Svet
Jedna bitka za drugom: Netanjahuova nova bezbednosna doktrina
Premijer priprema Izrael za budućnost otvorenog rata protiv percipiranih pretnji
Nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, Benjamin Netanjahu je obećao "potpunu pobedu" u sukobu koji je usledio. Pa ipak, više od dve godine kasnije, neprijatelji Izraela – iako nesumnjivo oslabljeni – i dalje stoje.
Hamas i dalje vlada ruševinama polovine Gaze. Hezbolah, za koji je Netanjahu rekao da je "zgnječen" 2024. godine, ispaljuje konstantan tok raketa iz Libana na severni Izrael. I manje od godinu dana nakon što su proglasili "istorijsku pobedu" protiv Irana, Izrael i SAD su ponovo u ratu sa Islamskom republikom.
Umesto da obeća odlučujući trijumf, premijer sada govori o dugom istorijskom luku, rastućim i opadajućim pretnjama i promeni "ravnoteže snaga" u regionu – sve dok priprema Izraelce za budućnost u kojoj su opasnosti stalne, a sukobi otvoreni.
"Nema više obuzdavanja pretnji", rekao je Netanjahu u nedavnom govoru diplomiranim vojnim oficirima i istakao: "Nema više ideje o 'vili u džungli', gde se krijete od predatora koji su preko zida. Suprotno - ako ne odete u džunglu, džungla dolazi k vama."
Netanjahuova doktrina
U ovoj viziji, koju neki analitičari opisuju kao početnu "Netanjahuovu doktrinu", Izrael mora da pokrene ono što opisuje kao "preventivni" rat protiv bilo kakvih percipiranih pretnji; da zauzme teritoriju od suseda kako bi stvorio "tampon zone" između neprijatelja i svojih građana; i da rasporedi stalnu silu kao jedinog pravog garanta bezbednosti.
Za Majkla Milštajna, bivšeg oficira vojne obaveštajne službe sada na Univerzitetu u Tel Avivu, ovaj pristup je sličan "posttraumatskoj doktrini nacionalne bezbednosti", refleksno skovanoj nakon napada 7. oktobra, ali kojoj nedostaje bilo kakva dubinska studija.
Kritičari ukazuju na nedostatak bilo kakve istinske diplomatske inicijative koja obećava trajnije regionalno rešenje i upozoravaju na cenu koju će međunarodni ugled Izraela platiti pokretanjem jedne bitke za drugom, uz ograničeno razmišljanje o ljudskim žrtvama na drugoj strani.
Za razliku od ratova koje su vodili Netanjahuovi prethodnici, trenutni sukobi nemaju kraja na vidiku. Dok je osnivač Izraela David Ben Gurion izgradio doktrinu nacionalne bezbednosti zasnovanu na kratkim, odlučnim kampanjama s obzirom na malu veličinu zemlje i zavisnost od rezervista vojske, Izrael sada vodi borbe već dve i po godine – ubedljivo najduži rat.
Najduži rat
Izraelske odbrambene snage vode vazdušni rat sa Iranom, proširujući svoju kopnenu ofanzivu u Libanu i još uvek drže polovinu Gaze, zajedno sa velikim delom jugozapadne Sirije. Dodatne trupe su takođe raspoređene na okupiranu Zapadnu obalu, dok su Huti pobunjenici u Jemenu nastavili raketnu vatru na Izrael.
Netanjahu i njegovi ministri insistiraju da planiraju da ponovo uspostave ogromnu "zonu bezbednosti" zauzimanjem zemlje unutar južnog Libana i da drže druge tampon zone u Gazi i Siriji na neodređeno vreme, potez koji analitičari smatraju "neodrživim" s obzirom na trenutnu veličinu vojske.
Iako trenutni rat protiv Irana ima podršku javnosti, Netanjahuovi domaći protivnici tvrde da održavanje zemlje u stalnom ratnom stanju služi političkim interesima premijera, posebno kako se izbori naziru kasnije ove godine.
Međutim, nedostatak jasnih ishoda izazvao je bes javnosti zbog nesklada između tekućih pretnji i Netanjahuovih ranijih komentara o "potpunoj pobedi" Hezbolaha i Hamasa.
Slogan "Potpuna pobeda"
"'Potpuna pobeda' je uvek bio slogan", rekao je "Fajnenšel tajmsu" neimenovani bivši visoki izraelski zvaničnik. "Svakako, IDF nikada nije poslat da postigne cilj 'potpune pobede'... Ali kritike sada dolaze iz jaza između javnih obećanja vlade i vojne realnosti."
Prema rečima Jakova Amidrora, bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost koji se i dalje smatra bliskim premijeru, niz ofanziva u Gazi, Libanu i Iranu bio je osmišljen da bi se izbegli istovremeni ratovi velikih razmera na više frontova.
"Logika je bila da se eliminišu posrednici kako bi se fokusiralo na Iran... i da se napad na Iran postigne na najboljoj i najkoordinisanijoj poziciji", rekao je Amidror, sada u tink-tenku JINSA u Vašingtonu. "Na svakom frontu je bio snažan udarac, ali posao nije završen."
Za mnoge izraelske analitičare i bivše zvaničnike, Netanjahuova nesposobnost ili nevoljnost da operativna dostignuća IDF-a pretvori u stratešku pobedu ili trajno diplomatsko rešenje je njegov krajnji neuspeh.
"Stav regiona je da, iako je Izrael očigledno jak, ne može mu se verovati da će biti pozitivan i stabilizujući igrač... ništa od tog diplomatskog rada se ne dešava", rekao je bivši zvaničnik.
Live
