Opasna izjava iz Berlina: Da li će pasti nemačka vlada zbog najave Merca?

Nemački kancelar Fridrih Merc suočava se sa oštrim kritikama koalicionih partnera i opozicije nakon što je izjavio da bi čak 80 odsto sirijskih izbeglica trebalo da napusti Nemačku do kraja njegovog mandata 2029. godine.

Merc traži da 80 odsto Sirijaca napusti Nemačku: Objavio i koga bi zadržao

Iako Merc već izvesno vreme poziva Sirijce na povratak kako bi učestvovali u obnovi zemlje nakon građanskog rata okončanog 2024. godine, ovoga puta izjava je izazvala daleko širu reakciju - ne samo zbog konkretne brojke, već i zato što je izrečena u Berlinu, u prisustvu sirijskog predsednika Ahmeda el Šare.

"To je brojka bez plana, bez pravnog osnova i bez poštovanja prema ljudima koji su deo našeg društva", poručila je poslanica Socijaldemokratske partije (SPD) Ajdan Ozoguz, otvoreno kritikujući koalicionog partnera.

Nezadovoljstvo unutar vladajuće koalicije, piše "Politiko", dodatno je pojačano zbog Mercovog sve oštrijeg kursa u migracionoj politici: od dogovora sa talibanima o deportacijama u Avganistan do odbijanja tražilaca azila na nemačkim granicama.

Mercov zaokret u odnosu na politiku bivše kancelarke Angele Merkel, koja je 2015. i 2016. primila više od milion izbeglica, tumači se kao pokušaj da se zaustavi rast krajnje desnice. Međutim, ankete pokazuju da su njegovi konzervativci izjednačeni sa Alternativom za Nemačku (AfD), što ukazuje na ograničen efekat te strategije.

Nakon bure kritika, Merc je pokušao da ublaži svoju izjavu, tvrdeći da je brojka od 80 odsto potekla od sirijskog predsednika. Međutim, El Šara je to ubrzo demantovao, navodeći da je upravo kancelar izneo tu procenu.

Poslanik SPD-a Hakan Demir ocenio je da se radi o "neozbiljnom političkom nastupu".

"On izbacuje izjave, pa ih kasnije povlači. To je strategija - da uzburka javnost i pokaže biračima da je čvrst", rekao je Demir.

S druge strane, krajnja desnica koristi situaciju da Merca predstavi kao nedoslednog. Kolider AfD-a Alisa Vajdel poručila je da je kancelar "već počeo da povlači svoje reči" i da "pravu politiku deportacija može da sprovede samo AfD".

Ekonomija protiv politike

Uprkos političkim tenzijama, ekonomisti upozoravaju da bi masovni odlazak Sirijaca mogao da pogodi nemačku privredu.

Prema podacima nemačke agencije za rad, oko 60 odsto izbeglica iz Sirije koje su stigle 2015. i 2016. godine danas je zaposleno. Značajan deo njih radi u sektorima sa hroničnim nedostatkom radne snage, poput zdravstva, gde sirijski lekari predstavljaju najbrojniju grupu stranih medicinskih stručnjaka.

Sa prosečnom starošću od 27 godina, sirijska populacija smatra se važnim faktorom u ublažavanju demografskog pada. Do 2029. godine čak 5,1 milion Nemaca trebalo bi da ode u penziju, dok će na tržište rada ući svega dva miliona ljudi.

Tramp "veoma zadovoljan" novim sirijskim rukovodstvom

"Iako nisu došli kao ekonomski migranti, Sirijci su pomogli da se ublaži demografski pritisak. Njihovo prinudno vraćanje moglo bi da oteža privlačenje kvalifikovanih radnika u budućnosti", upozoravaju stručnjaci.

Portparol kancelara Štefan Kornelijus pokušao je da ublaži situaciju, navodeći da se razmatra povratak samo onih koji nisu zaposleni ili nisu integrisani, ali je istovremeno poručio da je "sa završetkom rata prestao osnov za zaštitu".

Krajem 2024. godine u Nemačkoj je bilo registrovano oko 1,23 miliona ljudi sirijskog porekla, od čega je blizu milion i dalje bez nemačkog državljanstva i potencijalno obuhvaćeno ovom merom.

Iako je pad Bašara el Asada izazvao euforiju u delu dijaspore, većina Sirijaca u Nemačkoj ostaje oprezna kada je reč o povratku. Tokom prvih deset meseci 2025. godine tek nešto više od 6.500 ljudi dobrovoljno je napustilo Nemačku.