a danas su opisali američki plan za okončanje sukoba kao "nerealan".
Iran optužuje Izrael za napad na postrojenje za desalinizaciju u Kuvajtu
Iranska vojska optužila je Izrael za napad na postrojenje za desalinizaciju u Kuvajtu.
U saopštenju koje je prenela agencija Tasnim, navodi se da je "brutalni napad cionističkog režima na postrojenje za desalinizaciju u Kuvajtu, pod izgovorom optuživanja Islamske Republike Iran, koji se dogodio u poslednjih nekoliko sati, znak podlosti i niskosti cionističkih okupatora".
"Poručujemo da će američke baze i vojno osoblje, njihovi interesi u regionu, kao i vojna, bezbednosna i ekonomska infrastruktura i objekti cionističkog režima nastaviti da budu naše moćne mete", dodaje se.
Požari u dve izraelske rafinerije posle napada Irana i Hezbolaha
U rafineriji nafte Bazan na severu Izraela izbio je požar, nakon najnovijeg raketnog napada Irana i Hezbolaha.
Nije jasno da li je rafinerija direktno pogođena raketom ili je šrapnel od njenog presretanja pao na rafineriju i izazvao požar, prenosi "Tajms of Izrael".
Rafinerija nafte već je bila meta iranskih udara 19. marta, u napadu Teherana nakon izraelskih udara na njegovu energetsku infrastrukturu.
Potom je usledio novi napad, ovoga puta na rafineriju u Haifi, u kojoj je takođe buknuo požar. Uprkos tome što je veliki broj vatrogasaca stigao na lice mesta, vatrena stihija nije zaustavljena.
Bagei: Nismo imali direktne pregovore sa SAD
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei rekao je da je stav Irana jasan - dok se agresija nastavlja, iranski napori ostaju usmereni na samoodbranu.
"Izloženi smo vojnoj agresiji. Zato su svi naši napori i snage usmereni na samoodbranu", rekao je Bagei na konferenciji za novinare, a prenosi Tasnim.
Prema njegovim rečima Iran do danas nije imao direktne pregovore sa SAD, već su razmenjivane poruke preko posrednika.
Napomenuo je da je Iran oduvek znao okvir koji traži i dodao da se sastanci u Pakistanu odvijaju u okviru koji je uspostavio sam Pakistan i da Iran nije bio učesnik u njima, prenosi Tanjug.
"Iako je pozitivno što su zemlje u regionu zainteresovane za okončanje rata, agresor mora da bude priznat i od Irana ne treba da se očekuje da jednostrano pokaže suzdržanost. Iran je napadnut, a ne inicijator", rekao je on, prenosi Tanjug.
Govoreći o tvrdnji američkog predsednika Donalda Trampa da je Iran pristao na američke predloge, Bagei je rekao da američki zvaničnici govore šta god žele, ali da Iran nije imao nikakve pregovore sa SAD.
Ministri spoljnih poslova Pakistana, Saudijske Arabije, Turske i Egipta, odnosno zemalja posrednica između SAD i Irana, sastali su se u nedelju u Islamabadu radi konsultacija, nakon čega je ministar spoljnih poslova Išak Dar saopštio "dijalog i diplomatija" ostaju jedina održiva rešenja za krizu u Persijskom zalivu.
Puškov: Povratak imperijalizma
Kao što smo više puta isticali, za američkog lidera Donalda Trampa se sve i uvek – od Venecuele do Grenlanda i Irana – svodi na resurse, napisao je na Telegramu ruski senator Aleksej Puškov.
"'Dobra' stara škola klasičnog imperijalizma, povratak sto godina unazad. U središtu politike su osvajanje resursa i kontrola nad njima", primetio je on.
Iran obesio dve osobe optužene za saradnju sa opozicionom grupom koju podržavaju SAD
U Iranu su obešena dvojica muškaraca koji su optuženi za saradnju sa opozicionom grupom povezanom sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.
Dve osobe su pogubljene zbog optužbi za saradnju sa iranskom opozicionom grupom Mudžahedin e Halk (MEK), koja se ranije naoružala protiv države, prenosi Tasnim.
Iranske vlasti su optužile dvojicu muškaraca da su pokretali napade na snage bezbednosti.
Pezeškijan: Amerikanci umorni od izraelskih kraljeva koji vode demokratiju SAD
Amerikanci koji učestvuju u protestima "Bez kraljeva" umorni su od "izraelskih kraljeva" koji vode američku demokratiju, izjavio je iranski predsednik Masud Pezeškijan.
"Amerikanci su ogorčeni sloganom 'Izrael na prvom mestu'", istakao je on.
Španci ponovo prkose Trampu
Tramp: Iran je dozvolio prolazak 20 tankera sa naftom kroz Ormuski moreuz
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Iran pustiti 20 tankera sa naftom kroz Ormuski moreuz od danas i da će to da se nastavi tokom narednih nekoliko dana.
On je za "Fajnenšel tajms" rekao da je Iran dozvolio prolazak 10 tankera sa naftom pod zastavom Pakistana da prođu kroz Ormuski moreuz kao "poklon" Beloj kući, kao i da je taj broj sada udvostručen na 20.
"Dali su nam 10. Sada daju 20, a tih 20 je već počelo i idu pravo kroz centar moreuza", rekao je Tramp.
On je pojasnio da je te dodatne tankere odobrio predsednik iranskog Parlamenta i jedan od najviših ratnih lidera te zemlje Mohamed Bager Kalibaf.
"On je taj koji mi je odobrio slanje brodova. Sećate li se da sam rekao da mi daju poklon? I svi su pitali 'Šta je poklon?'. Kada su čuli za to, držali su jezik za zubima i pregovori idu vrlo dobro", rekao je Tramp.
Rekao je i da želi da "uzme naftu u Iranu" i da bi Sjedinjene Američke Države mogle da zauzmu glavno čvorište za gorivo u toj zemlji, ostrvo Harg.
"Preferiram uzimanje nafte. Da budem iskren s vama, najviše mi se sviđa da uzmem naftu iz Irana, ali neki glupi ljudi u SAD kažu: 'Zašto to radite?' Ali oni su glupi ljudi", rekao je on aludirajući na potencijalno preuzimanje kontrole nad naftnom industrijom Venecuele, prenosi Tanjug.
IRGC: Poginuo Alireza Tangsiri, komandant mornarice
Iranska revolucionarna garda je potvrdila smrt komandanta mornarice Alireze Tangsirija.
Ministar odbrane Izraela Izrael Kac izjavio je u četvrtak da je Tangsiri ubijen u izraelskom napadu.
"IDF (Izraelske odbrambene snage) su eliminisale komandanta mornarice IRGC, osobu koja je direktno odgovorna za terorističku operaciju postavljanja mina i blokade Ormuskog moreuza za pomorski saobraćaj", rekao je Kac, preneo je Tajms of Izrael.
On je dodao da je napad "poruka" IRGC-u da će ih IDF "loviti i eliminisati" jednog po jednog.
Prema izraelskim zvaničnicima, Tangsiri je bio meta u iranskom lučkom gradu Bandar Abasu dok se sastajao sa visokim komandantima mornarice IRGC-a.
Prema podacima američkog ministarstva finansija, koje je Tangsirija sankcionisalo 2019. i 2023. godine, on je nadgledao testiranje krstarećih raketa mornarice IRGC-a i bio je član upravnog odbora kompanije koja je razvijala borbene dronove.
Unicef: U Libanu raseljeno 20 odsto stanovništva, 19.000 dece dnevno ostane beu doma
U Libanu je zbog rata raseljeno 20 odsto stanovništva za samo tri sedmice, a u proseku je 19.000 dece primorano da napusti svoje domove svakog dana, izjavio je predstavnik Unicefa u Libanu Markoluiđi Korsi.
On je rekao za Si-En-En da je jedan od problema sa kojima se suočava Unicef u Libanu nemogućnost da dopre do dece, posebno na jugu zemlje, nakon bombardovanja i uništavanja nekoliko mostova u izraelskim vazdušnim napadima.
"Još jedan izazov je pokušaj pružanja podrške deci koja sada žive u privremenim skloništima, od kojih su mnoga više puta raseljena i više puta traumatizovana", naveo je Korsi.
Organizacije u Libanu kao što je Unicef sada pružaju osnovne usluge kao što su vakcinacija dece, medicinska nega i centri za učenje, dok škole ostaju zatvorene.
U pojedinim delovima Libana, zbog bombardovanja je onemogućen pristup čistoj vodi jer su rezervoari i crpne stanice uništeni, prema podacima Unicefa.
Unicef ističe da su u Libanu takođe oštećeni mostovi i sanitarni sistemi.
Da li ovo znači novu etapu rata u Iranu...
Američki komandosi stigli na Bliski istok: Koliko ih ima i šta im je misija?
Američke specijalne snage stigle na Bliski istok, dajući Trumpu više opcija, piše "Njujork tajms".
List ističe da je stiglo nekoliko stotina komandosa, koji, prema dvojici neimenovanih američkih zvaničnika, još nisu dobili konkretne zadatke u sukobu. Oni će se pridružiti hiljadama marinaca i elitnih padobranaca koji se šalju u region kako bi pojačali 50.000 vojnika koji su već tamo.
"Njujork tajms" ističe da specijalne jedinice uključuju "rendžere" i "foke".
Jedna od mogućnosti upotrebe specijalnih snaga bila bi zaplena iranskih zaliha obogaćenog uranijuma u nuklearnom postrojenju u Isfahanu, prikazanom nakon američkog zračnog udara u junu 2025.
Među opcijama je i potencijalno zauzimanje iranskog ostrva Harg, ključnog naftnog terminala i važne karike iranske ekonomije. Američka vojska bi takođe mogla da traži načine da zaštiti brodski saobraćaj u Ormuskom moreuzu, koji je Iran u velikoj meri zatvorio.
U izvještaju se dodaje da vojni stručnjaci upozoravaju da čak i 50.000 vojnika predstavlja relativno mali broj za veliku kopnenu operaciju. Koalicija predvođena SAD, koja je 2003. godine izvršila invaziju na Irak, imala je blizu 250.000 vojnika na početku, navodi "Njujork tajms".
Izrael: Više od 230 osoba hospitalizovane u poslednja 24 sata
Izraelsko ministarstvo zdravlja saopštilo je danas da su 232 osobe, koje su povređene u sukobu sa Iranom, prebačene u bolnice za poslednja 24 sata, čime je broj hospitalizovanih usled ratnih sukoba premašio 6.000.
U saopštenju se navodi da je od početka rata sa Iranom, odnosno od 28. februara, 6.008 osoba primljeno u bolnice u Izraelu, od kojih je 121 trenutno hospitalizovana, preneo je "Tajms of Izrael".
Ističe se da su među hospitalizovanima zbog povreda vojnici i civili.
Tramp razmatra operaciju izvlačenja uranijuma iz Irana
Američki predsednik Donald Tramp razmatra vojnu operaciju koja bi imala cilj da iz Irana izvuče oko 1.000 funti (453,5 kilograma) uranijuma, saopštili su američki bezbednosni zvaničnici.
U takvoj operaciji bi američke snage verovatno bile poslate u Iran "na nekoliko dana ili duže", rekli su neimenovani bezbednosni zvaničnici za "Volstrit džornal".
Prema rečima zvaničnika, Tramp još nije doneo odluku, ali "ostaje generalno otvoren za tu ideju", jer bi to pomoglo u ostvarivanju njegovog glavnog cilja – sprečavanja Irana da ikada izradi nuklearno oružje.
U međuvremenu, "Njujork tajms" je preneo da bi američke trupe koje su raspoređene u regionu Bliskog istoka "mogle biti korišćene u misiji koja bi bila usmerena na visoko obogaćeni uranijum Irana u nuklearnom postrojenju Isfahan", ali da bi mogle biti korišćene i za zauzimanje ostrva Harg ili zaštitu Ormuskog moreuza.
Iran pogodio postrojenje za desalinizaciju, poginuo radnik iz Indije
Radnik iz Indije poginuo je u iranskom napadu na Kuvajt, saopštilo je kuvajtsko Ministarstvo energetike.
U objavi na platformi Iks navodi se da je radnik iz Indije poginuo u iranskom napadu na postrojenje za električnu energiju i desalinizaciju.
Ističe se da je napad prouzrokovao značajnu štetu na objektu, kao i da tehnički timovi rade kako bi osigurali kontinuitet vitalnih usluga.
"Servisna zgrada u postrojenju za proizvodnju električne energije i desalinizaciju vode napadnuta je u okviru iranske agresije na državu Kuvajt, što je rezultiralo smrću jednog indijskog radnika i značajnom materijalnom štetom na objektu", navodi se u saopštenju kuvajtskog Ministarstva električne energije u ponedeljak.
Tehnički i hitni timovi odmah su upućeni na lice mesta kako bi se izborili sa posledicama napada i obezbedili normalan nastavak rada.
Iranci uništili najskuplji špijunski avion Ratnog vazduhoplovstva SAD
Avion vredan 500 miliona dolara uništili su Iranci u bazi "Princ Sultan" u Saudijskoj Arabiji, pišu mediji.
Reč je o avionu "Boing E-3 sentri" sa sistemom dalekog radarskog osmatranja AVAKS – jednom od najskupljih u Ratnom vazduhoplovstvu SAD. Kako se može primetiti, pogodak je izvršen direktno u oblast radara iznad trupa aviona.
IAEA: Iransko postrojenje za proizvodnju teške vode više nije u funkciji
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da iransko postrojenje za proizvodnju teške vode u Kondabu, nakon izraelskih napada, više nije u funkciji.
Nuklearna agencija Ujedinjenih nacija je saopštila da je potvrdila "tešku štetu" na tom postrojenju, koristeći "nezavisnu analizu satelitskih snimaka i saznanja o postrojenju", prenosi "Skaj njuz".
IAEA je u objavi na platformi Iks navela da postrojenje ne sadrži deklarisani nuklearni materijal.
Za razliku od obične vode, čija je hemijska formula H2O, teška voda ima formulu D2O i može da se koristi kao moderator u nuklearnim reaktorima.
Nove eksplozije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima
Iran je ponovo napao Ujedinjene Arapske Emirate, a na društvenim mrežama pojavili su se snimci eksplozija u gradu Šardža na severozapadu zemlje.
Cene nafte porasle na više od 115 dolara po barelu
Cene nafte premašile su danas 115 dolara po barelu prilikom otvaranja tržišta u Aziji, dok se nastavljaju vazdušni udari u zemljama na Bliskom istoku, nešto više od mesec dana nakon početka rata u Iranu.
Cena sirove nafte marke "brent" je 115,84 dolara, što je povećanje od 2,9 odsto u odnosu na cenu od petka, prenosi Bi-Bi-Si.
Cena te nafte po barelu bila je oko 72 dolara po barelu pre 28. februara, kada su počeli američki i izraelski napadi na Iran.
Prošle nedelje cena nafte marke "brent" dostigla je vrhunac od 118 dolara po barelu 19. marta, a od petka popodne je bila nešto ispod 112 dolara, što je znatno više u odnosu na cenu pre početka rata.
SAD upozorile građane u Iraku: Odmah napustite zemlju, mogući napadi Irana
Sjedinjene Američke Države su upozorile svoje građane da odmah napuste Irak zbog povećanog bezbednosnog rizika, uključujući moguće napade Irana i proiranskih militantnih grupa na ciljeve povezane sa SAD, među kojima su i američki univerziteti u Bagdadu i ostatku zemlje.
Kako se navodi u saopštenju američke ambasade u Iraku, proiranske grupe već su izvele brojne napade na američke državljane i ciljeve povezane sa SAD širom Iraka, uključujući i region Iračkog Kurdistana, kao i na iračke institucije i civilne objekte.
Američka misija u Iraku, ističe se u saopštenju, ostaje otvorena i radi u režimu ograničenog prisustva kako bi pomogla američkim državljanima, ali se građanima savetuje da ne dolaze u ambasadu u Bagdadu niti u generalni konzulat u Erbilu zbog stalne pretnje od raketa, dronova i projektila u iračkom vazdušnom prostoru.
Stepen upozorenja za Irak ostaje na najvišem, četvrtom nivou – "ne putujte", a američkim državljanima se nalaže da ni iz kog razloga ne putuju u Irak i da odmah napuste tu zemlju ukoliko se u njoj nalaze.
Američkim građanima koji odluče da ostanu u Iraku poručeno je da to čine uz visok bezbednosni rizik.
Vlasti SAD navode da pažljivo prate situaciju i da će nastaviti da informišu građane o mogućnostima za napuštanje zemlje.
Ističe se da Iran i proiranske militantne grupe predstavljaju sve veću pretnju javnoj bezbednosti u Iraku i da bi mogli da nastave napade na ciljeve povezane sa SAD, uključujući diplomatska predstavništva, univerzitete, kompanije, energetsku infrastrukturu i druge objekte, ali i na institucije iračke države i civilnu infrastrukturu.