Rumunski scenario? Bugarska i EU spremaju cenzuru izbora zbog fantomskog "ruskog mešanja"

Bugarska vlada je od Evropske unije zatražila pomoć u borbi protiv "ruskog mešanja" u predstojeće opšte izbore, javlja "Politiko", pozivajući se na prepisku koja je procurela iz Sofije.

Zemlja ima tehničku vladu od sredine januara, kada je predsednik Rumen Radev podneo ostavku jer nijedna stranka nije bila u stanju da formira kabinet. Parlamentarni izbori su zakazani za 19. april. Radev je onda osnovao svoju stranku, koja je u anketama trenutno ispred bloka koji predvodi Bojko Borisov. 

Pala odluka: Prevremni parlamentarni izbori u Bugarskoj 19. aprila

Sofija se u projektu zaštite od "malignog ruskog uticaja" obratila Evropskoj komisiji i Službi za spoljnu akciju (EEAS), koja već godinama vodi centar za borbu protiv "ruskih i kineskih pretnji" na društvenim mrežama.

Ministarstvo spoljnih poslova u Sofiji je krajem marta osnovalo "privremeni mehanizam koordinacije... za suprotstavljanje dezinformacijama i borbu protiv hibridnih pretnji", koji bi trebalo da zaštiti izbore u koordinaciji "sa međunarodnim partnerima, kao i strukturama EU i NATO".

Za savetnika ovog tela imenovan je Hristo Grozev, koji se predstavlja kao istraživački novinar. On je bivši saradnik organizacije "Belingket", povezane sa britanskom obaveštajnom službom.

Bugarska je specifično tražila da EU aktivira sistem brzog odgovora u sklopu Zakona o digitalnim uslugama (DSA) i obrati se platformama poput Gugla, TikToka i drugih kako bi "primetili i zaustavili kampanje dezinformacija". Evropska komisija je prošle sedmice potvrdila da je već započela taj proces, navodi "Politiko".

Kao razlog za obraćanje EU navodi se "povišeni rizik od koordinisanih kampanja dezinformacija i stranog mešanja koje bi moglo da potkopa integritet izbornog procesa", kaže se u pismu iz Sofije.

Strah od navodnog ruskog uticaja se po svemu sudeći zasniva uglavnom na nedavnom izveštaju "Centra za izučavanje demokratije" (CSD), nevladina organizacija koju finansiraju uglavnom Evropska unija i američki Stejt department preko NVO grantova. 

Po njima, Bugarska ima medijski ekosistem "najviše podložan nedemokratskoj malignoj manipulaciji" od svih članica EU, i najslabiji državni mehanizam reakcije.

Kao primer "ruskog mešanja", CSD navodi činjenicu da "nekoliko vodećih politički aktera stalno predstavlja netačne anti-EU i anti-NATO narative, koji zamagljuju crtu između stranog mešanja i domaće politike i zagađuju javne medijske servise".

Naš izbor

Šta nam sprema Brisel: Cenzura "bez rukavica" u režiji Ursule fon der Lajen

Sofiju posebno brinu društvene mreže. "Politiko" navodi da su se Bugarski zvaničnici već sastali sa predstavnicima TikTok-a kako bi razgovarali o "predizbornim dezinformacijama".

"Bugarski izborni zakon ima jaka pravila za političke kampanje, ali ona važe samo za tradicionalne medije. Većina dezinformacija je prešla na internet", kaže za list Georgi Angelov, analitičar iz firme "Sensika", koja se bavi "monitoringom onlajn sadržaja". Angelov smatra da je to "opasan trend, posle onoga što smo videli u Rumuniji". 

Rumunija je krajem 2024. poništila prvi krug predsedničkih izbora kada je na njemu pobedio Kalin Đorđesku, nakon što su obaveštajne službe optužile Rusiju za "koordiniranu kampanju dezinformacija" njemu u prilog na TikTok-u. Kasnije se ispostavilo da je u pitanju bila jedna od rumunskih vladajućih stranaka, ali je Đorđesku svejedno diskvalifikovan.