Da li su u toku pregovori SAD sa Iranom? Ili, kako to kaže američki predsednik Tramp: sa nekim neidentifikovanim, veoma "važnim Irancima"? Kratak odgovor na postavljeno pitanje je – ne, piše bivši britanski obaveštajac i diplomata Alister Kruk na sajtu "Fondacija strateške kulture".
Tramp je izmišljao kada je izjavljivao da pregovara sa "Iranom", dodaje britanski obaveštajac.
Naravno, postoji i pozadina američkog narativa o pregovorima. U ranijim rundama "pregovora" o sukobu u Ukrajini, Tramp je tvrdio da su politički pregovori sa Rusijom u toku. Međutim, u stvarnosti, Vitkof i Kušner su se upuštali u niz beskrajnih razgovora sa Evropljanima o uspostavljanju prekida vatre i o navodnoj evropskoj "mirovnoj ulozi", na čemu je insistirala EU.
U stvari, ovi "mirovni planovi" nikada nisu predočeni ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, koji u tim "pregovorima" nikad nije ni učestvovao.
Zašto? Zato što ih, u pravom smislu, nikad nije ni bilo.
Produženi "prekid vatre" Bela kuća je videla kao zaobilaznu strategiju rešavanja problema bezbednosne arhitekture između NATO-a i ruske sfere. Rusija je jednostavno rekla "ne" Trampovom pokušaju da odloži razgovore o bezbednosnoj arhitekturi.
Lažni pregovori o miru
Isti obrazac bio je očigledan i u pregovorima o prekidu vatre u Gazi: predložen je prekid vatre, ali bez preciziranja detalja o tome šta bi moglo da usledi u drugoj fazi.
Prošlog vikenda, Vitkof i Kušner su sastavili svoju "listu želja" za još jedan prekid vatre – ovog puta, u Iranu. Ista priča i ista izmišljotina, kaže Kruk.
Mirovni plan od petnaest tačaka, koji su navodno sastavili Vitkof i Kušner, predstavljen je državama-klijentima, a Tramp je to pozdravio kao "veoma dobre i produktivne razgovore o potpunom rešavanju neprijateljstava" – uz dodatak da Iran "očajnički želi dogovor".
Iran je, na Trampovo razočaranje, rekao da "nema šanse" za Trampov "mirovni plan". Portparol iranske vojske Ebrahim Zolfagari je izjavio: "Naša prva i poslednja reč je bila ista od prvog dana, a tako će i ostati."
Uostalom, Iran u ovom trenutku nema interesa za kompromis, jer nije ostvario svoju stratešku ambiciju: da okonča dugogodišnju američko-izraelsku vojnu i finansijsku dominaciju u regionu Zaliva.
Trampov govor – politički fijasko
U međuvremenu, Tramp je održao svoj govor o "stanju nacije". Izgledao je jadno i slomljeno, piše ruski geopolitičar Aleksandar Dugin. Obrazi su mu klonuli, kapci otečeni. Pa ipak, on je pretio Iranu da će nastaviti ovaj rat. Po svaku cenu.
Pri tom, on je koristio gotovo iste reči koje je Hilari Klinton izgovorila u vezi sa Libijom. On je obećao je da će "bombardovati Iran i vratiti ga nazad u kameno doba, gde mu je i mesto".
Reakcije na Trampov govor na društvenim mrežama su prilično sarkastične. Tramp se predstavlja kao onaj ko želi da ojača američku hegemoniju, ali on je, zapravo, efikasno ruši. Sve u njegovom drugom mandatu podseća na idiokratiju – vladavinu maloumnih, idiota, tvrdi Dugin.
Velika većina Trampovih bivših pristalica sada govori da je "starac poludeo". Sve češće se pojavljuju klipovi koji porede Trampa sa Borisom Jeljcinom – u kojima je Tramp prikazan kao sramota za Ameriku, a Jeljcin kao sramota za Rusiju.
Poslednji u nizu primera je rat koji su SAD povele protiv Irana. Koji, kako kaže Dugin, Tramp nastavlja uprkos svakoj logici i uprkos tome što većina Amerikanaca uopšte nema želju da se bori. Većina Amerikanaca želi mir a ne rat.
Tramp je izabran je na osnovu obećanja da će Americi doneti toliko željeni mir. Neće više biti neprekidnih ratova, obećavao je Tramp.
U tom smislu, Trampov govor o stanju nacije predstavlja potpuni politički i psihološki fijasko, kaže Dugin, smešten u kontekst eskalacije velikog rata, koji sve više podseća na treći svetski rat.
Iran cilja američku ekonomiju
U svakom slučaju, Iran poseduje eskalatornu dominaciju u ovom sukobu, zahvaljujući decenijama dugim pripremama i pažljivom planiranju, dodaje Kruk. Iran je već pokazao da efikasno kontroliše 20 procenata nafte koja se izvozi preko Ormuskog moreuza.
Osim toga, Iran drži pod kontrolom i veliki deo svetskih linija snabdevanja i proizvodnje drugih roba: helijuma, đubriva, hrane, itd. Zatvaranje Ormuza već stvara ozbiljne nestašice, dodaje ovaj bivši diplomata, koje neće tako brzo nestati.
Uz to, korišćenje naftne ekonomske poluge, plus iransko insistiranje da brodovi koji prolaze kroz moreuz plaćaju naknadu, pogađa samu srž Trampove političke ranjivosti – američku ekonomiju, i to uoči srednjoročnih izbora u SAD.
Vašington je u šoku
Teheran deluje prema unapred utvrđenom planu. Ukoliko se napadi kojima Tramp preti najzad ostvare, Iran će zagušiti Ormuski moreuz, a jemenski front će potpuno zatvoriti Bab el Mandeb, koji vodi ka Crvenom moru. To je još jedan Damoklov mač koji visi nad Trampovom glavom.
Tramp je jednom rekao da bi gubitak hegemonije dolara bio gori za Ameriku nego gubitak velikog rata. Pa ipak, upravo je to u igri koju je Tramp započeo sa Iranom, iz koje sada ne zna kako da izađe a da ne bude ponižen.
"Vašington je u šoku", napisala je Ana Barski, glavna politička dopisnica lista "Mariv", koji izlazi na hebrejskom, navodeći listu kontrazahteva koje su iranski predstavnici preneli Trampovom timu kao iranske uslove za rešenje krize.
Sa ovim ekonomskim kartama, koje su već u rukama Irana, i sa njegovom spremnošću da eskalaciji izraelsko-američkog bombardovanja parira sopstvenim raketnim udarima na infrastrukturu zemalja Zaliva, sve je manje verovatno da će Tramp pronaći neki izlaz iz rata.
Rat će se, dakle, nastaviti.
Da li je Tramp spreman da žrtvuje američke vojnike
Izrael je priznao da je njegov cilj promene režima u Iranu propao, pišu vodeći komentatori u Izraelu, Ronen Bergman i Ana Barski. Zato ponovo menja ciljeve. "Izrael sada veruje da put do pobede vodi kroz kontrolu nad ostrvom Harg", piše Ana Barska.
"Ukoliko američko-izraelska kampanja ne dovede do svrgavanja režima", tvrdi Barska, "potreban je mnogo konkretniji potez, koji će lišiti Iran mogućnosti da izvozi naftu i sposobnosti da efikasno ugrožava pomorski saobraćaj". Jer, bez fizičkog prisustva na ključnoj tački, veoma je teško zaustaviti Iran, dodaje ona.
Ali, kako primećuje Barska: "Pitanje nije da li SAD mogu da dođu do Harga i preuzmu kontrolu nad ostrvom. Pitanje je da li je Tramp spreman da tamo zadrži snage dugo vremena, uz mogućnost žrtava među američkim snagama". Mogućnost žrtava? Žrtve, velike žrtve sa američke strane će, jednostavno, biti neminovne.
Logika Tel Aviva u ovom ratu je stalno povećavanje uloga, neprekidno podizanje lestvice na putu eskalacije. Ali, pitanje više nije koliko će Iran moći da izdrži. Pravo pitanje je koliko će moći da izdrži Izrael.
Priđite bliže
Bivši oficir CIA Lari Džonson smatra da je američka intervencija u Ormuzu verovatno neizbežna, ali da će njen ishod bio katastrofalan po SAD.
"Ako Donald Tramp ne razmisli, verovatno ćemo videti pokušaj SAD da zauzmu i ostrva Harg i Kešm". Ali, šta nakon što američke trupe zauzmu ova ostrva?
Te trupe će postati mete, dodaje Džonson, i suočiće se sa teškoćama u snabdevanju. Jedina opcija će biti snabdevanje iz vazduha, što znači da će se američki avioni suočiti sa uništavajućom vatrom iranskih obalskih baterija i sistema protivvazdušne odbrane.
Umesto otvaranja Ormuskog moreuza, očekivana američka vojna akcija će praktično onemogućiti bilo kom brodu da uđe ili izađe iz Persijskog zaliva, tvrdi ovaj analitičar. Potpuno zatvaranje Ormuskog moreuza dodatno će pogoršati ekonomsku štetu po svetsku ekonomiju.
Iranski admiral Ali Akbar Ahmadijan je odgovorio na pretnju američkih "čizama na terenu" u Ormuzu: "Godinama čekamo američku invaziju. Sada imamo samo jednu poruku za američke vojnike: Priđite bliže."