Svet
Tramp želi da svet kupuje više američke nafte: Zažaliće
Blokada Ormuskog moreuza poremetila je svetsko tržište naftom, američki predsednik traži da drugi naftu kupuju od Amerike. Evo zašto to ne može da bude rešenje
Predsednik Donald Tramp želi da svet kupuje više američke nafte, ali bi mogao da zažali zbog ponude ako to podigne cene benzina.
Tramp je u svom govoru u sredu uveče posebno pozvao zemlje koje se suočavaju sa šokovima u snabdevanju gorivom izazvanim ratom SAD i Izraela protiv Irana da kupuju više od Amerike: "Kupujte naftu od Sjedinjenih Američkih Država. Imamo je dosta."
Ali, iako Sjedinjene Države imaju mnogo nafte, nemaju dovoljno da nadoknade zalihe koje je Iran nagomilao iza Ormuskog moreuza kao odgovor na američko-izraelske napade, napominje "Politiko".
Cene sirove nafte u SAD skočile su u četvrtak za više od 11 dolara i dostigle 111,54 dolara po barelu, što je najveći rast u poslednjih nekoliko godina.
Globalna referentna cena sirove nafte brent je iznad 108 dolara. Američko automobilsko udruženje saopštilo je da je prosečna cena benzina u SAD porasla za 2 centa na 4,08 dolara po galonu.
U Aziji, zemlje poput Tajlanda počele su sa racionalizacijom goriva i ograničavanjem potražnje za benzinom merama poput zatvaranja škola i četvorodnevne radne nedelje. Nekoliko azijskih avio-kompanija je najavilo da će smanjiti letove, a Australija je prijavila nestašicu goriva na benzinskim stanicama. U Evropi, avio-kompanije upozoravaju na smanjenja ako se kriza oduži. A u Sjedinjenim Državama, Junajted erlajns planira da smanji oko pet procenata svojih kapaciteta kako bi se izborio sa rastućim cenama goriva.
"Ako isporučimo određene količine ostatku sveta, videćete negodovanje", rekao je Tom Kloza, glavni savetnik za energetiku američkog trgovca gorivom Gulf Oil. "Ako izvozimo benzin tokom sezone uragana, a ljudi plaćaju 5 dolara po galonu, mislite li da će to tolerisati? Ne mislim."
Problem pred izbore
Rat u Iranu i više cene benzina već se pokazuju nepopularnim među biračima kako se približavaju izbori.
Republikanska stranka se već bori da zadrži kontrolu, s obzirom na to da je Trampov rejting po pitanju ekonomije na najnižem nivou u karijeri, sa 31 odsto, prema anketi Si-En-Ena objavljenoj u sredu.
Anketa Rojtersa/Ipsosa u utorak pokazala je da dve trećine Amerikanaca smatra da bi SAD trebalo da rade na brzom okončanju svog učešća u ratu u Iranu, čak i ako to znači da neće postići ciljeve koje je postavila Trampova administracija.
Bela kuća je napomenula da proizvodnja nafte nastavlja da obara rekorde otkako je on preuzeo vlast u januaru 2025. godine.
"Zahvaljujući predsednikovom smanjenju nepotrebne birokratije i oslobađanju američke energije, administracija očekuje da će domaća proizvodnja nastaviti brzo da raste, a istovremeno će se koristiti i na novootkrivenim tržištima", rekao je portparol Bele kuće Tejlor Rodžers.
Svet već kupuje američku naftu, rekao je Endru Lipou, šef konsultantske firme za tržište nafte Lipow Oil Associates. Ali za onoliko nafte koliko Sjedinjene Države sada imaju, nema dovoljno da napaja svet.
Ako su cenovni signali tačni, američke operacije bušenja škriljaca mogu se relativno brzo povećati, rekla je Bridžit Pejn, šefica za prognoze nafte i gasa u Oksford ekonomiks. Ali to bi i dalje trajalo tri do šest meseci. U tom vremenskom okviru, SAD bi mogle da dodaju oko milion barela nafte dnevno, rekla je ona.
"To nije ni blizu otprilike 10 miliona barela dnevno zaliha koje se trenutno gube kroz Ormuski moreuz", rekla je Pejn. Pored toga što brodovi ne mogu da prođu kroz moreuz, široko rasprostranjena šteta na energetskoj infrastrukturi na Bliskom istoku verovatno će ograničiti snabdevanje čak i kada neprijateljstva prestanu.
Bilo je trenutaka u prethodnoj deceniji kada su američki proizvođači škriljaste nafte možda žurili da povećaju proizvodnju u geopolitičkoj krizi. Veći obim je donosio dodatne prihode kompanijama i služio je za smanjenje cena nafte u SAD na pumpama.
Ali u skorije vreme, naftne kompanije, pogođene velikim gubicima krajem 2010-ih, postale su nevoljne da brzo povećaju proizvodnju, iz straha da će cena pasti pre nego što nafta koju pumpaju stigne na tržište.
Postoje i logistički i tehnički problemi. Nafta koja dolazi iz američkih škriljaca je, rečeno industrijskim žargonom, "laka i slatka" sirova nafta koja je najpogodnija za proizvodnju benzina, ali nije toliko dobra za dizel i mlazno gorivo. A rafinerije na obali Meksičkog zaliva su izgrađene posebno za preradu teže, kiselkaste sirove nafte.
Ipak, Tramp je bio u pravu u sredu uveče kada je rekao da Sjedinjene Države zapravo ne dobijaju mnogo nafte sa Bliskog istoka. Prema podacima Administracije za energetske informacije, statističkog ogranka Ministarstva energetike, SAD uvoze oko 646.000 barela dnevno sa Bliskog istoka - oko jedne desetine celokupnog američkog uvoza, i mali deo u poređenju sa više od 13 miliona barela koje proizvode dnevno.
Tramp se često hvalio da Sjedinjene Države imaju "najveće rezerve nafte od bilo koje zemlje". Zapravo su devete po dokazanim rezervama, prema Statističkom pregledu svetske energije Instituta za energiju iz 2024. godine.
Live
Najčitanije
Naš izbor
