Svet
Trampova dilema: U danima "velike nevolje"
Amerika nije u stanju da sebi priušti novi Vijetnam. Osim toga, SAD praktično nemaju saveznike za kopnenu operaciju. To je, po definiciji, operacija koja bi trebalo da bude izvršena tuđim rukama
Neće biti nikakve kopnene operacije Sjedinjenih Američkih Država u Iranu. Iran je zemlja sa upravo zastrašujućom geografijom i populacijom od 93 miliona ljudi, koja, uz to, čini neku vrstu prirodne tvrđave.
Gori je čak i od Avganistana.
Mogućnost kopnene operacije američkih trupa protiv Irana apsolutno je isključena, bilo da je reč o ostrvima u Persijskom zalivu, ili o strateškim objektima na kopnu. Osim ako u SAD i u Pentagonu ne dođe do neke vrste mentalnog pomračenja.
Zato iransko rukovodstvo sa samopouzdanjem poručuje Trampu: "Dođite, čekamo vas."
Raspoređivanje američkih trupa na Bliskom istoku, uključujući i nekoliko hiljada marinaca, spada u domen psihološkog zastrašivanja. To, jednostavno, ne pije vodu.
Peta i šesta kolona
Zapravo, kako primećuje ruski geopolitičar Aleksandar Dugin u emisiji "Eskalacija" na Radio Sputnjiku, sve prethodne operacije "smene režima" su uspevale samo u jednom slučaju: morao je postojati sloj unutar rukovodstva ciljane države, spreman da sklopi pakt sa Vašingtonom, o izdaji.
Bez toga, dodaje Dugin, smene režima nikada nisu uspevale.
Scenario je bio uvek isti: najpre pretnje, raspoređivanje trupa, vazdušni udari... Potom eliminacija figure koja predstavlja otpor, nezavisnost i suverenitet.
Zatim, kaže Dugin, sledi neizbežna izdaja. Ali, to nije "peta", već "šesta kolona": "šesta kolona" je karta na koju uvek igraju Amerikanci. "Šesta kolona" su ljudi u visokom ešalonima ešalonima vlasti, bliski vladaru neke suverene zemlje. Uvek, ili obično uvek, postoji neko ko je spreman da žrtvuje suverenitet zemlje kako bi skočio sa drugog ili trećeg mesta vlasti na prvo. "Peta kolona" izlazi na ulice, buni se, protestuje. Ta kolona je u Iranu ili eliminisana, ili ućutkana. Međutim, "šesta kolona" je predstavljala glavni adut Amerikanaca.
Amerikanci objavljuju rat vođi i time oslobađaju prostor za one koji ulaze u pregovore sa Vašingtonom, pri čemu napadnuta zemlja gubi svoj suverenitet.
Dve opcije za Trampa
U Iranu je, međutim, situacija sasvim drugačija. Ironično, dodaje ruski geopolitičar, potencijalna "šesta kolona" – oni koji bi mogli da naprave dogovor sa Amerikancima – zbrisani su u prvim udarcima SAD i Izraela, i jednostavno nije ostao nijedan lider koji bi bio spreman da se upusti u pregovore sa Vašingtonom.
Zato je Tramp pretio, glumio nekakve pregovore sa Teheranom. U stvari, čekao na pojavu "šeste kolone", kao što se to ranije desilo u Iraku, Libiji, Siriji...
Čekao je Godoa, koji nikad neće doći.
Danas se takav scenario jednostavno ne dešava u Iranu, kaže Dugin. Sve što je uspelo Trampu jeste da zameni Hamneija Hamneijem, koji je, za razliku od starog, daleko nespremniji na kompromise. Čeona mesta u državi preuzeli su komandanti Iranskog korpusa revolucionarne garde.
Po prvi put, posle dugo vremena, Amerikanci bi morali da se ozbiljno bore. Međutim, pobediti takvu naciju, dodaje on, nakon tako monstruoznih zločina američkog imperijalizma, deluje kao nemoguća misija. Amerika naprosto nema takvo iskustvo.
Druga preostala opcija je invazija punih razmera. Ali, ovde se krije nova zamka. To bi, tvrdi Dugin, bio novi Vijetnam, samo daleko užasniji i dugotrajniji. Ova kampanja bi se razvlačila godinama i, sasvim sigurno, završila bi se američkim porazom.
Izrael je na izdisaju
Amerika nije u stanju da sebi priušti novi Vijetnam. Osim toga, SAD praktično nemaju saveznike za kopnenu operaciju. To je, po definiciji, operacija koja bi trebalo da bude izvršena tuđim rukama.
"Uz to, Izrael je na ivici", tvrdi Dugin, "jer izraelske oružane snage (IDF) trpe kolosalne gubitke u Libanu". Gvozdena kupola uspeva da presretne samo mali deo raketa, a sama zemlja se postepeno pretvara u nešto slično Pojasu Gaze.
Izrael je, zapravo, primećuje ruski mislilac, na izdisaju, na ivici potpunog egzodusa svog stanovništva. Izrael više ne može da pomogne svom savezniku.
Što se tiče arapskih monarhija, njihova infrastruktura je temeljno potkopana, a petrodolarske dinastije su previše naviknute na luksuzni život i finansijske spekulacije da bi se borile. Neke od njih, poput Katara, mogu da potpuno odbiju da se upuste u ovu avanturu.
Otpor SAD, predviđa ruski geopolitičar, rasplamsaće se u najmanje četiri moćna žarišta: Iraku, Jemenu, Siriji i u Libanu. Ono što izraelski okupatori danas rade na jugu Libana je odvratno, ne samo šiitima, već i celom libanskom društvu, koje je ranije, možda, bilo spremno za dogovor sa Zapadom. Situacija u Siriji nije ništa manje napeta.
Šta sad može da preduzme Tramp?
Samo jedna varnica je dovoljna da pokrene čitav islamski svet, smatra Dugin. U Saudijskoj Arabiji, Egiptu, Alžiru...
Ta varnica bi mogla da bude napad na džamiju Al Aksa. Zabranjen je i pristup svim hrišćanima Svetom grobu. Izrael se nalazi na sudbinskoj prekretnici. O kakvom "Velikom Izraelu" može biti govora, pita se Dugin, kada je i sam opstanak izraelske države u pitanju.
Sve se ovo dešava u kontekstu globalne energetske blokade. Zatvaranje Ormuskog moreuza nanosi kolosalan udarac ekonomijama Japana, Indije, Evrope...
U tome se sastoji Trampova dilema: kako izaći iz sukoba i proglasiti nekakvu, bilo kakvu pobedu, a da to ne izgleda kao bekstvo podvijenog repa.
Nedavno su iranske snage uništile postrojenja za desalinizaciju u Izraelu, koje su obezbeđivala 47 odsto vode. Na Bliskom istoku voda je vrednija od nafte, a sada su slična postrojenja u Kuvajtu i UAE takođe onesposobljena kao odgovor na udare na iransku energetsku industriju.
Sprovođenje kopnene operacije pod ovim uslovima, zaključuje Dugin, bilo bi ravno geopolitičkom samoubistvu. Trampu za tu operaciju nedostaje i podrška kod kuće, ne samo demokrata, već i značajnog dela njegovog sopstvenog biračkog tela.
Da li su SAD i Izrael su potpuno izgubili kontrolu nad Bliskim istokom? Dok govori o jačanju američke hegemonije, zaključuje Dugin, Tramp je potpuno uništava. Kako je to moguće?
Poslednji odgovor je eshatološki. Većina Amerikanaca i Izraelaca u to, naravno, ne veruje. U Americi, za hrišćanske cioniste, kaže Dugin, rat u Izraelu poslednja bitka pre Drugog dolaska Hristovog. To otvoreno izjavljuje Pit Hegset, šef Pentagona, koji poručuje vojnicima: "Umrećete za Drugi dolazak, idite u novi krstaški rat."
Ako prihvatimo ovaj faktor, sve dolazi na svoje mesto: haos i uništenje nisu strašni, jer su neophodna faza "velike nevolje". Ovo je, inače, termin koji dolazi iz takozvanog hrišćanskog cionizma: Great tribulation, veliko stradanje. Iz perspektive hrišćanskih cionista, katastrofa čovečanstva je neophodan uslov za Drugi dolazak Hristov, a za Jevreje za dolazak njihovog mesije...
Obe opcije su, dakle, u igri. I bekstvo SAD, pri čemu bi napustile Izrael, što je do juče bilo nezamislivo, i upuštanje u novi krstaški pohod, kako bi dočekale svog mesiju.
Live
