"Palantir" kao politički otrov: Demokrate beže od novca, dok Tramp gradi sistem nadzora

Novac je u američkoj politici retko problem, osim onda kada postane dokaz. A novac iz "Palantira", kompanije koja gradi digitalnu arhitekturu imigracionog nadzora u SAD, za demokrate pred izbore više nije resurs, već teret kojeg moraju hitno da se oslobađaju.

Kako se zahuktavaju izbori na polovini mandata, demokrate se nalaze u nezgodnoj poziciji: s jedne strane grade kampanje na kritici imigracione politike Donalda Trampa, a s druge se suočavaju sa činjenicom da su godinama primale novac od kompanije koja tu politiku tehnološki omogućava.

Federalni agenti ubili još jednu osobu u Mineapolisu: Guverner traži da se povuku iz Minesote

U centru kontroverze je "Palantir", softverski gigant specijalizovan za analizu podataka i nadzor, koji je u drugom Trampovom mandatu dobio nekoliko ključnih ugovora sa američkim bezbednosnim strukturama. Najupadljiviji među njima je ugovor vredan 30 miliona dolara sa ICE-om i to za razvoj takozvanog "operativnog sistema za imigracioni način života", kao i sporazum sa Ministarstvom za unutrašnju bezbednost vredan čak milijardu dolara.

Taj novac, međutim, sada se politički vraća kao bumerang.

Nekoliko istaknutih demokratskih kandidata poslednjih meseci počelo je da vraća ili donira sredstva dobijena od "Palantirovih" rukovodilaca i njihovog političkog komiteta. Kongresmen Set Molton vratio je 2.500 dolara, uz jasnu poruku:

"Ne želimo novac Pitera Tila, niti njegov nadzor na našim ulicama."

Sličan potez povukao je i kongresmen Ro Kana, koji je otišao korak dalje – ne samo da je odbio buduće donacije, već je donirao svih 49.000 dolara koje je od "Palantirovih" ljudi dobio u poslednjoj deceniji. Senator Džon Hikenluper i kongresmen Džejson Krou sledili su isti obrazac, usmeravajući desetine hiljada dolara ka organizacijama koje pomažu imigrantima.

Razlog nije (samo) moralni, već politički.

U Minesoti su početkom godine tenzije oko imigracione politike eskalirale nakon pojačanog prisustva federalnih agenata, a smrt dvoje američkih državljana u odvojenim incidentima dodatno je podgrejala nezadovoljstvo. Upravo u tom kontekstu, "Palantir" se sve češće pominje kao tehnološka kičma sistema koji omogućava masovni nadzor i operativnu primenu tih mera.

Za demokrate, koje pokušavaju da valorizuju pad popularnosti Trampove imigracione politike, problem je očigledan: kako ubediti birače da ste protiv sistema i represije ako ste godinama uzimali novac od kompanija koja taj sistem gradi?

Naš izbor

Zagonetni epicentar sukoba unutar Amerike: Zašto baš Minesota?

Politički strateg Bejzil Smikl upozorava za "Hil" da će upravo to postati ključno pitanje u kampanjama:

"Birači će sve više gledati ko uzima taj novac i kakav odnos ima sa tim interesima."

I već gledaju.

U unutarstranačkim trkama, donacije iz "Palantira" postale su oružje u napadima. U Ilinoisu je kongresmen Raja Krišnamurti napadnut zbog višegodišnjih donacija od kompanije povezane sa ICE-om, uz optužbe da je "prodao birače" dok je istovremeno podržavao finansiranje agencije.

Slično je i u Njujorku, gde su kandidati izloženi napadima zbog prethodnih veza sa kompanijom, čak i kada tvrde da su je napustili upravo zbog saradnje sa imigracionim vlastima.

S druge strane, iz "Palantira" poručuju da nemaju nameru da menjaju kurs: njihova tehnologija služi, uveravaju, za zaštitu vojnika, borbu protiv terorizma i kriminala, kao i za pomoć u kriznim situacijama. I ne samo to – najavljuju da će nastaviti da podržavaju kandidate "iz obe stranke" koji razumeju njihovu ulogu.

Ali upravo ta "dvostranačka" strategija finansiranja sada se pokazuje kao dvosekli mač. Jer, u trenutku kada imigracija postaje centralna politička tema, "Palantir" više nije samo donator – već simbol. Za jedne, simbol bezbednosti. Za druge – nadzora.