Suecka kriza, Vijetnamski rat, invazija na Irak: neevropski ratovi imaju način da cepaju tkivo NATO-a. Sada, američka vazdušna kampanja (zajedno sa Izraelom) protiv Irana može da raskine savez.
Predsednik SAD Donald Tramp je postao sve neprijateljskiji prema evropskim saveznicima, besan zbog njihovog odbijanja da pomognu Americi da ponovo otvori Ormuski moreuz. Štaviše, nekoliko evropskih zemalja je otežalo američke operacije na Bliskom istoku.
"Kukavice, pamtićemo!", oštro je rekao Tramp u jednoj objavi na društvenim mrežama. U nedavnim intervjuima je rekao da "apsolutno" razmatra napuštanje saveza. Njegove pretnje ponovio je i državni sekretar Marko Rubio, nekada vatreni branilac transatlantskog saveza. Nazivajući NATO "jednosmernom ulicom", Rubio je izjavio: "Nema sumnje, nažalost, da ćemo nakon završetka ovog sukoba morati ponovo da preispitamo taj odnos."
Rubijeva promena doprinela je stvaranju pogrebnog raspoloženja u evropskim prestonicama.
Kao senator, bio je kosponzor dvostranačkog zakona 2023. godine kako bi se sprečilo jednostrano povlačenje koje Tramp sada razmatra. "Predsednik neće suspendovati, prekinuti, otkazati ili povući Sjedinjene Države iz Severnoatlantskog sporazuma osim po savetu i saglasnosti Senata" dvotrećinskom većinom, navodi se u zakonu. Sada, kao jedna od najvažnijih ličnosti u Trampovoj administraciji, čini se da je Rubio drastično promenio mišljenje.
"Ovo je najgori trenutak sa kojim se NATO suočio", rekao je "Ekonomistu" Ivo Dalder, bivši američki ambasador pri NATO-u. "Umesto da pokušavaju da ubede Donalda Trampa da ne odlazi, saveznici moraju da se fokusiraju na jačanje svojih vojnih kapaciteta."
Za Kurta Volkera, još jednog bivšeg američkog ambasadora pri NATO-u, odbijanje Evrope da "pomogne" Trampu u ratu je "glupo", ali razumljivo.
"Oni reaguju emocionalno protiv Donalda Trampa, a ne racionalno, u skladu sa svojim interesom", rekao je Volker.
Tramp se od svog prvog mandata igrao idejom o povlačenju iz NATO-a. Međutim, prošle godine se predstavio kao spasilac bloka, terajući saveznike da potroše najmanje pet posto BDP-a na odbranu i povezanu infrastrukturu.
Odnosi su se kasnije ponovo pogoršali kada je Tramp "bacio oko" na Grenland, a rat u Iranu doveo je te odnose do tačke pucanja.
Volker se i dalje nada da će Kongres gospodina Trampa da napusti NATO. "To je crvena linija za mnoge republikance – možda i jedina", tvrdi on.
Ali, navodi "Ekonomist", zakon iz 2023. koji ograničava Trampa da napusti NATO može biti ignorisan ili smatran neustavnim. U svakom slučaju, Tramp ne mora formalno da napusti alijansu da bi je osakatio: mogao bi da povuče američke snage iz Evrope ili da opozove njenog vojnog komandanta, američkog generala.
"Proveo sam poslednjih pet godina govoreći ljudima da se ne brinu zbog Trampa i NATO-a", rekao je jedan evropski diplomata u Vašingtonu. "Sada sam zaista prilično zabrinut zbog Trampa i NATO-a."
Jedan sumorni finski zvaničnik smatra da je situacija je možda prešla tačku kada bi bilo kakva evropska akcija mogla da ublaži Trampov prezir prema NATO-u.
Alijansa se suočava sa sumornim vremenima pred svoj godišnji samit u Ankari u julu. Najbolja opcija, kaže finski zvaničnik, bila bi da udvostruči napore za izgradnju evropskog stuba NATO-a. Možda bi to ubedilo Trampa da su saveznici spremni da preuzmu veći deo tereta.
Verovatnije bi bilo da bi bar počelo da ih priprema za težak zadatak preuzimanja NATO-a ako Tramp odustane od njega.