Iako je Kristi Noem donedavno bila zadužena za bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, bezbednosna kultura izgleda nije prešla prag njene kuće. Medijski izveštaji otkrivaju da je njen suprug Brajon vodio paralelan onlajn život sa damama iz fetiš zajednice. To saznanje otvorilo je pitanje koje zvuči mnogo ozbiljnije od trača: može li privatna neozbiljnost da postane državni problem?
Prema pisanju "Dejli mejla", Brajon Noem je duži period komunicirao sa ženama sa sajtova za odrasle, razmenjujući eksplicitne poruke i fotografije, uključujući slike na kojima je obučen u žensku odeću i sa balonima koji su imitirali ženske atribute ispod kratke, pripijene majice. Svojim sagovornicama slao je i novac putem aplikacija, i to najmanje 25.000 dolara, dok su prepiske često uključivale i komentare o njegovom privatnom životu i braku.
Britanski tabloid se kune u autentičnost fotografija: sve su proverene specijalizovanim softverom i nisu pronađeni dokazi AI ili digitalne manipulacije. List tvrdi i da dostupni podaci ukazuju da su nastale početkom 2025. godine.
Putem predstavnika za medije oglasila se i Kristi, koja iz 34 godine dugog braka sa Brajonom ima troje dece:
"Gospođa Noem je skrhana. Porodica je ovim zatečena i moli za privatnost i molitve u ovom trenutku".
Glavni junak ove drame nije negirao ni komunikaciju ni autentičnost fotografija, ali je odbacio tvrdnje da je time ugrozio nacionalnu bezbednost.
Cela priča dobija dodatnu političku težinu zbog činjenice da je Kristi Noem bila jedno od prepoznatljivijih lica tabora američkog predsednika Donalda Trampa i da je do marta rukovodila resorom unutrašnje bezbednosti, koji je između ostalog nadležan za granice i imigraciju.
Stručnjaci za nacionalnu bezbednost koje citira "Dejli mejl" upozoravaju da ovakve situacije nikada nisu samo privatna stvar kada je reč o ljudima iz neposrednog okruženja visokih državnih zvaničnika. Bivši oficir CIA Mark Polimeropulos ocenio je da, ako su mediji uspeli da dođu do takvih podataka, onda je veoma verovatno da su oni poznati i stranim obaveštajnim službama i da su mogli da ih iskoriste.
Za američku, ali i za bilo koju drugu političku scenu ovo je jedan od onih slučajeva u kojem se briše granica između privatnog skandala i državnog rizika. Jer kada je neko u samom vrhu bezbednosnog aparata, onda ni najličnije slabosti ljudi iz njegovog neposrednog okruženja više nisu sasvim lična stvar.