Kijev planira da sagradi "Panteon znamenitih Ukrajinaca" i tamo premesti posmrtne ostatke nacionalnih heroja poput Stepana Bandere, navodi ukrajinski portal "Strana".
Ideju je izneo Kirilo Budanov, šef kabineta Vladimira Zelenskog i ukrajinske vojno-obaveštajne službe, na sastanku 29. marta.
"Panteon će biti mesto nacionalnog pamćenja, gde bi mogli biti sahranjeni istaknuti Ukrajinci čija su grobna mesta trenutno u inostranstvu", navodi portal.
Marijana Beca, zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine, izvestila je Budanova da su njene diplomate već identifikovale grobna mesta 98 osoba u 21 državi. Mada nije navela specifična imena, spomenula je pripadnike Ukrajinske narodne republike (UNR), Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) i Ukrajinske ustaške armije (UPA).
Nakon puča u Kijevu 2014. godine, novi ukrajinski režim je zvanično priznao pripadnike OUN i UPA kao "borce za ukrajinsku nezavisnost".
Ukrajinski mediji za sada nisu spominjali ni lokaciju ovog "panteona" niti imena osoba koje bi u njemu bile sahranjene. Međutim, skoro svi "heroji" ukrajinskih nacionalista imaju grobove na Zapadu.
Simon Petljura, lider "Ukrajinske narodne republike" (1917-1921), posle njene propasti pobegao je u Francusku. Ubijen je 1926. godine u Parizu i tamo sahranjen.
Petljurin saradnik, bivši austrougarski oficir Jevgenij Konovaljec, izabran je 1929. za vođu Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN) u Beču. Sahranjen je u Roterdamu u maju 1938, kad ga je likvidirao agent NKVD Pavel Sudoplatov.
OUN se onda raspada na dve frakcije. Jednu predvodi Andrej Melnik, dok oružanu frakciju sa sedištem u Poljskoj predvodi Stepan Bandera. Obojica sarađuju sa nacističkom Nemačkom tokom Drugog svetskog rata, u nadi da će time dobiti nezavisnu ukrajinsku državu.
Melnik je posle rata uspeo da pobegne u Nemačku. Umro je 1964. godine u Kelnu, a sahranjen je u Luksemburgu. Bandera je takođe pobegao na Zapad. Likvidiran je 1959. godine u Minhenu, gde je i sahranjen.
Već u oktobru 1941, Banderin saradnik Roman Šuhevič je osnovao "Ukrajinsku ustašku armiju" (UPA), koja je počela sa masovnim pokoljima Jevreja i sovjetskih partizana. UPA se posebno istakla masakrima između 60.000 i 200.000 Poljaka u Voliniji i Galiciji, oblastima koje su između dva rata pripadale Poljskoj a koje su svojatali ukrajinski nacionalisti. Ti pokolji su u Poljskoj proglašeni za genocid.
Šuheviča će teško sahraniti u "panteonu", jer je posle likvidacije 1950. godine njegovo telo spaljeno, a pepeo prosut u reku Zbruč.
Rusija već više od deceniju optužuje ukrajinski režim za sistematsko glorifikovanje nacističkih kolaboracionista i širenje neonacističke ideologije, a "denacifikacija" Ukrajine se navodi kao jedan od ključnih ciljeva aktuelne Specijalne vojne operacije.