Lindzi Grejem u Diznilendu: Magični štapić za rat na Bliskom istoku

Republikanac Lindzi Grejem je ovih dana uspeo da u nekoliko fotografija sažme čitavu moralnu bedu vašingtonskog intervencionizma. Dok se na Bliskom istoku nižu mrtvi, a svet još živo pamti slike sahrane 175 devojčica stradalih od "tomahavka" u osnovnoj školi u Minabu, senator iz Južne Karoline - jedan od najtvrđih i najglasnijih američkih jastrebova - slobodne dane provodi između zabavnih parkova u "Diznilendu" i streljane u kojima gađa glinene golubove. 

"Proveo sam neko vreme gađajući glinene golubove u okrugu Edžfild. Teško da može bolje od toga", napisao je Grejem i nezaboravne trenutke podelio sa javnošću uz fotografiju, navukavši tako bes tabloida.

Ali ono što je uzdrmalo američke medije nije to što je Grejem, kao zaštitno lice onih koji priželjkuju da od Irana naprave kuću strave, odvojio vreme da se sa prijateljem i njegovom ćerkom provoza kroz "Dizni vorld", već to što nema osećaj za tajming - što odlazi u zabavni park dok federalni radnici ne primaju plate zbog zastoja u finansiranju Ministarstva za unutrašnju bezbednost.

Kako je Nemačka zataškala suđenje političaru-pedofilu da zaštiti Izrael

One koji ove prizore ne gledaju iz američkog dvorišta muči nešto drugo: čovek koji godinama otvoreno priželjkuje udare, bombardovanje i pokazivanje snage svetu, deluje potpuno rasterećeno pred posledicama politike koju promoviše.

Senator, koji je u godinama u kojima su već odavno prežaljeni propusti iz mladosti i koji nema potomke koji bi mu poslužili kao "olakšavajuća okolnost", tri dana provodi u "Diznilendu" kao na đačkom raspustu. Daleko od krize u sopstvenoj zemlji u kojoj rastu troškovi života, još dalje od rata na Bliskom istoku.

"Bio sam pozvan na sastanak u Južnoj Floridi u petak sa Trampovim zvaničnikom Stivom Vitkofom da razgovaramo o mogućnosti odnosa između Saudijske Arabije i Izraela. Otišao sam u Orlando posle da se vidim s prijateljima. Već sam se vratio u Južnu Karolinu", objasnio je Grejem kako je u predah u rešavanju krize na Bliskom istoku pronašao u zabavnom parku. 

Grejem nije bilo kakav senator, njegova zvanična biografija ga slavi kao jednog od najvatrenijih zagovornika "snažne nacionalne odbrane". U praksi to znači da kad god negde treba zapretiti, poslati "tomahavkom" poruku ili dodatno doliti ulje na vatru, Lindzi Grejem je tu - spreman i glasan. On je ono lice Amerike koje rat uvek vidi kao opciju za druge i nikada kao cenu za sebe.

Zato prizor senatora koji iz redova u kojima se čeka vožnja na nekoj od "Dizni" avantura prelazi pravo u streljanu nije trivijalni trač iz američkih tabloida, već gotovo savršena politička metafora: rat drugima, razonoda sebi i svojima. Malo zabavnog parka, malo glinenih golubova, između red izjava za medije o sili i demokratiji i, eto, čitavog spoljnopolitičkog kreda jednog vašingtonskog jastreba. 

U tome i jeste suština jastrebovskog licemerja: Grejem i njemu slični nikad ne žrtvuju svoj komfor, svoju sigurnost i svoj mir. Uvek su to tuđi džepovi, tuđe sudbine i tuđi životi. Za njih su čak i mesta poput Minaba samo tačke na mapi, a mrtva deca tek fusnota u geopolitičkom obračunu koji će kasnije objašnjavati iz televizijskog studija.

Zato, Grejemova diznijevska epizoda nije puka bizarnost, nego dijagnoza. I slika političke kaste koja je toliko dugo živela od tuđih ratova da je potpuno izgubila osećaj za pristojnost. A prizor ovog jastreba sa ružičastim štapićem za balone od sapunice najupečatljiviji portret vašingtonske elite danas, dobro već ogoljene u Epstinovim fajlovima.