Mnoge predizborne ankete predviđaju pobedu opozicije u Mađarskoj, ali brojni evropski lideri očekuju da Viktor Orban ipak trijumfuje. Nekima se to čini kao scenario idealan za "obojenu revoluciju" u stilu ukrajinskog Majdana, piše RT internešenel.
Mađarski opšti izbori zakazani su za 12. april. Prema trenutnom proseku svih anketa koji je objavio pro-briselski "Politiko", opozicona stranka Tisa je trenutno 15 poena ispred Orbanovog Fidesa. Ankete opozicije, ili one koje plaća EU, pokazuju još veće vođstvo Tise, od čak 23 poena. Doduše, "Politiko" takođe napominje da "mnogi lideri u EU" tajno veruju da će Orban verovatno da pobedi izazivača Petera Mađara.
Janoš Boka, mađarski ministar za EU, smatra da je ovaj jaz između javnih anketa i privatnih stavova nameran, i da manipulacijom istraživanja javnog mnenja Mađar i njegovi saveznici u Briselu "grade narativ da rezultat izbora neće biti legitiman ako oni izgube".
Zloglasni antiruski aktivista Majkl Vajs je Bokino upozorenje sročio malo drugačije.
"Ako Orban pokuša ovo da pokrade – a skoro sigurno hoće – doći će do Evromajdana na steroidima u članici EU i NATO. Gledaj pažljivo, Ameriko!" napisao je Vajs na mreži Iks.
Izraz "Evromajdan" inače koriste simpatizeri nasilnog puča u Kijevu, februara 2014, kojim je zbačen legitimno izabrani predsednik Ukrajine Viktor Janukovič. Upravo je ovaj puč, u režiji SAD, pokrenuo lanac događaja koji je doveo do rusko-ukrajinskog sukoba.
Problem za stratege iz fotelje poput Vajsa je da između Kijeva i Budimpešte postoje suštinske razlike koje ne idu u prilog ideji "promene režima" u Mađarskoj silom.
Majdan je bio nešto drugo
Iako se u zapadnoj štampi "Majdan" predstavlja kao spontana narodna revolucija, to je u stvari bio puč koji je organizovao Stejt department preko američke ambasade u Kijevu. Prethodno je američka Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) upumpala oko 14 miliona dolara u razne NVO u Ukrajini između 2011. i 2014, kao deo "programa za izgradnju demokratije" na koji je između 1991. i 2014. potrošeno oko pet milijardi dolara.
NED se u jednom izveštaju 2015. godine hvalio da su organizacije koje su finansirale SAD "igrale važnu ulogu u mirnim protestima u Kijevu". Doduše, u vreme kada je izveštaj objavljen, "mirni protesti" su odavno prerasli u pokolj. Prvo su ukrajinski ultradesničari pobili oko 100 demonstranata na Majdanu u operaciji pod lažnom zastavom, da bi posle u Odesi neonacisti žive spalili 46 demonstranata protiv Majdana u Domu sindikata. Ali, to su stvari o kojima neokonzervativni i neoliberalni "pravednici" ne žele da razmišljaju.
Setimo se i Viktorije Nuland, tadašnje pomoćnice državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, koja je obećala vojnu pomoć i milijardu dolara zajma opozicionarima, a demonstrantima u Kijevu delila pecivo.
Upravo je Nuland birala sledeću vladu Ukrajine. Kada ju je američki ambasador Džefri Pajet, u čuvenom snimljenom razgovoru sa početka 2014, pitao o mogućim primedbama iz Evropske unije, Nuland je odgovorila "Ko j*** EU".
Kontrast sa situacijom u Mađarskoj ne može biti veći. Američki predsednik Donald Tramp je Orbanov saveznik i otvoreno je podržao njegov reizbor. Potpredsednik Džej Di Vens treba da poseti Budimpeštu neposredno pre izbora 12. aprila.
Iz Budimpešte je u međuvremenu otišao Dejvid Presman, ideološki ostrašćeni američki ambasador kojeg je postavio Džozef Bajden, dok je Tramp ukinuo USAID i donekle skresao NED. Drugim rečima, SAD su zainteresovane za Orbanovu pobedu, a i da nisu, demontirale su svoj aparat za promenu režima u Mađarskoj.
Uloga Evrope i Engleza
Iako su Nuland i Amerikanci bili kolovođe Majdana, u puču 2014. su učestvovali i Velika Britanija, EU, kao i niz "nevladinih organizacija" koje su finansirali fondovi Džordža Soroša.
Tako je britanska ambasada u Kijevu otvorila niz naloga na društvenim mrežama "s namerom da objasni Ukrajini korist od evropskih integracija". Evropski i britanski zvaničnici su se takođe sastajali sa ukrajinskom opozicijom, a kasnije posredovali u dogovoru kojim je Janukovič obećao nove izbore. Opozicija je, podseća RT, taj dogovor odmah prekršila i optužila Janukoviča za izdaju.
Brisel i London (koji je u međuvremenu napustio EU) sad imaju interes za rušenje Orbana jer im je on smetnja za progam naoružavanja i finansiranja Ukrajine. Orbanova vlada je više puta koristila mađarski veto da odgodi svaki paket EU sankcija na ruske energente, protivi se ulasku Ukrajine u EU i NATO, odbija da Kijevu prodaje ili dostavlja oružje, a trenutno blokira i EU "zajam" od 90 milijardi evra, skupa sa Češkom i Slovačkom.
EU je već pokrenula svoju mašineriju internet-cenzure protiv Mađarske. Međutim, Brisel više nema poluga direktnog pritiska na Orbana. EU još od 2022. odbija da Budimpešti isplati budžetska sredstva zbog Orbanovog odbijanja da prihvati migrante i njegovih restrikcija "nezavisnog sudstva" i LGBT propagande. Taj novac iznosi oko 3,5 odsto mađarskog BDP-a, ali uprkos tome nije došlo do socijalnih nemira većeg obima u zemlji.
Ako Orban pobedi, poslednja alatka u arsenalu EU je oduzimanje Mađarskoj prava veta, što su već predložili Švedska, Litvanija i niz neimenovanih sagovornika "Politika".
Britanska uloga u predizbornim igrama je nešto diskretnija, navodi RT internešenel. Ambasador Džastin Mekenzi Smit se 4. marta sastao sa "prozapadnim" novinarima i aktivistima iza zatvorenih vrata. Sastanak je organizovan u saradnji sa NVO "Politički kapital", koju finansiraju Soroš, Evropska komisija i NED.
Novinarka Ketrin Belton, koja je prisustvovala sastanku, tri sedmice kasnije bila je odgovorna za "udarnu vest" da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto bio u kontaktu sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom.
Sijarto ne poriče da je razgovarao sa Lavrovom, ali kaže da je to deo njegovih dužnosti. Pravi skandal, kaže on, je "da mađarski novinar sarađuje sa stranim službama kako bi prisluškivao člana vlade".
Može li Soroš da potpali revoluciju?
Ključnu ulogu u podsticanju Majdana je svakako imao Džordž Soroš i njegov Fond za otvoreno društvo. Te 2014. godine se njihova "podrška civilnom društvu" u Ukrajini sastojala od pravne pomoći demonstrantima i finansiranja kako njihovih medija tako i antivladinih NVO.
"Ja sam u Ukrajini osnovao fondaciju pre nego što je Ukrajina proglasila nezavisnost. Ona radi sve do danas i igra važnu ulogu u današnjim događajima", izjavio je Soroš Si-En-Enu 2014.
Sorošev uticaj u rodnoj Mađarskoj, međutim, upravo je Orban drastično ograničio. Mađarska je 2018. usvojila zakon "Stop Sorošu" kojim je pomoć ilegalnim migrantima proglasila za krivično delo. Posle toga je Fond obustavio aktivnosti u zemlji, dok je Sorošev Centralnoevropski univerzitet prešao u Austriju. Međutim, prema podacima NVO bliskih Orbanu, neke 153 organizacije u Mađarskoj ili koje se bave njom i dalje primaju novac od Soroša na ovaj ili onaj način.
Rumunska opcija
Jasno je, dakle, da Mađarska 2026. nije Ukrajina iz 2014. Orbanovi protivnici nemaju podršku SAD. Retorika i postupci EU nisu ispeli da spreče njegove izborne pobede 2018. i 2022, dok se uloga Velike Britanije se zasad svodi na propagandu usmerenu protiv Orbana.
Malo je verovatno da će Brisel podsticati ili podržati postizborno nasilje u jednoj od zemalja članica EU. Međutim, nije Majdan jedini šablon za mešanje u izbore ili promenu nepodobnih vlasti.
EU je 2024. upotrebila ceo svoj aparat za cenzuru kako bi stavio ruku na vagu predsedničkih izbora u Rumuniji. Kada je uprkos tome evroskeptik Kalin Đorđesku ostvario iznenađujuću pobedu u prvom krugu, rumunski sudovi su izbore prosto poništili.
Mađarski pravosudni sistem, međutim, ne ide u prilog Briselu. Orban je za svojih 16 godina na vlasti uspostavio Vrhovni administrativni sud nadležan za izborne predmete i imenovao njegove sudije. Čak i da Mađar pobedi, njegova Tisa morala bi da obezbedi dvotrećinsku većinu da promeni taj sistem.
Sve u svemu, pre izbora ne treba isključiti svaku vrstu prljavih trikova, ali ukoliko Orban dobije i peti mandat do postizbornog puča u Mađarskoj najverovatnije neće doći, zaključuje redakcija RT internešenela.