Tri časne sestre pobegle iz staračkog doma, obile manastir, pa odlaze kod – pape

Tri časne sestre iz Austrije, Bernadeta (89), Rita (82) i Regina (87), koje su prošle jeseni pobegle iz doma za stare kako bi se vratile u svoj samostan u zamku nadomak Salzburga, uskoro bi mogle da otputuju u Rim i lično iznesu svoj slučaj pred papu – dok Vatikan sve otvorenije naginje odluci da im dozvoli da tamo i ostanu. 

One su u septembru prošle godine, uz pomoć bivših učenika i pristalica, praktično provalile u svoj samostan, iz kojeg su prethodno bile premeštene u dom za stare. Njihova odluka izazvala je veliku pažnju javnosti i podelila crkvene i društvene krugove.

U središtu spora je optužba da su prekršile "zavet poslušnosti", nakon što su napustile ustanovu u koju su bile smeštene 2023. godine. Njihov starešina Markus Grasl tvrdio je da samostan više nije bezbedan za njih zbog brojnih stepenica i uslova koje je ocenio kao previše rizične za starije osobe.

Osveta časnih sestara: Vatikan ih prognao u starački dom, one okupirale manastir u Austriji

Međutim, časne sestre odbacuju takve tvrdnje i insistiraju da su u dom prebačene protiv svoje volje. Njihova poruka je jasna: žele da ostatak života provedu i umru, u svom samostanu u zamku Goldenštajn, pozivajući se na crkveno načelo – zavet trajnog boravka.

Dok konačna odluka još nije doneta, Dikasterijum za nauk vere, ključni vatikanski organ za pitanja discipline, navodno je sklon da podrži njihov ostanak. Istovremeno, planira se njihov odlazak u Rim u narednim mesecima, gde bi mogle da se susretnu sa papom Lavom Četrnaestim. Taj potez se u crkvenim krugovima tumači kao signal da se spor približava razrešenju.

Sestre su se već obratile papi, koji i sam potiče iz avgustinskog reda, ali nije poznato u kojoj meri se lično uključio u slučaj. Ipak, izvori iz Vatikana tvrde da je upoznat sa njihovom situacijom.

Njihov put u Rim biće omogućen zahvaljujući donaciji anonimnih dobrotvora, a tokom puta će ih pratiti medicinsko osoblje. Za same sestre, koje nikada nisu bile u Vatikanu, to će biti poseban događaj.

U međuvremenu, tri monahinje su stekle veliku podršku javnosti, posebno na društvenim mrežama, gde su objavljivale snimke iz svakodnevnog života kako bi pokazale da su sposobne da ostanu u samostanu. Upravo ta vidljivost pomogla je da njihov slučaj ne padne u zaborav.

Ipak, krajem prošle godine, na zahtev Vatikana, smanjile su aktivnosti na mrežama, uz obrazloženje da bi to moglo da doprinese povoljnijem ishodu.

Okupacija manastira, pa pobeda: Pobuna vremešnih monahinja za koje sistem nije bio spreman

U pismu koje su uputile Vatikanu, žalile su se na tretman koji su imale od strane starešine i fondacije koja upravlja samostanom zajedno sa nadbiskupijom Salzburga. Odgovor koji su dobile ukazuje da Vatikan traži "pravedno, humano i održivo rešenje", ali i da od njih očekuje "unutrašnji mir i povlačenje".

Sestre, međutim, poručuju da bez podrške javnosti ne bi imale šansu.

"Bez pažnje medija bile bismo bespomoćno izložene samovolji i bezobzirnosti", navele su ranije.

Njihov slučaj sada prevazilazi ličnu sudbinu tri žene – i postaje simbol sukoba između institucionalne discipline i lične volje, čak i unutar zidina crkve.